Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Утврђени градови на пригодним маркама

Прва „права” марка са приказом тврђаве објављена је 3. маја 1978. године а приказан је Голубац, средњовековни град на Дунаву
Голубац на Дунаву на марки из 1978. године (Фото „Пошта Србије”)

Замкови, дворци, тврђаве и утврђени градови интересантан су мотив за поштанску марку. Управо то је била тема овогодишњег пригодног издања „Европа – тврђаве”. Како смо објавили, место на маркама заузели су утврђени град Маглич и Смедерево. Аутор ликовног решења је Марина Калезић, креатор марака „Поште Србије”.

Иако се чини да су замкови и тврђаве чест мотив на нашим маркама, у периоду од Другог светског рата до данас они су се као мотив појављивали углавном у оквиру редовних издања поштанских марака са туристичким мотивима. Тако су на редовним маркама из средине 20. века приказивани Блед, Котор, Дубровник, Калемегдан...

Прво појављивање једног утврђеног града на нашим пригодним маркама било је, према доступним подацима, 1967, у оквиру издања „Међународна година туризма”. У сету од шест марака, на марки номинале 1,20 тадашњих динара нашла се, као мотив, капија градске тврђаве у Нишу. Ликовна обрада је било дело Бојане Спремо и Андре Миленковића. Издање је штампано у Заводу за израду новчаница (ЗИН) у Београду, техником линијске дубоке штампе, а марку са мотивом Ниша резао је Т. Крњајић. У издању из 1968, „100 година Народног позоришта”, као мотив појављује се стара зграда Народног позоришта у Београду и силуете Калемегданске тврђаве. Према нацрту Андре Миленковића, марку је резао В. Цветковић, а штампана је линијском дубоком штампом у ЗИН-у.

Прва „права” марка са тврђавом је она из 1978, објављена 3. маја, у оквиру издања „Европа – ЦЕПТ” са темом „Споменици”. На марки вредности четири и по динара, аутор А. Миленковић приказао је Голубац, средњовековни град на Дунаву. Марка је штампана техником вишебојне хелиогравуре у швајцарском Курвоазијеу.

Тематско издање „Старе тврђаве” од шест марака, објављено је 1993, а аутор ликовног решења Радомир Бојанић приказао је утврђене градове са територије тадашње СР Југославије – Суторину, Медун и Бар у Црној Гори, односно Београд, Петроварадин и Голубац у Србији. Следеће појављивање утврђеног града на пригодној марки сачекало је државну заједницу Србија и Црна Гора у којој је 2003. објављен пригодан блок поводом филателистичке изложбе „Србијафила 13”. На првој марки у блоку, номинале 32 динара, приказан је стари цртеж Калемегданске тврђаве. Наредне, 2004. године, објављена је пригодна марка „25 година од уврштења Котора у УНЕСКО баштину” на којој је као мотив приказана Которска тврђава. Ликовно решење за ову марку дала је Надежда Скочајић, а штампана је вишебојним офсетом у новосадском „Форуму”. У још једном издању државне заједнице СЦГ утврђени градови заузимају значајно место. Реч је о емисији од четири марке, „150 година Дунавске комисије”. На три од четири марке овог издања, које за тему има Дунав, као мотив се, уз реку, појављују и Петроварадинска, Смедеревска и Калемегданска тврђава.

Република Србија објавила је 2007. пригодан блок од две марке поводом филателистичке манифестације „Србијафила 14”. На марки номинале 20 динара, у блоку, мотив је фреска деспота Стефана Лазаревића из манастира Манасија са грбом деспота, док је на марки номинале 46 динара приказан нацрт изгледа двора деспота Стефана на Калемегдану и деспотов печат са повеље. Аутор ликовног решења за овај блок била је Марина Калезић, а штампано је у штампарији „Форум” у Новом Саду. Исте године, у оквиру заједничког издања Србије и Румуније „Дунавске луке и бродови”, на марки номинале 20 динара, чији је аутор Марина Калезић, у пејзажу Дунава своје место нашла је и тврђава Петроварадин.

Прошле године, као мотив на марки номинале 70 динара у оквиру издања „Дан марке” нашло се прво издање „Европа ЦЕПТ” из 1978, са темом „Споменици – Голубац, средњовековни град на Дунаву”. Графичка обрада издања из 2016. дело је Јакше Влаховића, а штампано је техником вишебојног офсета у ЗИН-у у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.