Панчевцима ни динар одштете за последице лањског невремена
Панчево – Панчево и околина још препричавају 20. јун 2016. и невреме које је протутњало овим крајем, када је за само двадесетак минута направљена дотад незабележена штета на објектима, покошени усеви, поразбијани аутомобили и озбиљно оштећени споменици културе.
Изласком на терен надлежна градска комисија обрадила је тада 3.332 пријаве, 320 захтева за разбијене шофершајбне и улубљену лимарију на моторним возилима нису разматрани, док је штета од уништених полеглих пољопривредних усева у панчевачком атару, по 131 пријави прослеђено другој градској комисији.
Власници 2.727 кућа, чија оштећења су тешка преко 200 милиона динара, полупане црепове и прозоре су заменили, озбиљно оштећене кровове оправили, а да им за то, сада је већ извесно, неће стићи никаква финансијска помоћ. Највише захтева за обештећење стигло је из панчевачког насеља Миса, од околних села најтеже је пострадало село Јабука, а посебно изазовна и за бригу су била значајна оштећења на готово свим времешним здањима под државним режимом заштите.
Грађани су штету морали да санирају одмах након невремена, али је било уверавања надлежних да ће им она по пријави већ некако бити намирена, што се ни након годину дана није десило. Панчево се тим послом обратило републичком Министарству финансија, као и покрајинској влади да према могућностима пруже помоћ у бесповратним финансијским средствима јер, како је тада наведено, „град није у могућности да самостално финансира отклањање последица на материјалним добрима физичких и правних лица”.
На тим релацијама размењено је неколико докумената и одговора, као онај из Канцеларије за управљање јавним улагањима, да је у оквиру Закона о обнови након елементарне и друге непогоде прописано да држава може дати помоћ само у случају проглашења стања елементарне непогоде, но да „имајући у виду да Влада у јуну 2016. године није прогласила стање елементарне непогоде на територији Града Панчева, Канцеларија није надлежна за поступање по захтеву.”
Тако је и запечаћена назнака надлежних да пријављивање, евидентирање и процена штете не значи да ће она бити и намирена, што се на крају показало тачним. Градска управа под огромним притиском узнемирених грађана није тада искључила могућност да према Закону о ванредним ситуацијама и могућностима буџета, ипак буду издвојена одређена средства као помоћ око санирање последица непогоде и да ће у том случају предност имати осетљиве категорије становништва – особе са инвалидитетом, корисници социјалне помоћи и незапослени.
Ипак, у протеклих годину дана, показало се да тих пара у градској каси нема, осим што је накнадно опредељено 2,5 милиона динара из сталне резерве како би биле набављене ракете за разбијање градоносних облака.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
