Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛИКО ЈЕ НАУЧНА ДИЈАСПОРА ДАЛЕКО ОД МАТИЦЕ (2)

Улагање у науку – мост са стручњацима у иностранству

Потребно је променити став друштва према онима који су отишли из земље да би научили нешто више. Такви овде углавном нису добродошли, јер их већина доживљава као особе које би да „соле памет” онима који су остали, каже Владимир Стојановић, ванредни професор на Берклију
Библиотека Берклија: Најбољи факултети у Америци имају такозване гостујуће комитете (Фото: Пиксабеј)

Када се говори о државним плановима сарадње матице и њених најталентованијих кадрова у иностранству, често се помиње пример Тајланда. Велики број њих није био заинтересован да се врати из држава у које су мигрирали, али су пристали на „сарадњу на даљину”, односно укључили су се у рад на пројектима тајландских институција.

И такав вид ангажовања је, с обзиром на технолошке могућности глобалне комуникације, лако изводљив и изузетно користан.

Питање како млади Срби из расејања могу да се повежу, сарађују и помогну домовини постављено је у анкети спроведеној 2003. међу студентима нашег порекла у САД и Канади. Чак 54 одсто је одговорило да би се вратили да живе и раде у Србији. Међутим, већина оних који су пре 14 година обухваћени овим истраживањем и данас су у САД и Канади. У Америци су и аутори анкете, а један од њих, Владимир Стојановић, сада је ванредни професор на Берклију.

– Ми смо 2003. године имали идеју да направимо менторску мрежу с нашим стручњацима из дијаспоре који би били доступни талентованим студентима у Србији. Научна дијаспора може да помогне на много начина. Али да би се то и остварило, потребно је променити став друштва према онима који су отишли из земље да би научили нешто више. Такви овде углавном нису добродошли, јер их већина доживљава као особе које би да „соле памет” онима који су остали – каже Стојановић.

Он наводи да најбољи факултети у Америци имају такозване гостујуће комитете, у чијем саставу су њихови некадашњи студенти, а сада реномирани представници академских или индустријских центара. Њихов задатак је да помогну саветима или да упуте конструктивну критику факултету у вези с програмима и иницијативама које би требало да допринесу његовом напретку. Те критике и примедбе се озбиљно узимају у обзир и оне су основа за многе промене. Такви комитети би могли лако да се организују и у нашој земљи, каже Стојановић, али претходно би требало да видимо колико је наших стручњака из дијаспоре уопште на позицијама гостујућих професора у Србији.

– Напредак друштва почива на науци. Без улагања у науку, нема ни бољих кадрова у земљи ни подизања квалитета постдипломских студија, а баш то је предуслов да талентованији студенти остају на факултетима, што би олакшало успостављање мостова сарадње с нашим стручњацима из дијаспоре. То улагање у науку отворило би нова радна места, на која би могли да се пријаве и наши студенти који завршавају школовање на најпознатијим светским факултетима – наводи професор Стојановић и додаје да су готово све његове колеге са којима је у контакту годинама долазиле на своје матичне факултете да држе предавања или кратке курсеве. Факултетски професори су то, како каже, прихватали са мање или више ентузијазма.

 

Што се раније оде, теже се враћа

– С обзиром на то да и наш образовни систем може најталентованијим ђацима да понуди много, мислим да њихов одлазак на школовање у иностранство има смисла само ако одлазе на најпрестижније светске универзитете – сматра др Ненад Вукмировић, научни саветник у Лабораторији за примену рачунара у науци у београдском Институту за физику, некадашњи ђак Математичке гимназије и освајач медаља на међународним такмичењима.

Вукмировић истиче да одласком наших најталентованијих ученика на основне студије у иностранство они губе везу са нашим системом и мала је вероватноћа за њихов каснији повратак. С друге стране, циљани одлазак на докторске студије или постдокторско Усавршавање, нарочито у области коју желимо да развијемо у Србији, уз каснији повратак, може да буде пун погодак и за младог истраживача и за нашу науку.

Као позитиван пример те врсте, наводи праксу у Институту за физику: млађе колеге које овде докторирају најчешће проводе две, три године на усавршавању у иностранству, а затим се обогаћени новим знањима враћају у Србију.

– Ја сам проценио, што се касније испоставило као тачно, да у области којом се бавим у Србији имам подједнако квалитетне услове за рад као и у иностранству – каже Вукмировић, који се у београдски Институт за физику вратио из националне лабораторије „Лоренс Беркли” у САД. Ипак, признаје да је тешко очекивати да се за повратак одлуче колеге које имају развијену каријеру у иностранству у областима за које у Србији нема опреме потребне за научноистраживачки рад.

