Рођена у Швајцарској пала на тесту за држављанство

Када се 25-годишња Фунда Јилмаз пријавила за швајцарско држављанство, веровала је да разговор који је очекује представља само формалност, будући да је рођена и да живи у тој алпској држави и течно говори локални дијалекат. Иако је добила највишу оцену на писаном делу теста, комисија је проценила да то није довољно да би стекла нови пасош.

Ова девојка турског порекла поднела је захтев за држављанство на  наговор вереника, иначе швајцарског држављанина, који је сматрао да ће јој право гласа, које би тиме добила, омогућити да учествује на честим референдумима, форми непосредне демократије по којој је Швајцарска позната.

После два круга разговора и више од сто постављених питања, комисија, састављена од представника локалне заједнице, одбила је њен захтев наводећи да она „живи у малом свету и не показује интересовање да оствари дијалог са Швајцарском и њеним народом”. То образложење постало је предмет критика након што је недељник „Швајцер илустрирт” објавио транскрипт интервјуа. Из тог папира се види да је жири критиковао кандидаткињу због непознавања градског система рециклаже и због тога што није знала имена локалних продавница пошто купује у великим трговинским ланцима.

Да ли је за странце заиста битно да знају како се рециклира отпадно уље и да ли људи који купују у малим радњама у комшилуку више заслужују држављанство од оних који пазаре у супермаркетима, питају се медији након овог случаја.

Друга примедба односила се на Фундино непознавање „типичног швајцарског спорта” под којим је комисија мислила на хорнусен, спорт швајцарских фармера из 17. века, као и на швајцарско рвање специфичног стила. Девојка, запослена као технички цртач у граду Арау, сматрала је скијање типичним спортом за државу у којој је рођена.

„Можемо дуго да дискутујемо о томе шта је традиционално и типично”, навела је жалећи се на одлуку.

Жалба открива да је једно од питања било и да ли њени родитељи прихватају њеног вереника који није турског порекла.

„Моја породица је отворена и, штавише, ја не практикујем ислам, нисам никада била у џамији, али сам неколико пута била у цркви”, истакла је она.

Да ли воли планинарење, да ли би радије посетила Женеву или околину Женевског језера и шта тренира – само су нека од питања која је комисија сматрала важним у одлучивању хоће ли овој девојци доделити држављанство.

Након што је случај доспео у јавност, уследили су јавни позиви на реформу процеса натурализације, о којем одлучују представници општине и становници места где особа живи, а не централизована државна агенција. У самовољи оних који одлучују лежи и највећа слабост садашњег начина стицања држављанства, оцењују тамошњи медији подсећајући на неколико ситуација сличних овој.

Тако је у јануару други пут одбијен захтев једне Холанђанке за добијање швајцарског пасоша уз образложење да је водила кампању против крављих звона, делом швајцарске традиције. Она је, наиме, веган и активиста за права животиња и тврдила је да тешка звона окачена о врат крава нарушавају њихово здравље. Такође, и једна албанска породица са Косова одбијена је делимично и због тога што су носили доњи део тренерке по граду.