Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Железара у плусу без помоћи државе

Брисел је водио истрагу против смедеревског „Хестила”, а никада није покренуо поступак због субвенција „Фијату”
Производња је порасла за 67 одсто (Фо­то Танјуг/Р. Прелић)

Иако је Влада Србије од Крагујевца само за италијански „Фијат” направила мали порески рај, Европска комисија никада није покренула истрагу против овог произвођача аутомобила. Због сумње да је челик из Смедерева продаван испод цене и да се тиме наноси озбиљна штета европском тржишту челика, званични Брисел је 7. јула 2016. покренуо истрагу против Србије.

По свему судећи, на овај процес биће стављена тачка, јер је председник Александар Вучић изјавио да има добре вести из Брисела и да ће истрага против Србије због дампинг цена челика бити обустављена.

И док је, када је о Кинезима реч, Брисел чак евидентирао извоз из Србије, у случају „Фијата” никада за протеклих девет година није покренута истрага због сумње да се државним субвенционисањем ове компаније озбиљно угрожава европска ауто-индустрија.

Само у току прошле године италијански „Фијат” је, директно из буџета по основу субвенција, донација и дотација, добио 3,7 милијарди динара. Са друге стране, смедеревска железара, којом управљају Кинези, прошле године није добила ни динар из буџета, показује финансијски извештај за 2016. годину.

Савић: Брисел жмури на порески рај у Крагујевцу
На примеру „Фијата” и „Железаре” Европска унија је показала да није баш увек принципијелна, каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета.– Није им сметала државна помоћ италијанској компанији која долази из ЕУ, али и те како мотре на оно што се дешава у смедеревској челичани, која је у власништву Кинеза. На том примеру само показују своју пристрасност. Услове које је „Фијат” добио у Србији вероватно није добила ниједна компанија у региону. Кина, коју Европа оптужује за субвенционисање привреде, није дала својим фирмама оно што је Србија дала „Фијату” – истиче Савић.

Није спорно да је челичана, од одласка америчког „Ју-Ес стила” почетком 2012. године па до 1. фебруара 2015. године пословала захваљујући државној помоћи. Али је чињеница да европски произвођачи челика нису имали проблема са конкуренцијом из Србије док је „Железара” била у државном власништву. Чим су стигли Кинези, „Еурофер” се пожалио Европској комисији (ЕК) да смо челик извозили испод цене. Европски произвођачи аутомобила, да друге стране, нису тражили отварање истраге против „Фијата” због директне и индиректне помоћи коју ова компанија добија. Званични Брисел никада није поставио питање по којим дампинг условима је за ову европску компанију од Крагујевца направљен порески рај?

Превелика понуда јефтиног кинеског челика угасила је на хиљаде радних места широм Европе, а „Еурофер” је страховао да ће Смедерево постати продавница јефтиног кинеског челика на периферији Европе. Током истраге показало се да извоз челика из Србије није повећаван, за разлику од Русије и Бразила, види се из јавно доступних докумената на сајту ЕК.

Упркос томе што није било државне помоћи, Кинези су успели да значајно повећају производњу у Смедереву.

Смедеревска челичана је у првих пет месеци ове године, под руководством Кинеза, произвела 594.000 тона челика, показују подаци Светске асоцијације за челик. Прошле године у исто време, када је „железаром” управљао професионални менаџмент на челу са Петром Камарашем, петомесечна производња износила је 355.000 тона, види се у месечним извештајима ове светске организације. То представља раст од 67 одсто.

Током целе прошле године, „железара” је произвела 1,17 милиона тона челика, подаци су из истог извора. Претходне године, производња је била нешто нижа и износила је 955.000 тона челика. Кинески ХБИС званично је преузео „железару” 18. априла 2016. године. Месечни извештаји Светске асоцијације за челик показују да је раст производње почео у мају те исте године. У априлу, када је челичаном још управљао Петар Камараш, месечна производња била је 72.000 тона. Већ следећег месеца она је повећана на 101.000 тона и до краја године се ниједном није спустила испод 100.000 тона. Званично, Кинези су компанију „ХБИС Србија ајрон енд стил” регистровали 14. јуна 2016. године.

У месечним извештајима Светске асоцијације за челик види се и то да је производња у смедеревској челичани пала у јануару и фебруару ове године (89.000 и 85.000 тона), али је, збирно посматрано, резултат значајно бољи него прошле године.

Да је „железара” повећала производњу изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић, после састанка са председником ХБИС групе Ју Јонгом.

Том приликом је истакла да је производња порасла 50 одсто (није прецизирала у ком периоду), али је и додала да је смедеревска челичана удвостручила добит. Како може да се види на сајту Агенције за привредне регистре, крај 2016. године компанија „ХБИС Србија ајрон енд стил” завршила је у плусу од 1,31 милијарду динара. Претходну 2015. годину, смедеревска челичана завршила је са губитком од 17,73 милијарди динара.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран
Интересантно је да су Железара и НИС били губиташи док су били у државном власништву па кад су продати Русима и Кинезима преко ноћи постали профитабилни. Овде није у питању само лоша управа и то би требало неко од новинара да истражи кад нећу државни органи. Не би ме изненадило да и РТБ Бор преко ноћи постане профитабилан и за годину дана купац поврати првичну инвестицију.
Branko
EK nije pokrenula istragu jer se proizvodjaci automobila iz EU nisu zalili. Proizvodnja u Fijatu uz pomoc nase drave nije ugrozavala trziste automobila u EU, ipak automobil se ne kupuje samo zbog razlike u ceni, nekome mozes Fijat da das i dzabe pa nece da ga vozi. Celik je nesto drugo, cena i te kako odredjuje kupnju, Kina je damping cenama celika unistila trziste celika u svetu a jedna od tih zrtvi je i nasa Zelezara (jer sa tom cenom celika nasa Zelezara nije mogla da bude rentabilna, ipak mi smo imali "srece" pa su nasu kupili). Isto to Kinezi rade i sa bakrom (zato ce verovatno posle kupiti i RTB Bor) etc...
Milos miokovic
Da prevedemo ovu Srbiju u ime maloRusija-viseKina i Bog da nas vidi!
Vesa D
..polako sa taj plus..neka se sabere i tri puta da se ima dobre računice da posle nekrive domaćicu da je kantar na krivo držala dok je na tas sipala...
Darko
Da nadodam I da pogodim....I RTB Bor ce da prestane biti gubitas cim se privatizuje,odstrani lopovski socijalisticki kadar I kad dodju stranci da vode glavnu rec....Srbijo među sljivama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.