Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Ко нас краде

Стицајем добрих околности – у последњих десет дана прошпартао сам Србијом, уздуж и попреко. Нагледао сам се пушкометних поља пшенице и сунцокрета у прелепом Банату, на путу за Вршац. Нисам могао да одвојим очи од хлебних поља, воћњака и шљивика Шумадије. На путу преко Тополе, у недогледу виногорја, зелених пашњака од Шаторње према Руднику, па све до Чачка и Западне Мораве – пуца видик препун берићета и живота. Широки и плодни левак лево и десно од опеване реке која вијуга кроз баште, младе кукурузе и поља, све до Појата – могао би да храни највећу руску губернију. А тек Ртањ – са својим заветним тајнама и медоносним цветовима који се накренуо ка Честобродици... Све зелено, лепо, здраво. Стотине поточића преливају изворе бистре воде, где год погледаш – да пожелиш да бациш ћебе и да одмориш душу. Златибор да не помињем. Кад замишљамо рај привиђају нам се такве лепоте – пашњаци, стада, клепетуше, сир, млади кајмак, пршута и бистрина Рзава.

А онда, у повратку из завичаја, пут ме води преко Левча, преко благих низија и узвишења са вишњицима, купусиштима и виноградима као да су цртани лењиром. Све то гледам – па се питам: Кад је све то тако – ко нас онда краде. Како је могуће да земља која има таква и толика природна богатства буде у тако лошем економском и привредном стању? Да ли је тачно да смо гори од Албаније – чији парадајз ових дана увелико једемо, а о бостану да и не говоримо? Где је тај новац? Где је асна, где је ћар, где је доходак – где је корист од огромних земљорадних потенцијала Србије? Да ли је могуће да цела Србија од Хоргоша до Прешева и од Дрине до Ђердапа – на својим пољима и њивама, воћњацима, баштама и виноградима – заради само толико да се тек прехранимо?

Глумац, редитељ, сценариста

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanojlo T.
Pitanje glasi: Ko nas to krade? Ono logički implicira da nas neko drugi krade. Ljudi neke druge zemlje, neka druga grupa ljudi iz naše države... Rajs nije govorio tako. A Radoš bi mogao da kaže šta tačno misli, ako bi hteo. Ovo je zavođenje za Goleš planinu.
Raca Milosavljevic
... lep tekst,kao i uvek ...sa kratkim i jasnim pitanjem ... ali komentatori ... mnogi nisu culi za Arcibalda Rajsa ...nazalost ....
Nikola Nesic
Radoševo viđenje Srbije mi je vrlo blisko. Često na putu obilazim sve opisano i sam pomišljam koliko lepote, i kakve prirode, a sa druge strane većinu onoga što smo rukom napravili i neodržavali je na nama na stid. Ni sam ne znam kako ne umemo to sve da naplatimo, malo je karaktera za taj deo neproduktivne i aljkave Srbije. Iskreno, možda je bolje imati tu sliku, Radoševu, Srbije pred očima, a optimizmom i radom pokušati da doteramo ono što ne valja. Ko nam brani da od dobrih i vrednih pojedinaca, komšija, saradnika pokušamo da sebi u ovom gramzivom i nemilosrdnom svetu učinom život ispunjenim sa onim šta imamo. A sem nešto bliskih prijatelja, porodice i te Srbije, ne ostaje baš puno u jednom životu.
Станоје Х.
Сви ти "љубитељи" села углавном живе у граду. Зашто, када је на селу лепше?
Stojan Z.
Čudi me da autor nije video đubre, ima ga i po selima! Mogao je da se zapita i ko ga baca. Ali to bi narušilo poetsko-mitsku sliku koju stvara. Da je uključio još tržište, plaćanje poreza, bekstvo ljudi iz sela, ostali bi samo idilični pejzaži i žal za prošlošću u kojoj se na selu nikada nije živelo lepo.
Владимир Петковић
Па, сада, ако би почели о полутанима (једном ногом у селу а другом у граду па ни тамо не ради а ни овамо како треба), о интерним квалификацијама, о "Радио не радио свира ми радио", или о "Нико не може толико мало да ме плати колико ја мало могу да радим"... Или, хајде да мало попричамо о идиЈотском самоуправљању. О СОУР-има, ОУР-има, Радним заједницама... Живело се од шлосерових кредита. Генерације, и оне иза њих, су пролазиле, навикле се на градски асвалт, много их је отишло у иностранство. Многи су и на бувљацима. А и зашто би да се врате на село? Држава НАМЕРНО НЕЋЕ да помогне селу, да уреди пољопривреду, јер онда нема "твоја рука а мој џеп". Сељак у све да уложи а она само да дрпи њен део! Куповаће се на грам и комад а увозници барабар са "менторима" ће опстати јер да се једе (и умре) једино мора! Е, а сада ће странци да нам унапреде пољопривреду, са све ГМО, када покупују најбољу земљу. Плански и намерно се уништава(ло) све живо у земљи а зна се и зашто и због кога.
Dragan R
Gospodine Petkoviću, ja sam u vreme ,,šlosera,, živeo na selu i iz prve ruke mogu da vam kažem da o tome o čemu pišete nemate pojma. Na svakih 5-6 sela je bila po jedna poljoprivredna zadruga koja je otkupljivala i odmah plaćala sve što seljak proizvede, škole su bile pune dece, otvarale se pošte, gradili domovi kulture i ambulante, postojali fudbalski klubovi, organizovana takmičenja sela...Naravno, ni jedna država ne može da živi samo od poljoprivrede pa su otvarane i fabrike i to takve kakave je danas teško i zamisliti. Kako neko lepo reče, što je tada izgrađeno danas ne možemo ni da okrečimo i to sve je uradio zaduživši zemlju sa svega 1000 dolara po čoveku, dok je danas u ovoj bedi svaki čovek u Srbiji dužan najmanje 5000 dolara. Taj šloser je od jedne zaostale zemlje u kojoj se po ceo dan radilo za šaku brašna napravio modernu i pristojnu državu u kojoj su bukvalno svi mogli da žive lepo. Ne bogato, ali mirno i dostojanstveno.
Иван Белић
Господине Владимире Петковићу, јако добро познајете бившу управну номенкулатуру а то су знали, тако добро, само "политички радници" носиоци режима, јер је и такво занимање постојало у СФРЈ. И баш они су распродавали наше фабрике у бесцење у периоду владе "Петооктобарских петоколонаша" од 2001 до 2010.г када је претворено у рушевине око 3000 фабрика, још увек рентабиних - према западним* изворима. Далеко сам од тога да браним "титоизам" али тај систем је захваљујући многим часним инжењерима, техничарима и радницима дао одличне резултате и за то није заслужан Броз, већ позиција у којој се нашла СФРЈ и прегаоци* који су ту позицију на рационалан и користан начин реализовали. И на крају, како објашњавате данашњу позицију Грчке, Бугарске, Румуније Хрватске, све "дужне као Грчка" а ништа спец. није боље ни са Пољском, Чешком, Мађарском итд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.