Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН

Симбол трајања народа

Видовдан на Газиместану 2009. године: платно са ликом кнеза Лазара на Споменику косовским јунацима (Фото Википедија / Радослав Стевановић)

Наш народ данас врши свету дужност за будућа поколења, као што су наши стари вршили за нас. Свестан да је достојан потомак косовских мученика, он греде стопама њиховим И будућа поколења, деца и унуци наши ради чије будућности и наши стари и ми сада понесмо страшан крст страдања сећаће се ових дана, као што се ми сећамо Видовдана. 

Ово је део уводника из „Српских новина”, службеног гласила Краљевине Србије, штампаних на Крфу пре тачно сто година.

Мада је земља била под окупацијом, она није капитулирала, тако да су на Крфу радиле све њене институције – влада, скупштина, државна штампарија. Обележавани су и празници, а то посебно важи за Видовдан, који је у Краљевини Србији и пре рата био државни празник. Зато је, мада у ратним околностима и далеко од отаџбине, Видовдан пре тачно једног века и те 1917. обележен свуда где је било нашег народа – на Крфу, тадашњем седишту српске државе, на Солунском фронту (где је тих месеци владало затишје), међу нашим ђацима, студентима, исељеницима у Француској, Великој Британији, САД...

Видовдан је као празник први пут свечано обележен 1889. године, поводом великог јубилеја – 500 година од Косовске битке. Централна свечаност одржана је у Крушевцу. Мада су Обреновићи славили Видовдан и давали му на значају, као државни празник установљен је доласком династије Карађорђевић на престо.

И у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, створеној 1. децембра 1918, Видовдан је био државни празник, прилика да се истакне државно јединство. Београдска штампа је објављивала извештаје о прославама Видовдана у Загребу, Љубљани, Сплиту, Сарајеву...

Пре деведесет година „Политика” је, у броју од 29. јуна 1927, уз констатацију да је „Видовдан  јуче свечано прослављен у целој земљи”, објавила да је празник обележен  војничким свечаностима у свим местима где има војних јединица, богослужењима у свим богомољама, предавањима у школама... „На Бањичком брду, иза касарне 18. пешадијског пука ’Сувоборски’, приређене су поподне велике свечаности, на којима су узели учешће Народна скупштина, влада, грађанске и војне власти, цео дипломатски кор, сви родови наше војске и преко четири хиљаде душа из грађанства”, известила је „Политика” о празновању у престоници.

Ипак, и поред свечарског тона, из новинских текстова се могло закључити да се држава суочава са бројним политичким и националним проблемима. Тако је у извештају из Загреба наведено да су поводом Видовдана државне заставе истакнуте само на најважнијим (јавним) установама, а да му грађанство није придавало нарочит значај.

Десет година касније, јуна 1937, Видовдан је прослављен у знатно другачијим околностима. Држава је у међувремену променила име у Краљевина Југославија, а њен утемељивач краљ Александар Карађорђевић убијен је у атентату три године раније. Европа је била у великим превирањима: у Шпанији је беснео грађански рат, нацистичка Немачка и фашистичка Италија биле су све јаче и утицајније, а Велика Британија и тада наш главни савезник Француска у дефанзиви. Власти Краљевине Југославије настојале да воде избалансирану политику, што се одразло и на „ишчитавање” симболике Видовдана. Тако је поводом празника у „Политици” од 28. јуна 1937. објављен уводник у коме се поред осталог каже: „Народни култ појма државе не огледа се само у видовданском народном епу, већ у целокупној нашој поезији и народном животу. Али у видовданском епу на специфичан начин огледа се култ према отменом. Видовданским косовским епом народ је исклесао тип високог осећања према појму државе и државних функционера.”

У годинама непосредно после Другог светског рата и промене режима, Видовдан је са јавне сцене збрисан налетом новоустановљених празника, у складу са владајућом идеологијом. Тек касније, спорадично, у новинским културним рубрикама, Видовдан је помињан у контексту симболике коју је носио, или у склопу подсећања на историјске догађаје који су се одиграли 28. јуна, у различитим епохама.

Видовдан је као верски празник свечано обележаван у окриљу Српске православне цркве, а опстао је и обичај да тога дана ученици добијају ђачке књижице и сведочанства о завршеном разреду.

Крајем 20. века, са поновним буђењем националне свести, овај датум поново добио на значају. У историји и колективном сећању остала је упамћена свечаност на Газиместану одржана 28. јуна 1989. године, поводом обележавања 600 година од Косовске битке, на којој је говорио председник Председништва СР Србије Слободан Милошевић. Према неким проценама, тог дана на Газиместан се слило чак два милиона људи, а Милошевићев говор том приликом многи су касније „ишчитавали” као најаву ратова који ће деведесетих година разорити Југославију.

Иначе, по „државном календару” Републике Србије Видовдан је уврштен у празнике, али не као нерадан дан. Обележава се у спомен на Косовску битку, али представља и сећање на погинуле у свим ратовима. Бој на Косову у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.

