Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У 2017. исплаћено 14 милиона динара за неосновани притвор

Толико је само у првих шест месеци из државног буџета издвојено за споразумне одштете. – Висина накнаде за дан притвора креће се од 1.500 до 20.000 динара, а просечно око 5.000
Боље су прошли они који су тужили државу: Министарство правде (Фо­то Драган Јевремовић)

Министарство правде исплатило је ове године 14 милиона динара на име одштете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе, сазнаје „Политика”. То је чак 2,4 милиона више него за целу прошлу годину. Комисија овог министарства донела је 170 одлука по поднетим захтевима за накнаду штете, речено је јуче за „Политику” у Министарству правде.  

То је најсвежији податак, јер су обухваћене све одштете које су исплаћене од 1. јануара до 3. јула ове године.

Међутим, реч је само о случајевима у којима су се оштећени споразумели са Министарством правде о врсти и висини одштете. Они који нису били задовољни понуђеним износом, тужили су државу и тражили веће суме. 

– Укупно исплаћен износ у досадашњем делу 2017. године од 14.180.500 динара не односи се само на поменутих 170 одлука, већ обухвата и предмете који су разматрани у ранијем периоду. То је и разлог већег новчаног износа који је исплаћен до сада у 2017. години у односу на исти период претходне године – прецизирају у Министарству правде. 

У 2014. години, укупан прихваћен и исплаћен износ на име неосноване осуде и неоснованог притвора био је 1.669.000 динара. У 2015. години износио је 4.408.500 динара, а у 2016. години – 11.625.500 динара. 

Накнаде штете се исплаћују из буџета Министарства правде. 

Најмања одштета коју је неправедно окривљени грађанин добио током последње три и по године је само 2.000, а највећа 1.225.000 динара.  

– Распон исплаћене накнаде штете на основу потписаних споразума о врсти и висини накнаде по основу неоснованог притвора и неоправдане осуде креће се од 2.000 до 1.225.000 динара. Конкретна имена не можемо да наводимо, пошто је то у супротности са Законом о заштити података о личности – кажу у Министарству правде. 

Сваки захтев за накнаду штете разматра Комисија за утврђивање штете и врсте и висине накнаде особама неосновано осуђеним и неосновано притвореним. 

– Приликом одлучивања узимају се у обзир сви објективни и субјективни критеријуми. Међу њима су дужина трајања лишења слободе, услови боравка у притвору, односно установи за издржавање казни, старосна доб подносиоца захтева, појава страха за сопствену будућност и будућност његове породице, породични и брачни статус, степен стручне спреме и занимање подносиоца захтева. Ту су још и ранија осуђиваност, углед који је оштећени уживао у својој средини, однос те средине према њему после лишења слободе, тежина и природа кривичног дела које им је стављено на терет, интересовање јавности за кривични поступак који је вођен против подносиоца захтева и други чиниоци који утичу на тежину и трајање психичких болова изазваних лишењем слободе – објаснили су у Министарству правде. 

Због тога један дан притвора не вреди исто за све. Према подацима о судским одлукама по тужбама за одштете, висина накнаде за дан притвора креће се од 1.500 до 20.000 динара, а просечно око 5.000 динара.  

Подсетимо, судови су током првих шест месеци ове године исплатили укупно 411 милиона динара само на име трошкова поступка онима за које је донета правоснажна ослобађајућа или одбијајућа пресуда или је поступак против њих правоснажно обустављен, о чему смо писали у јучерашњем броју.  

Трошкове поступка треба разликовати од накнаде материјалне и нематеријалне штете, а свакако да ови трошкови спадају у део материјалне штете коју неосновано оптужени трпе током трајања поступка. 

Очигледно је да су трошкови кривичног поступка огромни. Када се упореди накнада трошкова поступка, коју су сви судови у Србији исплатили у првој половини ове године у износу од 411 милиона динара, са накнадом штете од 14 милиона, коју је у истом периоду исплатило Министарство правде, и то за 170 случајева, јасно је да невино оптужени нису нарочито „профитирали” када су склопили споразум са министарством. Боље су прошли они који су тужили државу и добили вишемилионске одштете. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vlajko
Samo neka drže nesposobne ali podobne tužioce i super će proći. Oni su glavni krivci ali i sudije koje nemaju autoritet da se suprostave tužiocima sa leđima u strahu za sopstveni reizbor.
Irena
Mašala... A što se taj novac ne odbija od plata onih koji nisu dobro radili svoj posao, pa se to sada isplaćuje iz budžeta (od para svih nas!) zbog njihovih propusta u radu? Čisto zato da bi ubuduće pazili šta rade. Ovako oni mogu i da budu u "dilu" sa onima koji su "neosnovano bili u pritvoru"...
Александар Поповић
И шта бива са овим очигледним расипањем пара грађана због неспособности и неодговорности правосуђа? Никада није саопштено ниједно име из реда тужилаца одговорних за немар, нестручност и намерно подривање правне сигурнисти земље. Нити да ико буде смењен, уз обавезу да до последње паре врати грађанима јер их је проћердао због своје неспособности и подложности партијском дириговању. Има ли краја овом злу?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.