Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плате и пензије расту кад ММФ оде

Уколико Србија после фебруара 2018. не буде имала аранжман са Фондом, мисија се неће много питати око буџета за следећу годину
Председник Србије Александар Вучић са шефом мисије ММФ-а Џејмсом Руфом (Фото Танјуг/Д. Гол)

Када је о односу Србије и Међународног монетарног фонда (ММФ) реч, нова премијерка Ана Брнабић скинула је рукавице. У интервјуу за америчку агенцију „Блумберг” на директно питање да ли би наша земља могла да одустане од обнове трогодишњег аранжмана из предострожности, она је одговорила: „То је могуће”.

Њен претходник Александар Вучић најавио је недавно значајно повећање плата и пензија. „Не говоримо више о два, три, пет одсто, биће, а надам се да ћемо имати снаге пре краја ове године, можда и за неки месец, повећање плата у јавном сектору за десет одсто”, рекао је крајем маја тадашњи премијер.

Званичници ММФ-а су неколико пута истакли да ће се о евентуалном повећању плата и пензија разговарати на јесен, односно приликом кројења буџета за 2018. годину. Међутим, оно што је од суштинске важности је да, уколико после фебруара 2018. године, кад актуелни аранжман истекне, Србија не буде имала програм са Фондом, онда се ни ММФ неће много ни питати око предлога државне касе за следећу годину. У најкраћем, кабинет Ане Брнабић самостално ће водити економску политику и у том смислу неће бити никаквих ограничења да плате и пензије повећа и за по 10 одсто. Осим, пара наравно. Јер, упркос томе што је буџет на крају маја био у суфициту од 12 милијарди, повећање личних примања за један одсто повећава укупне трошкове за осам милијарди. Државну благајну би, раст плата и пензија за 10 одсто, коштао 80 милијарди динара. Што би, опет, буџетски дефицит са планираних 1,7 повећало на 3,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Руф по­хва­лио Ср­би­ју
Шеф де­ле­га­ци­је ММФ, Џејмс Руф, по­хва­лио је ју­че по­стиг­ну­те ре­зул­та­те и ста­ње у бу­џе­ту Ср­би­је и ис­та­као да је од кључ­ног зна­ча­ја на­ста­вак ре­фор­ми, по­себ­но у обла­сти јав­не упра­ве, где још ни­су оства­ре­ни оче­ки­ва­ни ре­зул­та­ти, пре­но­си Тан­југ. Ка­ко је са­оп­ште­но из На­род­не скуп­шти­не, где се де­ле­га­ци­ја ММФ-а са­ста­ла са чла­но­ви­ма Од­бо­ра за фи­нан­си­је, по­стиг­нут је ве­ћи при­вред­ни раст од оче­ки­ва­ног, оце­нио је шеф де­ле­га­ци­је ММФ и до­дао да и да­ље сто­ји ве­ли­ки по­сао пред Ср­би­јом ка­ко би одр­жа­ла та по­зи­тив­на кре­та­ња. Ја­ча­ње при­ват­ног сек­то­ра и при­лив нов­ца у бу­џет кроз по­ве­ћа­ње за­по­сле­но­сти у при­ват­ном сек­то­ру, од кључ­ног је зна­ча­ја, на­вео је Руф.

Премијерка Брнабић је за „Блумберг” рекла и то да је „очито добро имати некога да вам даје темпо, ритам реформи, са ким разговарате о приоритетима, и све то је велика предност”. Међутим, понекад је ММФ оштрији него што је потребно, и у том смислу би нови споразум могао да омете раст, закључила је председница владе.

У принципу, свака држава би требало да је способна да самостално води економску политику, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета.

– Али, ми смо показали да смо у периоду кад нисмо имали владу водили лошију економску политику. То важи и за ову власт. У време кад Србија није имала програм са Фондом, од 2012. до 2014. буџетски дефицит и јавни дуг су расли – подсећа Арсић.

Он додаје да је погрешна оцена да је „ММФ препрека за раст”, јер Фонд никада није имао ништа против ако се повећавају расходи за инвестиције.

– Мисија би чак пристала на већи дефицит у буџету ако би се ти издаци повећали, јер инвестиције највише доприносе економском расту. Међутим, код нас се, кад је реч о стимулисању привреде, најчешће мисли на повећање текућих издатака, попут већих плата и пензија или субвенција. Обично су све власти у време кад нисмо имали аранжман са Фондом показивале склоност да воде популистичку политику – каже Арсић.

Занимљив детаљ из ове рунде преговора је и да се мисија предвођена Џејмсом Руфом јуче састала и са председником Александром Вучићем. Професор Арсић не мисли да је таква врста контакта сама по себи спорна.

Током контрола аранжмана природно је да се ММФ састаје са свима који утичу на доношење економских одлука. Обично су то представници разних министарстава, државни званичници, синдикални или економски експерти.

– Тако су се у оквиру консултација овога пута и састали и са председником. Једино је питање да ли су разговори били у складу са надлежностима председника. Према нашим законима, то је надлежност премијера, министра финансија и гувернера – подсећа Арсић.

Мисија данас завршава своју посету Београду, а упућени у преговоре кажу да је ово била једна од лакших рунди. Када је реч о условима које ће Србија морати да испуни да би Борд директора усвојио седму контролу аранжмана из предострожности, они су углавном техничке природе. Један од њих је да влада усвоји каталог радних места и звања у јавној управи. Тешких захтева, овога пута није било.

Незванично, на састанку са председником Вучићем било је речи и о најављеним повишицама плата и пензија. Детаљи преговора нису познати.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gagi
O kakvom to povećanju plata se govori, kada je prosečna neto plata za mesec maj 2017. bila 47.136 RSD, a to je pad od celih 5% u odnosu na »rekordnu« prosečnu platu za mesec april 2017. koja je bila 49.635 RSD, odnosno 404 € kako su se hvalili nadležni. Kako i zašto je prosečna neto plata u maju pala za 5% u odnosu na prosečnu neto platu za mesec april znaju samo nadležni, ali neću da pogrešim ako kažem, da su nadležni građanima Srbije "servirali" informaciju o "rekordnoj" neto plati od 404 € po poznatom načinu "drži bure vodu dok majstori odu".
Dejo
Da li ima iko normalan ko u ovo veruje da će se desiti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.