– Ипак, сматрам да већина научника у Србији у потпуности прати светске токове, али у областима где је за истраживање потребна савремена опрема, они нису у могућности да допринесу науци својим резултатима. Генерално гледано, мислим да се смањивање броја оних који одлазе у иностранство, као и масовнији повратак, могу постићи пре свега општим побољшањем стања у друштву и унапређењем услова за научни рад – истиче Ненад Вукмировић.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ранко Родић
Нажалост, уверен сам да нећу доживети да се, макар на страницама Политике, направи разлика између оних који се баве науком и оних који се баве истраживањем и развојем. Она друштва која разумеју и поштују ову разлику су истовремено и економски напредна друштва.
Sale Vidikovac
Takozvani "najtalentovaniji" mladi ljudi (mada se radi o teškom radu a ne o nekom "talentu") nikada nisu imali niti će ikada imati perspektive u malim zemljama kakva je Srbija, čak ni u mnogo bogatijim malim zemljama. Oni koje zanima vrhunska nauka odlaze i iz Luksemburga ili Belgije isl. i ne vraćaju se. Takvi ljudi su od Kraljevine Srbije u devetnaestom veku do Republike Srbije danas uvek odlazili u SAD, par većih zemalja Zapadne Evrope, nekada i SSSR isl. Srećom takvih ljudi nije mnogo. Vrhunskih naučnika iz Srbije koji danas žive i rade po svetu ima nekoliko desetina ili nekoliko stotina. To je za Srbiju mali problem o kome se naveliko priča. Veliki problem o kome se ne priča, je odlazak MILIONA kvalifikovanih radnika od kraja 1960-ih do danas. Mladih i reproduktivno sposobnih ljudi koji su Srbiji potrebni, i koje je u Srbiji moguće zaposliti. Za njihov povratak ili pre svega neodlazak treba državni plan. A ne za povratak nekolicine filozofa. Njih imamo i "više neg´što treba".
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Posto su Amerikanci zagospodarili Kaliformijom iz Srbije je 19o2 odvedena grupa seljaka da zapocnu vocarstvo. U Sarcamentu ( sada Silikan Vale ) jos postoji njihova pravoslavna crkva. Plodna zemlja Srbije ,tada prvak u poljuprivredi , jos moze da rodeva ali je obrasla u korv. Industralizacija drzavev polovinom prosloga veka oterala je narod sa sela u gradove i od seljalka napravila proletere. Vlastima su tada trebali proleteri a ne nezavisni seljaci. Generacija njih je umrela u zatvoru zigosana kao "kulaci",kao Moj otac Stevan ( Solunac )."Knjiga o Milutinu " Srpskog pisca Danka iz Arandjelovca govori o tome. Dobrica Cosic je oko 1955g usto u odbranu sela i preziveo . Ali selo se nikada nije oporavilo. Rec "seljak " je pogrdna u Srpskom jeziku.Srbin iz Australije 85g koje je odbio nominaciju za Nobelovu nagradu radi na zemlji, ali to je diaspor.
Nikola
Prvo, UVEK treba naglašavati da ne odlaze uvek najbolji, niti da su oni koji su ostali najgori. Preko granice odlaze i prosečni ljudi koji se lako snađu u razvijenijim društvima i rade za pristojne plate i pristojne uslove. Najveći problem povratka visokokvalifikovanih stručnjaka u Srbiju jesu bile i ostale - plate. Plata redovnog profesora (bez dodatnih projekata) je oko 600 evra, plata naučnog savetnika (isti rang kao redovni profesor) u institutu, takođe bez dodatnih poslova je isto oko 600 evra. Oni mogu sa dodatnim projektima i tezgama izaći na 2000 evra. To su sramno mizerne plate i veću platu imaju spremačice na Minhenskom tehničkom Univerzitetu (oko 1600 evra). Samo jedno dobro povezivanje sa našima koji rade na inostranim Univerzitetima i institutima može doneti Srbiji višemilionsku korist i nadoknadu izgubljenu u njihovo obrazovanje preko zajedničkih projekata. To je jedini put na koji naša država može profitirati od njih. Sve ostalo su šarene laže.
neko
Koa neko ko radi doktorat u inostranstvu, bas je fizika u pitanju, jedinu prepreku vidim u tome sto ono cime se ja bavim napolju ne mogu da radim i u Srbiji, ne zbog plate nego zbog opreme koja nam nece biti omogucena nikada, a kao eksperimentalnom fizicaru citav rad mi zavisi od nje. Plata je najmanji problem.
Аца
Највећи проблем јесте то што њихово знање ником не треба. То је главни разлог разочарења оних који се врате. Пројекти су милостиња да се одржи социјални мир, чак и тамо напољу. Постоји гомила пројеката о методама како се шиљи овас и о оптимизацији процеса млаћења празне сламе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.