Србија у доба Јуре

Јура је планински масив у Баден-Виртенбергу у Немачкој по којем је назван и један од геолошких периода, познат по огромним рептилима који су тада живели. Међутим, реч ,,jура” данас у Србији има сасвим други смисао, она означава јужнокорејску компанију чија је прва фабрика отворена још 2011. године и која производи деловe за познате произвођаче аутомобила, као што су ,,Кија“ и ,,Хјундаи“. Дакле, када се каже ,,jура” свима је јасно да није реч о швапским Алпима, него о Доњем Међурову код Ниша, и да прича нема везе с геологијом, већ са фабриком у којој радници не знају да ли су им мање плате или радничка права. Речју, ,,јура“ је синоним за Србију као земљу у којој се рад мало плаћа и у којој је, тако се чини, послодавцима све, или готово све дозвољено.

Имам пуно саосећање према радницима ,,Јуре“ – неки примери кршења права запослених у Нишу и Лесковцу истовремено су и жалосни и јасни, тако да око њих нема полемике – али зато немам никаквог разумевања за оне који овај феномен само критикују. Посебно ме нервира када критичари долазе из образовног система. Као неко ко се већ годинама оглашава у ,,Политици“, и то превасходно у вези с проблемима у високом образовању, сасвим мирне савести одбијам да се вербално згражавам над тиме што у Србији постоје стране инвестиције попут ,,Јуре“. Зато, на питање: ,,Да ли ће Србија заиста постати само јефтино тржиште радне снаге?”, спремно одговарам: ,,Неће, Србија то већ јесте!”.

Редовни професор Рударско-геолошког факултета, дописни члан САНУ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