Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Угљанин прави „научни скуп” о Сјеничкој декларацији

Позвани су музички и поетски ствараоци да у песми опевају догађај од пре сто година, када су начелници 12 општина од Аустроугарске затражили одвајање од Србије и Црне Горе
Критике политичких противника: Седница БНВ-а (Фото: Танјуг/Ирфан Личина)

Нови Пазар – Лидер СДА Санџака и председник Бошњачког националног већа Сулејман Угљанин поново је скренуо пажњу на себе и изазвао жестоке критике својих политичких противника, пошто је БНВ је обзнанио намеру да великим, како се планира, научним скупом обележи стогодишњицу такозване Сјеничке конференције. На овом догађају у августу 1917. градоначелници и председници 12 санџачких општина усвојили су декларацију којом се од Аустроугарске тражи да се Санџак отцепи од Србије и Црне Горе и припоји Босни и Херцеговини.

Овом скупу присуствовали су углавном аге и бегови, с градоначелником Пљеваља Мехмед-пашом Бајровићем на челу.

„Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја”, наведено је између осталог у Сјеничкој декларацији. Овим документом предвиђена је и алтернатива. „У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком”, пише у декларацији. Учесници конференције захтевали су издвајање Санџака из Србије и Црне Горе, наводећи да је „сасвим неприродно отцепити Санџак од Босне, окупирати га и поделити између Србије и Црне Горе”.

Аустроугарска, као поражена страна у Великом рату, није могла да удовољи овим захтевима, а после ослобођења Србије и завршетка Првог светског рата већина учесника Сјеничке конференције осуђена је на вишегодишњу робију. Помиловао их је краљ Александар Карађорђевић после крунисања, 1921. године.

У позиву БНВ на скуп, назван научним, под званичним именом „Друштвено-политички, правни и историјски значај Сјеничке конференције”, организатори тврде да је циљ очување сећања санџачких Бошњака на ту конференцију и подизање свести о њеном значају за остваривање њихових права. Позвани су чак и музички и поетски ствараоци, да у песми опевају догађај у Сјеници од пре сто година. Идеју о Санџаку одвојеном од Србије Црне Горе Угљанин је оправдао што се као Дан Санџака обележава 20. новембар, дан оснивања Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС), 1943. у Пљевљима, уз стално подсећање да су „после рата сва антифашистичка већа добила своје државе, осим ЗАВНОС-а, па су Бошњаци опет остали кратких рукава”.

Цитат: Сулејман УгљанинЗато, децо наша, имате добар основ, имате право и документа на основу којих имате право на државу

Исте поруке биле су видљиве и 1991, када је Угљанинов СДА организовао илегални референдум и Бошњаке у Србији и Црној Гори питао „Да ли сте за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака, са правом прикључења некој од република СФРЈ?”. Наводно су Бошњаци листом заокруживали „да”, па је пре две године Угљанин на једном скупу подмлатку своје странке поручио: „Зато, децо наша, имате добар основ, имате право и документа на основу којих имате право на државу”.

Враћање данашњег председника БНВ-а и лидера СДА у прошлост и својеврсно тумачење историје није новост, а до сада је сваки пут такав став био повод да се он нађе на мети критика. Тако је Мехо Омеровић, функционер СДПС-а Расима Љајића, како је пренео Танјуг, рекао да Угљанин оваквим потезима наноси штету бошњачком народу и срамоти институцију БНВ-а, кршећи Закон о саветима националних мањина. „Нико му није дао мандат да од подизања спомен-плоче Аћиф-ефендији, присуства академији и одавања посте Шабану Полужи, човеку који се борио за стварање велике Албаније, захтева за међународну конференцију о Санџаку стално прави циркус од БНВ-а”, указао је Омеровић.

За сада једино још није извесно хоће ли све остати на критикама и варницама између Угљанинове странке и партије чији је оснивач Расим Љајић. Или то може да поремети пре пола године установљену коалицију СДА и Љајићевог СДП-а у Новом Пазару, Тутину и Сјеници.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Božidar Panić
Sanžak? Najmanja upravna jedinica, propalog Otomanskog carstva, deo vilajeta. To je sve, nema više ništa na šta upućuje ta reč. To je prošlost, koja je, propošču Otomaskog carstva, istorija. Samo zahvaljujuće, provernoj toleraciji Srba i dan danas je u upotrebi to ime, a ovo što traži Ugrljanin im je hvala na tome. Šta je (gde su) sa ostalim Sandžacima po Evropi?
zoran
Tursko osvajanje Balkana je najveca katastrofa u istoriji ovoga dela Evrope. Kako bi dramaticno drugacije izgledala alternativna istorija da njih nije bilo, jedan veliki i jedinstven narod na celom Balkanu.
Osman Delić
Misliš. Ne znam baš. Čini mi se da te sama istorija demantuje. Spomenimo samo odnose Bugarske i Srbije, o odnosu s Hrvatima da ne govorimo. I sam sam razmišljao šta bi bilo da nije bilo. Međutim, kako vrijeme odmiče sve više uviđam, da nama Balkancima, predstoji daljnje usitnjavanje i fragmantacija problema. Na kraju će se voditi "sukobi" među gradovima iste države. Ko zna, možda se vratimo na države - gradove. Zadnji slučaj iz Istre dovoljno govori o tome. Već je isprintan i pasoš, a digla se i velika buka. Ta latentna "prijetnja" je toliko uzburkala strasti da je premijer Plenković "žurno" otišao do same Istre. Ljudi uvijek traže probleme u drugome i drugačijem. To se ne može zaustaviti.
Ђокић Миливоје
Када градоначелници тих општина буду паше или бегови ... тек тада нека тражи отцепљење и припајање !
Зорица Аврамовић
Зар заборависмо да кажемо Рашка, већ искључиво Санџак?! Да, за Бошњаке, хајде да их тако именујем, може да буде Санџак (иако говоре српским језиком, све и да се пепелом свакодневно посипају и перу), али, за нас Србе, такође и службени назив, треба да буде и јесте Рашка!!!
Саша
Увек се чудим како то неко ко је српског порекла може да жели да се одваја од истог? То је као када бих се ја одрекао презимена и свих својих предака. Безчасно и лоше. Штета. Такво уско гледање историје и садашњости управо и доводи до оваквих будалаштина. Боље да улаже енергију у решавању корупције која је све присутна у његовим редовима. Поздрав.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.