Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жетва за струју

Комбајни у средњем Банату ушли на њиве да би пожњели и раж која ће бити коришћена за производњу електричне енергије, а на истим њивама сада се за другу жетву сеје енергетски сирак
Жетва ражи за биоенергију (Фото Ђ. Ђукић)

Ботош код Зрењанина – Енергетска раж, чија се стабљика за производњу електричне енергије користи цела, нова је култура јесенас засејана у атару Ботоша. Реч је о сировини за потребе биоелектране коју је у овом средњобанатском селу подигао Бранислав Поморишки. У исте сврхе и на истим површинама ових дана сеје се сирак, али и силажни кукуруз, а тиме се остварују и дугогодишње тежње да се на њивама остварују две жетве годишње.

Раније се раж сејала и користила за људску исхрану.

Енергетска се први пут нашла на ботошким ораницама и, судећи по приносима на почетку жетве, испуниће сва очекивања.

– Јесенас је засејана на приближно 100 хектара. Није захтевна култура, у односу на пшеницу потребна је трећина мање семена и нема потребе за прскањем. Принос у просеку износи 30 тона по хектару, а овогодишњих очекиваних 3.000 тона силажне масе завршиће у погону ботошке „Биоелектре”. То је довољно за упослење 30–40 одсто капацитета ове новоотворене енергане, а рачуница показује да је производња енергетске ражи изузетно исплатива, јер се уз цену од 5 динара за килограм може остварити приход од 150.000 динара по хектару – каже агроном Властимир Филиповић који се ратарством и прерадом ратарских култура у Ботошу бави скоро пола века.

Жетва још није завршена, а на простору на ком је скинута раж оре се земљиште и врше припреме за другу сетву на истим површинама, такође нове културе – енергетског сирка. Супстрат од прераде ражи у биоенергани вратиће се на њиве и бити искоришћен као органско ђубриво.

Сирак ће да доспе за жетву у октобру, а очекује се такође принос сличан као код ражи, значи додатних 30 тона биомасе, чиме се обезбеђује додатна сировина за рад електране. Остале потребне количине сировине даће силажни кукуруз, такође као друга култура у току једне године, па ће први индустријски погон за производњу „зелене струје” у овом делу Србије, снаге 600 кв, радити пуним капацитетом и производити 5 милиона киловат-часова електричне енергије годишње.

Изградњу „Биоелектре”, чија цена износи око 2,5 милиона евра, прошле јесени успешно је остварио предузетник Бранислав Поморишки. Он је 2011. основао фирму а електрану на биогас подигао је уз помоћ Владе Холандије, која је донирала опрему у вредности од 688.000 евра. Са 275.000 евра бесповратних средстава градњу је подржало Министарство рударства и енергетике, а у склопу наших међународних обавеза да обезбеђујемо и енергију из обновљивих извора.

Према речима Поморишког, у другој и трећој фази развоја овог пројекта планирано је повећање снаге електране на 1,8 мегавата и годишња производња од 15 милиона киловат-часова електричне енергије.

– Топлотна енергија која настаје као нуспроизвод користи се за загревање пластеника, али је у плану и изградња туристичких капацитета у којима би се овом енергијом загревали базени. Извесно је и загревање јавних објеката – школе, амбуланте, спортске сале, дома културе и других установа, а постоји могућност прикључивања приватних кућа и станова – каже оснивач „Биоелектре” Бранислав Поморишки.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.