Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осмех – лековито чудо велике моћи

Кад се насмејемо сто пута на дан, то је исто као да смо веслали 10 минута дневно или 15 минута возили бицикл
(Фо­то Пиксабеј)

Осмех на ли­цу, то ма­ло чу­до ве­ли­ке мо­ћи, бла­го­твор­но де­лу­је на сва­чи­ји ор­га­ни­зам. Кад се на­сме­је­мо, нај­пре за­тва­ра­мо очи, пу­шта­мо мо­жда и по­не­ку су­зу, от­кри­ва­мо зу­бе, за­си­гур­но ме­ња­мо ри­там ди­са­ња… Сле­де­ћи ко­рак је по­ве­ћа­ни број ср­ча­них от­ку­ца­ја, до­ла­зи и до спа­зма ди­ја­фраг­ме.

Смех је тај ко­ји ак­ти­ви­ра око 50 ми­ши­ћа ли­ца, от­кри­ва др Ве­сна Ма­рин­ко­вић Ми­чић, спе­ци­ја­ли­ста за ане­сте­зи­ју, ре­а­ни­ма­ци­ју и аку­пунк­ту­ру, и до­да­је да на људ­ски ор­га­ни­зам смех има пси­хич­ки и пси­хо­ло­шки ефе­кат.

Скло­ни­ја су му де­ца ко­ја се у то­ку да­на спон­та­но на­сме­ју бар 400 пу­та, за раз­ли­ку од од­ра­слих ко­ји то чи­не са­мо пет­на­е­стак пу­та. То ипак не зна­чи да и ста­ри­ји љу­ди не тре­ба да се по­тру­де, јер упра­во ху­мор и смех је­су нај­ја­ча ору­ђа и са­ве­зни­ци у про­це­су оздра­вље­ња и бо­љег ква­ли­те­та жи­во­та у по­зном до­бу. 

– Смех је про­из­вод нај­ви­шег ни­воа ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу ле­ве и де­сне мо­жда­не хе­мис­фе­ре. У пи­та­њу је фи­зи­о­ло­шки фе­но­мен, од­го­вор на­шег нер­вног си­сте­ма на ко­мич­ну си­ту­а­ци­ју. Кад ана­ли­зи­ра­мо реч и струк­ту­ру не­ке ша­ле ко­ја нас за­сме­је од ср­ца, по­сле ана­ли­зе у мо­згу до­ла­зи до сти­му­ла­ци­је ње­го­вог мо­тор­ног де­ла чи­ме се ак­ти­ви­ра скуп по­кре­та и об­ли­ку­је се звук. Кад би се сва­ка ста­ри­ја осо­ба сме­ја­ла бар 15 ми­ну­та на дан, има­ла би ве­ли­ке шан­се да ни­ка­да не стек­не про­бле­ме у ра­ду ср­ца – об­ја­шња­ва др Ми­чић и под­се­ћа да је на пу­ту оздра­вље­ња ва­жно и да ста­ри­ји уме­ју да се на­ша­ле на соп­стве­ни ра­чун, да што ви­ше при­ча­ју анег­до­те и ви­це­ве, што ће њи­хо­вом те­лу до­не­ти бла­го­дет.   

Струч­ња­ци твр­де да, по­ред то­га што под­мла­ђу­је ср­це и мо­зак, смех сма­њу­је бол, ја­ча крв­не су­до­ве, по­ве­ћа­ва од­брам­бе­ну моћ, убр­за­ва по­сто­пе­ра­тив­ни опо­ра­вак... И то ни­је крај до­брих стра­на здра­вог сме­ха. Ша­љив­џи­је ће ка­за­ти да је ње­го­ва сва­ко­днев­на упо­тре­ба ва­жна у бор­би про­тив стре­са и не­да­ћа и да га је нај­бо­ље ко­ри­сти­ти као про­тив­о­тров код љу­ди ко­ји обо­ле­ва­ју од хро­нич­не озбиљ­но­сти. Око­ре­ли ху­мо­ри­сти до­да­ју и да смех чи­сти ор­га­ни­зам од штет­них ма­те­ри­ја, као што су па­кост, за­вист, его­и­зам…

Ки­ко­та­ње де­фи­ни­тив­но сма­њу­је про­из­вод­њу хор­мо­на стре­са и по­пра­вља рас­по­ло­же­ње, ис­ти­че др Ми­чић, а са са­мо 15 ми­ну­та сме­ја­ња днев­но сти­че­мо шан­су да нас за­о­би­ђу ср­ча­ни про­бле­ми. На­ше те­ло ће та­да би­ти у бо­љој фор­ми јер кад се на­сме­је­мо сто пу­та на дан то је исто као да смо ве­сла­ли 10 ми­ну­та днев­но или 15 ми­ну­та во­зи­ли би­цикл. 

И пси­хо­те­ра­пе­ут Алек­сан­дра Јан­ко­вић уве­ра­ва да се смех и ху­мор у пси­хо­ди­јаг­но­сти­ци сма­тра­ју по­зи­тив­ним прог­но­стич­ким зна­ком. Уко­ли­ко ста­ри­ја осо­ба има сми­сла за ху­мор, а струч­њак успе да је „по­зо­ве” на смех, она чак мо­же и да се под­смех­не соп­стве­ној па­то­ло­ги­ји.

– Ка­да се на ли­цу та­кве осо­бе по­ја­ви осмех, па чак и смех на соп­стве­ни ра­чун, он­да зна­мо да је она до­шла у фа­зу да је спрем­ни­ја да са­вла­да не­здра­ве аспек­те уну­тар сво­је лич­но­сти. Смех је по­зи­ти­ван ди­јаг­но­стич­ки ин­ди­ка­тор да ће се осо­ба ко­ја је у ста­њу пси­хич­ког по­ре­ме­ћа­ја, за­пра­во, ра­ни­је опо­ра­ви­ти. Јер, ху­мор је нај­ја­че ору­ђе и са­ве­зник у про­це­су оздра­вље­ња, а има и функ­ци­ју ре­лак­са­ци­је – об­ја­шња­ва Јан­ко­ви­ће­ва и под­се­ћа да је чак и го­рак смех по­ка­за­тељ мен­тал­не жи­во­сти.

– Та­ква осо­ба и те ка­ко има по­тре­бу да се ра­ду­је. А ду­хо­ви­ти љу­ди ни­ка­да не ста­ре. Ипак, код нас се ве­ли­ки број гра­ђа­на пре­ма ста­ри­ма по­на­ша с по­што­ва­њем, чак и из­ве­сним за­зо­ром, са­мо за­то што су то љу­ди у го­ди­на­ма. Че­сто се пред њи­ма устру­ча­ва­ју да при­ча­ју о мно­гим те­ма­ма. Та­кве пред­ра­су­де до­во­де до то­га да се ста­ри­ји осе­ћа­ју од­ба­че­но и уса­мље­но у за­јед­ни­ци, а то ни­је у ре­ду. Па ка­ко Аме­ри­кан­ци жи­ве и обла­че се као да су у нај­бо­љим го­ди­на­ма, на се­би но­се ве­дре бо­је и по на­чи­ну обла­че­ња и ста­ву се­бе вра­ћа­ју у по­зи­ци­ју не­ко­га ко је ве­о­ма би­тан део за­јед­ни­це. То је, на при­мер, за по­хва­лу и та­ко тре­ба да ра­де и на­ши ста­ри­ји су­гра­ђа­ни – пред­ла­же пси­хо­те­ра­пе­ут Алек­сан­дра Јан­ко­вић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.