Државна церемонија у Крушевцу, парастос на Газиместану

Председник Србије Александар Вучић предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти поводом обележавања 628 година од боја на Косову. Церемонија ће бити одржана код Споменика косовским јунацима у центру Крушевца, а организатор је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова у сарадњи са Градом Крушевцом.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић присустоваће данас светој архијерејској литургији у манастиру Грачаница, као и додели

медаља „Мајка девет Југовића”. Ђурић ће у 13 сати присуствовати парастосу косовским јунацима на Газиместану, најављено је из Канцеларије за КиМ.

Литургију и парастос служиће партијарх српски Иринеј.

Видовдани за историју

1389 – Косовска битка

1876 – Почетак српско-турских ратова

1914 – Сарајевски атентат

1919 – Склапање Версајског мира

1921 – Проглашење Видовданског устава

1948 – Резолуција Информбироа

2001 – Изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу

2006 – Пријем Црне горе у Уједињене нације

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... veliki i lep dan ... pun istorije i price o borbi za opstanak ...nazalost trenutno je jednim delom tacan komentar gospodina Trajkovica ...ima jedna prelepa fotografija iz Beograda snimljena na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji ... vojnik uniformi veselo trci,verovatno se raduje novim pobedama,mala grupa gradski,danas bi rekli proevropski odevenih gradjana sa licima zabrinutim kako da izbegnu sve to,a seljak odeven u tipicnu narodnu nosnju drzi novine obema rukama i cita zabrinuta lica ... opet ce morati da se bori za svoju kucu i okucnicu ...kako je zatim i posle bilo znamo ...o tome imamo lepo i posteno svedocenje Arcibalda Rajsa ..inace ta fotografija je objavljena u jednom nasem nedeljniku,uz kolumnu Milovana Danojlica,dobrog svedoka svih ovih nasih borbi i stradanja ...
Petar .Stanimirovic
Da bi bilo Vidovdana,treba da bude i našeg naroda da ga slavi.Ovih dana u Kairu /Egipat / brujala bi zvona da ih ima na džamijama.Statistički zavodi zemlje ,već treći mesec za redom objavljuju preradosnu vest-da je stepen porodnosti Egipćanki pao na "svega " 3,2 % ili promila.Vlasti se raduju,očevi se raduju.Kad se vraća kući, iz potrage za poslom uvek ista slika.Njegova kućica ,kao lastino gnezdo,a iz njega vire samo pileći gladni kljunovi. Umorio se čovek. Zato bi ta zvona,da ih ima,brujala letnji dan do podne, Mi srećom umamo zvona, a na nesreću ,imamo razloga da zvonimo,ali na uzbunu.Zbog naših 0,2 % porodnosti naših srpskih žena.Samo što,izgleda, nemamo ko da zvoni. Možda i Kvazimodo otišao u arbajtere.
Sasa Trajkovic
Lep cas iz istorije one nauke na cijem ispitu kao narod ali i kao pojedinci uvek po pravilu padamo, da li zbog zaborava, amnezije ili zaslepljenosti tom proklamovanom putu u EU i drustva drugacijih zlobnici bi rekli BOLJIH dr. vrednosti. Ali ko je bio srpski vojnik , ne aristokrata ili pitomac vojnih akademija vec bosonogi i neuki seljak koji je imao srce ratnika koji je znao da se bori za svoju njivu, sumu i sljivar... a na celu vojske iso je sam prestonaslednik nije se krio u kabinetu ili generalstabu vec tu u blatu sa svojim narodom. Da li ce danasnji politicari svi listom patrioti sa tasnicim i masnicom i firmiranim odelima imati patriotski duh svojih slavnih predaka, ostaviti svoje fensi kancelatije i krenuti na braniku otadzbine.... bojim se da odgovor znamo svi.
МиланС
Видовдан.Полако,али сигурно бледи јуначки култ бога Вида херојског родоначелника српског народа,ради неког иманигарног пута прекривеног маглом и опаким замкама.Али, код прави Срба у нашем памћењу у нашем националном бићу Косовски завет остаће за навек временски трајан,морално узвишен,сложен тајновит.Могу се мењати политички моћници,који ће" продати веру за вечеру",могу нас трати бомбардовати,убијати,клати,али нам не могу узети оно што је наше и само наше.Три године звонар Богородичне цркве у Паризу звониће "здраву Марију"у част и славу српског оружја који су стали на браник тадашње Европе сами,као у две велике војне. Врховни командант српске војске на Косову заједно са својим официрима и војницима даде за Србију живот и одоше право у легенду.
Vladan Jovanović
Зашто нико не спомиње битке код Плочника, Дубравице и Билеће у којима су Срби потукли Османлије? А ако већ славимо пораз на Косову, зашто не славимо и пораз на Марици?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.