Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваки евро уложен у рециклажу штеди десет евра здравственог буџета

Из републичке касе издваја се само две милијарде динара за третман опасног отпада, кога је из године у годину све више
Европ­ски за­ко­ни про­пи­су­ју да тро­шко­ве уни­шта­ва­ња от­па­да пла­ћа сам за­га­ђи­вач (Фото: сајт rabishservice)

Делови електричног и електронског отпада садрже материје које су отровне, канцерогене, и које оштећују готово све органе. Фреон из одбачених замрзивача, фрижидера и клима-уређаја има погубан утицај на озонски омотач. Зато је правилан третман овог опасног отпада једна од најважнијих ставки поглавља 27 о заштити животне средине, у процесу приступања Европској унији.

Једини опасни отпад који се до краја прерађује у Србији јесу ауто-гуме и акумулатори. 

Ислужена моторна уља и кућни апарати се само делимично третирају према европским стандардима, што значи да их српски рециклери правилно прикупљају, транспортују, складиште и из њих издвајају опасне материје. завршни процес уништавања тих материја се обавља у специјализованим постројењима у иностранству, какве Србија нема. Према директиви ЕУ морамо их подићи до 2020. године, истиче Ана Петровић Вукићевић, председница Удружења рециклера Србије.

– Највећи трошак за рециклере су батерије јер код нас не постоје капацитети за њихову прераду, а транспорт у иностранство је веома скуп. Зато их и не преузимају уколико нису у склопу неких других апарата – истиче Ана Петровић Вукићевић.

Оснивањем Зеленог фонда у јануару ове године, Србија је испунила једну од кључних препорука из извештаја Европске комисије за отварање поглавља 27. Ова буџетска линија при Министарству финансија служиће искључиво за реализацију пројеката из области заштите животне средине. Замишљено је да се фонд финансира накнадама и таксама од компанија које својом делатношћу загађују околину.

– Све таксе из којих се рециклерима исплаћују накнаде за прерађени отпад сливају се и даље у буџет, а Министарство финансија одлучује како ће усмерити новац. Сматрамо да те таксе треба директно да одлазе у Зелени фонд, и то смо још пре његовог оснивања и доношења Закона о јавним финансијама тражили од Министарства финансија. То је пракса у ЕУ. Европа неће да финансира пројекте у Србији док новац од еко-такса не буде у Зеленом фонду, јер су таксе наменска средства и треба да се између осталог користе за финансирање рециклаже – истиче наша саговорница. Како истиче, овај новац једнако треба да се улаже и у пречишћавање отпадних вода, за постављање филтера на фабричке димњаке и за остале облике заштите животне средине.

Европски закони прописују да трошкове уништавања отпада плаћа сам загађивач, а у Србији то дефинише Уредба о производима.

– У формирање цене сваког мобилног телефона или фрижидера укључене су и еко-таксе и тај део новца треба да се слива у Зелени фонд. Сваки уређај на струју и батерије када престане његова употреба постаје опасан отпад – истиче Ана Петровић Вукићевић.

Други проблем је што се из буџета годишње издвајају само две милијарде динара за третман опасног отпада, кога је из године у годину све више.

– О томе смо разговарали са Душаном Вујовићем, министром финансија, уверавао нас је да ће ускладити финансирање третмана опасног отпада са реалним потребама. У свету је прихваћено да је рециклажа превенција и да што се више уложи у њу, мање ће морати да се улаже у здравство. Процене су да један евро уложен у рециклажу штеди 10 евра из буџета намењеног за лечење – каже Ана Петровић Вукићевић.

Штетне материје у електронском отпаду

Кадмијум – екстремно токсичан и има канцерогено дејство

Жива – доводи до оштећења мозга, срца, бубрега, плућа и имуно-система

Шестовалентни кром – лако се апсорбује и оштећује ДНК

Олово – оштећује нервни систем, повећава крвни притисак, смањује функцију бубрега, изазива анемију и репродуктивне проблеме

Берилијум – недавно је класификован као канцероген јер узрокује рак плућа

Фосфор – екстремно отрован и лако запаљив

Фреон – посредно узрокује малигне болести коже

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.