Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Појам „Санџак” закочио уџбенике на бошњачком

Министарство просвете напомиње да не утиче на независну комисију завода која оцењује и одобрава уџбенике
БНВ очекује да ће ђаци пре првог септембра добити све недостајуће уџбенике (Фото Б. Педовић)

Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), као стручно тело у чијој је надлежности да даје стручне оцене о сваком рукопису уџбеника, на српском или језицима националних мањина, у случају оних на бошњачком прекорачио је своје законске надлежности – сматра Есад Џуџо, потпредседник Бошњачког националног већа (БНВ).

Каже да чврсто стоји иза става да су оцене комисије засноване на политичко-идеолошком приступу.

Према меморандуму и анексу меморандума чији су потписници Министарство просвете, Босанско национално веће и Завод за уџбенике, подсећа Џуџо, 14 уџбеника на босанском требало је да буде готово за ову школску годину, у којој је настава завршена.

Завод за уџбенике преузео је обавезе о изради уџбеника на босанском језику дефинисане меморандумом и анексом које је потписао са Министарством просвете и Бошњачким националним већем.

– Меморандумом је дефинисано да се реализује четрнаест наслова, од чега се осам састоји од три одвојена додатка. Позитивно мишљење добио је један уџбеник, Граматика босанског језика за шести разред, и поједини делови додатака. Сви остали уџбеници добили су негативно решење министарства а по препоруци оцењивачке комисије ЗУОВ-а. Највећи број замерки комисије односио се на садржај уџбеника. У овом тренутку нама пристижу исправљени рукописи који ће ићи на поновно одобравање – разјаснила је Весна Пајевић, уредник издања на босанском језику у Заводу за уџбенике.

За наш лист она каже и да је 16 од 19 наслова, на које се односи потписани анекс, послато на одобрење, три се налазе у завршној фази реализације, а за један уџбеник до данас нису ни добили рукопис. На наше питање да ли ће уџбеници бити спремни за наредну школску годину, њен одговор је да све зависи од тога да ли ће их и када позитивно оценити ЗУОВ и Министарство просвете, а Завод за уџбенике ће своје обавезе испунити у предвиђеном року за сва одобрена издања.

Ипак, Есад Џуџо подсећа да до сада ниједан није урађен, док су све друге мањине добиле недостајуће уџбенике.

Министарство пружа административну подлогу и као и Завод за уџбенике чека зелено светло ЗУОВ-а, где се спотичемо. Ево примера: у уџбенику Природа и друштво за четврти разред, где деца уче о завичају, у рукопису стоји да живе у Санџаку, географској области Републике Србије Санџак, и претежно у Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши. Та дефиниција је њима спорна, а према правилнику о стандардима квалитета уџбеника требало би да се тумачи у контексту културне аутономије. У стручним оценама које су нам проследили из ЗУОВ-а наводе да Санџак не постоји у територијалној организацији Републике Србије. Па и Завод за статистику каже да у Србији живи 145.278 припадника бошњачке националне заједнице, претежно у географској области Санџак. Не могу да схватим шта је ту проблем – илуструје Џуџо.

Стручни део замерки на рачун квалитета рукописа уџбеника на босанском, где поједини стандарди по оцени ЗУОВ-а нису били испуњени, управо се исправљају. Џуџо наводи да су ангажовали универзитетске професоре да помогну да се на најбољи начин испуне зацртани стандарди у вези са методиком, дидактиком, узрастом, приступом, средином у којој живе деца која се школују на матерњем босанском.

– Укупно недостаје 51 наслов. Од 14 поднетих захтева за одобравање уџбеника на босанском језику, одобрен је само један. Реч је о 14 обједињених додатака од првог до осмог разреда основне школе, који подразумевају више рукописа. Аутори су, на моју сугестију, ишли у исправку финеса као рецимо да ако се у тексту наводи санџачки ликовни уметник Џенгис Реџепагић, то преформулишу и напишу да Џенгис Реџепагић није санџачки ликовни уметник, него бошњачки ликовни уметник у Србији или у Санџаку. Али не можемо из уџбеника да макнемо да дете живи у географској области Србије која се зове Санџак, која није део територијалне организације али је традиционално област Републике Србије – објашњава Џуџо.

Оптимиста је, како каже, и очекује да ће сви недостајући уџбеници бити готови пре првог септембра, уверен да не постоји ниједан разлог да тако не буде.

Покушали смо да добијемо Елеонору Влаховић, која је руководилац центра за развој програма и уџбеника Завода за унапређивање образовања и васпитања, да појасни каква је ситуација са недостајућим уџбеницима на босанском, али до закључења овог броја нисмо успели да је добијемо. У Министарству просвете за наш лист нагласили су да чине све што је у законским оквирима да убрзају процес одобравања рукописа на језицима националних мањина.

– Процедуром је дефинисано да изворно писани рукопис мора да задовољи законом прописане стандарде. Овај посао је поверен ЗУОВ-у који путем конкурса бира чланове независне комисије која прегледа уџбенике и даје оцену. Уколико рукопис не задовољи прописане стандарде, враћа се у процедуру одобравања. Министарство нема законску основу да утиче на независну комисију која се бави одобравањем уџбеника, па сходно томе не можемо са сигурношћу да проценимо када ће уџбеници на босанском језику бити одштампани – казали су у министарству.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilosNS
A zašto se mi pravimo pametni? Kakav Sandžak? Turci su nadenuli Sandžak. Zašto onda ne zovemo Raška oblast, kao što bi i bio red.
Boris.
|Gde se denu Raska oblast.
Branko P
Ima li neko u ovoj nazovi drzavi pametan ???? Sta vi radite ??? Ima li drzava sluzbeni jezik i pismo ?? Ja zivim u Kanadi Quebec koristi francuski jezik New Brunssvik kombinuje francuski i engleski, hocete li vi dodvrasi biraca jednom da kazete da li je Srbija majka nezbrinute nejaci, pa da tu nejac udomimo da vise neluta. Dosta je bilo izmisljanja jezika govora, sluzbeni jezik je sluzbeni i u javnoj upotrebi , a privatno neka svako govori kako hoce.Dajte jos udzbenike i za ove izbelice iz Sirije i Iraka, ima se moze se/
Коста
Радаковићу, српски нема "оба" писма. Писмом којим пишете је хрватска латиница Људевита Гаја коју је он службено увео у хрватске школе и новине 1836. А што се области тиче, "Санџак" је окупаторски назив Рашке. У Србији је, на целој њеној територији, по Уставу, службени језик српски и ћилричко писмо.
Milivoje Radaković
Zbunili ste se, Jovanoviću. Ja srpski jezik ne "branim"; ja se njime služim, a pišem ga na oba njegova pisma kako mi se kad ćeifne. Cheers!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.