Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најезда пчела на Нови Београд

Од почетка године у престоници нотирано 135 локација на којима има кошница. – Тренутно у граду живи више од 5.000 пчелињих заједница (једну може да чини и до 40.000 пчела)
Пчеле саме бирају место где ће да се настане, а највише воле централне општине Врачар, Палилулу, Савски венац и Вождовац (Фото Д. Урошевић)

Када је један Београђанин дошао до свог аутомобила имао је шта да види – рој пчела на шофершајбни.

Узалуд је покушавао да их отера. Некако је успео да дође до контакта пчелара који је експерт за уклањање ројева, али није имао другу могућност сем да кола одвезе са све пчелама на предњем стаклу.

Акција је успешно завршена, пчеле су пребачене у карантин, а суграђанин је отишао својим путем, захвалан Слађану Симоновићу, из „Београдског удружења пчелара”, који му је без поговора изашао у сусрет.

Све ројеве које уклони екипа овог удружења пчелара носи у карантин где се даље прати њихов развој и здравствено стање јер то нису пчеле које су изашле из кошнице, које су контролисане, него оне које су се саме размножавале годинама и успеле да преживе.

– Кад их сместимо у карантин морамо редовно да их хранимо, медом или шећером. Ако презиме и остану здраве, можемо да их прикључимо домаћим пчелињим заједницама. Али, да бисмо могли да их сместимо у кошнице и нахранимо, годишње нам је потребно око 6.000 евра за њихово гајење – напомиње пчелар Слађан Симоновић.

За разлику од ранијих година, у претходних неколико месеци у Београду је ипак примећено нешто мање пчела и оса. То, ипак, не значи да препаднути суграђани редовно не траже помоћ од стручњака да уклоне ројеве који се често настањују у димњацима, ролетнама, на таванима, разним пукотинама, шупљинама зграда…

Само ове године Слађан Симоновић је нотирао 135 локација где живе дивље пчеле. Са неких је скинуо кошнице, а са појединих није успео јер терен није био приступачан. У књизи у којој води евиденцију забележио је да ројева пчела највише има у Новом Београду и на Савском венцу.

– Баш у овом периоду године пчеле се се намножавају, тако да у Београду тренутно има више од 5.000 пчелињих заједница. Једну може да чини од неколико хиљада до 30.000-40.000 пчела. Суграђанима ипак није свеједно кад им на тераси осване кошница пуна пчела. Не посматрају их као инсекте који треба да живе на таквом месту. А истина је да су пчеле бића која сама бирају место где ће да се настане, а највише воле централне општине Врачар, Палилулу, Савски венац и Вождовац – открива Симоновић и подсећа да у главном граду има више од 1.500 локација где пчеле живе. Најмање их је на територији Земуна и Сурчина, додаје он.

Поред пчела, и осе полагано задају муку суграђанима, а биће их, како истиче Симоновић, све више у наредном периоду.

– Оне су до сада мировале, али од августа почиње период њиховог размножавања који ће трајати све до октобра. И њих је, као и пчела, мање него лане јер је тако природа уредила. У Београду ипак има више оса него пчела јер су осињаци мали, али их има на више места – објашњава Симоновић.    

За разлику од пчела, осе и стршљени су стрвинари и лешинари који се хране и месом, због чега њихов убод каткад може да изазове инфекцију на кожи. 

Интересантно је то да су пчеле, осе и стршљени заштићени Законом о заштити природе. То значи да нико не сме да их убија ни уништава њихова гнезда, осим у случају када је људски живот угрожен – упозорава Симоновић, подсећајући да је удружење својевремено са једне терасе у Улици кнеза Милоша скинуло огромно гнездо. Имали су посла и на Палати правде, згради МУП-а у Булевару деспота Стефана…

– Пчелари нису плаћени да раде такав посао, а иако га често обављају то раде волонтерски, да би спасли пчеле. Потребно је да имају праву опрему, двоструко одело и маску, да би скинули пчелињу кошницу или гнездо стршљена, што додатно кошта. Јер, када на пример стршљен схвати да нема где да убоде жртву, он прска отров који пчелару може да нанесе штету по здравље. То се и мени својевремено догодило, али сам одмах реаговао и испрао очи водом више пута – присећа се Симоновић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bozidar Čortanovci
Često odem kod dece u Los Anđelos, Kalifornija i svake nedelje odem sa decom u prekrasnu i ogromnu Pravoslavnu Katedralu (tako je tamo zovu) Sv, Stefana, gde serviraju lep ručak uz prikladnu cenu. Poneo sam nekoliko manjih kutija svog meda sa poklonim poznanicima, kad mi žena sa stola reče 'oh, pa vi iz Čortovaca, a iz Beške, selo - do sela, a i moja prijateljica u Čikagu drži pčele, ja reko' mislite drži van Čikaga, ne..ne.. baš u Čikaku, nazovite opštinu i pitajte. ' Nazovem drugi dan opštinu i šta mi rekoše iz Agricultural Dept: Gospodine, možete postaviti košnicu pčela i na svoj balkon (ali da se susedi slože..!), jer je sada ovde veliki zamah urbanizacije pčelrstava kao pokušaj povratka prirodi, ali morate izvaditi licencu ($10, korito sa vodom za pčele, košnice 3 m od komšijsih ograda i 1.80 m visoke.) Doći će to i kod nas, ako već nije.
Стефан Стојановић
Скоро се ово догодило док сам био у гостима код једног мог друга који живи на селу. Пчеле су се биле скупиле на шупу. Мој пријатељ је позвао познаника пчелара, да их уклони, јер нико није смео да изађе напоље из куће. Пчелару исто добро, јер добије пчеле за нову кошницу. Пчелар се намазао сирћетом, које, по његовим речима, пчеле воле (док их иритирају парфеми, зној, мирис штале). Цео се намазао, и по лицу, коси. А онда их је голим рукама (човек је био само у мајици и панталонама) трпао у неку кофу, као да је то лишће. И кад је напунио кофу пчелама, везао је одозго неки чаршав, ставио кофу у кола, и отишао, да их пресели у кошницу. Невероватно. Али каже, да је мирисао на нешто што пчеле не воле, изуједале би га до смрти.
Nikola Djukovic
Skidanje roja u kosnicu moze samo onaj ko je to vec radio i ima iskustvo u vezi sa tim. Moj deda je uocio roj pcela u krosnji sljive. Pripremio je jednu vrscaru tako sto ju je prvo nadimio i naprskao vodenim rastvorom secera. Za nanosenje tog sirupa koristio je neku biljku prijatnog mirisa. Lice je zastitio sitkom za brasno koju je vezao oko glave i vrata. Na ruke je navukao rukavice, popeo se na sljivu i uspesno obavio posao. Kad god jedem med setim se mog dobrog dede Dragojla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.