Угљанин прави „научни скуп” о Сјеничкој декларацији

Нови Пазар – Лидер СДА Санџака и председник Бошњачког националног већа Сулејман Угљанин поново је скренуо пажњу на себе и изазвао жестоке критике својих политичких противника, пошто је БНВ је обзнанио намеру да великим, како се планира, научним скупом обележи стогодишњицу такозване Сјеничке конференције. На овом догађају у августу 1917. градоначелници и председници 12 санџачких општина усвојили су декларацију којом се од Аустроугарске тражи да се Санџак отцепи од Србије и Црне Горе и припоји Босни и Херцеговини.

Овом скупу присуствовали су углавном аге и бегови, с градоначелником Пљеваља Мехмед-пашом Бајровићем на челу.

„Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја”, наведено је између осталог у Сјеничкој декларацији. Овим документом предвиђена је и алтернатива. „У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком”, пише у декларацији. Учесници конференције захтевали су издвајање Санџака из Србије и Црне Горе, наводећи да је „сасвим неприродно отцепити Санџак од Босне, окупирати га и поделити између Србије и Црне Горе”.

Аустроугарска, као поражена страна у Великом рату, није могла да удовољи овим захтевима, а после ослобођења Србије и завршетка Првог светског рата већина учесника Сјеничке конференције осуђена је на вишегодишњу робију. Помиловао их је краљ Александар Карађорђевић после крунисања, 1921. године.

У позиву БНВ на скуп, назван научним, под званичним именом „Друштвено-политички, правни и историјски значај Сјеничке конференције”, организатори тврде да је циљ очување сећања санџачких Бошњака на ту конференцију и подизање свести о њеном значају за остваривање њихових права. Позвани су чак и музички и поетски ствараоци, да у песми опевају догађај у Сјеници од пре сто година. Идеју о Санџаку одвојеном од Србије Црне Горе Угљанин је оправдао што се као Дан Санџака обележава 20. новембар, дан оснивања Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС), 1943. у Пљевљима, уз стално подсећање да су „после рата сва антифашистичка већа добила своје државе, осим ЗАВНОС-а, па су Бошњаци опет остали кратких рукава”.

Исте поруке биле су видљиве и 1991, када је Угљанинов СДА организовао илегални референдум и Бошњаке у Србији и Црној Гори питао „Да ли сте за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака, са правом прикључења некој од република СФРЈ?”. Наводно су Бошњаци листом заокруживали „да”, па је пре две године Угљанин на једном скупу подмлатку своје странке поручио: „Зато, децо наша, имате добар основ, имате право и документа на основу којих имате право на државу”.

Враћање данашњег председника БНВ-а и лидера СДА у прошлост и својеврсно тумачење историје није новост, а до сада је сваки пут такав став био повод да се он нађе на мети критика. Тако је Мехо Омеровић, функционер СДПС-а Расима Љајића, како је пренео Танјуг, рекао да Угљанин оваквим потезима наноси штету бошњачком народу и срамоти институцију БНВ-а, кршећи Закон о саветима националних мањина. „Нико му није дао мандат да од подизања спомен-плоче Аћиф-ефендији, присуства академији и одавања посте Шабану Полужи, човеку који се борио за стварање велике Албаније, захтева за међународну конференцију о Санџаку стално прави циркус од БНВ-а”, указао је Омеровић.

За сада једино још није извесно хоће ли све остати на критикама и варницама између Угљанинове странке и партије чији је оснивач Расим Љајић. Или то може да поремети пре пола године установљену коалицију СДА и Љајићевог СДП-а у Новом Пазару, Тутину и Сјеници.