Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредни раст Србије међу најнижим у Европи

У првом тромесечју бруто домаћи производ порастао 1,2 одсто, што је најгори резултат у последњих годину дана
(Фото Танјуг / Тања Валич)

На почетку 2017. резултати српске привреде су погоршани у неколико области, док су спољни дефицит и инфлација повећани, оцена је аутора новог броја „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Раст спољног дефицита и инфлације углавном је последица кретања цена на светском тржишту, тако да су ова погоршања привремена, успоравање раста привреде последица је институционалних слабости, које су се најдрастичније испољиле у електропривреди. Добре резултате Србија је на почетку ове године остварила у јавним финансијама, а одређена побољшања и на тржишту рада.

Аутори „Кварталног монитора” посебно указују да је изостао значајнији напредак у реформама. Поред осталог и због одржавања председничких избора. Они закључују да учестали избори у Србији имају знатно негативније последице, него у земљама функционалне тржишне привреде.

– Привредни раст у првом тромесечју 2017. од 1,2 одсто, у поређењу са истим периодом претходне, најнижи је у последњих годину дана и један од најнижих у Европи у том периоду – казао је Милојко Арсић, уредник „Монитора”. – Мада још постоји могућност да се у преосталом делу године убрза раст и достигне планирана стопа од три одсто, пропуштена је прилика да раст у овој години буде већи од планираног, што ће постићи многе земље у Европи.

Лоше управљање јавним предузећима испољило се у паду производње у електропривреди у првом кварталу око 15 одсто. Међутим, и да није било проблема у ЕПС-у, Србија би у том периоду остварила раст од два одсто, сматра Арсић, што је двоструко мање од просека земаља централне и источне Европе у том периоду. То указује да постоје и други проблеми који ометају раст њене привреде: слаба заштита својине и уговора, висока оптерећеност приватног сектора компликованим процедурама, висока корупција, слаба конкуренција, сива економија, неизграђена инфраструктура и друго.

Главна ограничења за раст привреде су у привредном амбијенту и она се не могу превазићи фискалном и монетарном политиком. Инфлација је убрзала почетком 2017. године, али анализа „Монитора” показује да је ово убрзање већим делом било сезонског повећања цена воћа и поврћа и раст цена нафте.

У експозеу мало о привреди

Милојко Арсић је приметио да је мандатарка за састав Владе Србије Ана Брнабић у експозеу у први план ставила техничко-процедуралне аспекте реформи, економске политике и додатну едукацију. Док су у другом плану остали општи услови пословања привреде.

Повишице од пет-шест одсто

Плате и пензије у Србији не би требало повећати више од пет-шест одсто, у складу са растом производње и инфлације, рекао је јуче Милојко Арсић.

Њихов раст требало би да прати раст производње и инфлације. „Ове године привредни раст би могао да буде 2,5 до три одсто, а толико и инфлација, што значи да плате и пензије треба повећати око пет-шест одсто”, рекао је Арсић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Popovic
Bez obzira na najnizi rast BDP-a Vucic ce nastaviti da uporno ponavlja de je nas rast najvisi i da dolaze "zlatne godine". Vazno je uporno ponavljati jer to obozava "krezuba Srbija".
Milorad Mrdja
Nema privrednog rasta sa smanjivanjem kupovne moći gradjana i smanjivanja materijanog potencijala srpskih preduzeća. Jedini privredni rast ostvaruju strane firme, i banke koje izvlače profit iz Srbije, dok našim radnicima po pravilu ostaju minimalci, a državi minimalan prihod od poreza na dobit preduzeća. Nastavi li se sa restrikcijama pod pritiskom MMFa perspektiva je veoma crna. Države koje su se otarasile MMFa su imale bolju privrednu perspektivu. U tom pogledu naše rukovodstvo i dalje srlja.
Milorad Mrdja
Nema privrednog rasta sa smanjivanjem kupovne moći gradjana i smanjivanja materijanog potencijala srpskih preduzeća. Jedini privredni rast ostvaruju strane firme, i banke koje izvlače profit iz Srbije, dok našim radnicima po pravilu ostaju minimalci, a državi minimalan prihod od poreza na dobit preduzeća. Nastavi li se sa restrikcijama pod pritiskom MMFa perspektiva je veoma crna. Države koje su se otarasile MMFa su imale bolju privrednu perspektivu. U tom pogledu naše rukovodstvo i dalje srlja.
Maja
Sada ce nas Aca morati da promeni svoju omiljenu temu?
Dragan
U zemlji gde je korupcija ugradjena u najvise institucije sistema nema boljitka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.