Повратак пензионера из расејања бољитак за Србију

Ка­да би се у Ср­би­ју из све­та го­ди­шње вра­ти­ло 1.000 пен­зи­о­не­ра срп­ског по­ре­кла, са со­бом би у зе­мљу мо­гли да до­не­су из­ме­ђу 18 и  20 ми­ли­о­на евра, под прет­по­став­ком да им про­сеч­на ми­ни­мал­на при­ма­њи­ма ва­ри­ра­ју од 1.000 до 1.500 евра ме­сеч­но. У укуп­ну су­му ко­ја би се рас­по­де­ли­ла по на­шим гра­до­ви­ма и се­ли­ма, а ко­ја би зна­чај­но мо­гла да ути­че на по­ди­за­ње БДП-а, раз­вој ма­ле при­вре­де и услу­жних де­лат­но­сти, не би ушла са­мо пен­зи­ја већ и њи­хо­ва уште­ђе­ви­на. Она би слу­жи­ла и за по­тро­шњу, ре­кон­струк­ци­ју и опре­ма­ње не­крет­ни­на, пу­то­ва­ња, ме­ди­цин­ске услу­ге...

Је­дан део имућ­ни­јих лак­ше би се од­лу­чио и да ин­ве­сти­ра у зе­мљу.

Ова­кав ар­гу­мент, део је­дин­стве­ног ака­дем­ског ра­да са Хар­вард­ског фа­кул­те­та за др­жав­ну упра­ву, на­пра­ви­ла је мр Ма­ри­на Шва­бић, из Ка­ли­фор­ни­је, где је фе­но­мен тре­ћег до­ба све ви­ше у фо­ку­су. Иде­ју о на­чи­ни­ма трај­не ре­па­три­ја­ци­је ста­ри­јих љу­ди у ма­ти­цу пре­до­чи­ла је не­дав­но на Да­ни­ма ди­ја­спо­ре у Бе­о­гра­ду, ка­да је под­се­ти­ла јав­ност да зва­нич­на Ср­би­ја не пред­у­зи­ма ни­ка­кве зна­чај­не ко­ра­ке за кре­и­ра­ње сти­му­ла­тив­ног ам­би­јен­та по­год­ног за по­вра­так на­ших де­ви­зних пен­зи­о­не­ра.

– Др­жа­ву као да ни­је бри­га за сво­ју ди­ја­спо­ру, упр­кос чи­ње­ни­ци да од љу­ди у ра­се­ја­њу на­ша еко­но­ми­ја го­ди­шње уби­ра че­ти­ри-пет ми­ли­јар­ди евра, што пред­ста­вља од осам до де­сет од­сто укуп­ног БДП-а. Са не­ка­да­шњег ми­ни­стар­ства за ди­ја­спо­ру, овај ре­сор је де­гра­ди­ран на упра­ву при МИП-у, без аде­кват­ног чел­ни­ка, ви­зи­је и трај­не кан­це­ла­ри­је... За­то пред­ла­жем но­вој вла­ди да се у фо­кус стра­те­ги­је у пр­вој фа­зи ста­ве на­ши ста­ри­ји чла­но­ви, пен­зи­о­не­ри, чи­ји је по­вра­так мно­го ре­ал­ни­ји од мла­дих и рад­но спо­соб­них. Јер, ова гру­па­ци­ја од 65 па на­ви­ше, су­штин­ски је је­ди­на ко­ја се за­и­ста вра­ћа или пла­ни­ра по­вра­так у зе­мљу, кад се за то стек­ну усло­ви – об­ја­шња­ва Шва­би­ће­ва и под­се­ћа да би ти­ме уне­ли знат­на фи­нан­сиј­ска сред­ства у зе­мљу, и то кроз стра­ну пен­зи­ју, али и уште­ђе­ви­ну.

Због то­га је, до­да­је она, овај про­грам фи­нан­сиј­ски атрак­ти­ван, а еко­ном­ски по­сма­тра­но, то би био сво­је­вр­сни „увоз по­тро­ша­ча” ко­ји би мо­гао да ге­не­ри­ше чак 100 ми­ли­о­на евра го­ди­шње, уко­ли­ко би се вра­ти­ло њих пет хи­ља­да.

– Био би то ис­пла­тив по­сао за др­жа­ву, уз ње­на ми­ни­мал­на ула­га­ња, кроз кон­кре­тан раз­вој­ни про­је­кат пра­ћен про­мо­ци­јом Ср­би­је као де­сти­на­ци­је. За ре­а­ли­за­ци­ју ова­квог про­гра­ма и по­вра­так ста­ри­јих из све­та ипак по­сто­је од­ре­ђе­не ба­ри­је­ре. Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да на пу­ту трај­не ре­па­три­ја­ци­је, сем емо­тив­них, по­ро­дич­них и кул­ту­ро­ло­шких, по­сто­је и дру­ги фак­то­ри, а нај­ве­ћи је не­по­ве­ре­ње у ме­ди­цин­ско оси­гу­ра­ње и ква­ли­тет здрав­стве­не за­шти­те, за­то би ре­ше­ње би­ло у кре­и­ра­њу на­мен­ских па­ке­та услу­га на­ме­ње­них баш овој гру­пи по­врат­ни­ка – на­по­ми­ње она.

И пен­зи­о­не­ре у ди­ја­спо­ри све ви­ше при­ти­ска ду­го­трај­на еко­ном­ска и еми­грант­ска кри­за, по­себ­но у зе­мља­ма за­пад­них еко­но­ми­ја, кла­сно ра­сло­ја­ва­ње, сма­ње­ње ку­пов­не мо­ћи сред­њег сло­ја ко­је на­ро­чи­то по­га­ђа на­до­ла­зе­ћу ста­ри­ју по­пу­ла­ци­ју, али и не­ста­бил­ност у ин­ду­стри­ји здрав­ства и оси­гу­ра­ња. То је на­ро­чи­то при­сут­но у Аме­ри­ци где це­не ме­ди­цин­ских услу­га вр­то­гла­во ра­сту, док се жи­вот­ни век знат­но про­ду­жио.

– Све то мо­гло би да учи­ни по­вра­так на­ших ста­ри­јих из све­та мно­го атрак­тив­ни­јим. Ипак, иако је тренд по­врат­ка у успо­ну, ре­ла­тив­но ма­ли број њих, на­ро­чи­то пен­зи­о­не­ра из пре­ко­о­ке­ан­ских зе­ма­ља, од­лу­чу­је се на трај­ни по­вра­так. Да би се број по­врат­ни­ка по­ве­ћао, ре­ше­ње је сти­му­ла­тив­на јав­на по­ли­ти­ка. Ду­го­роч­но гле­да­но, број по­врат­ни­ка он­да би мо­гао да бу­де од 18.000 до 30.000 пен­зи­о­не­ра го­ди­шње, што и пред­ста­вља ре­ал­ни циљ про­јек­та. Ти­ме би се се до­не­кле убла­жи­ле и по­сле­ди­це од­ла­ска мла­дих и рад­но спо­соб­них ко­је де­ва­сти­ра­ју на­шу еко­но­ми­ју – за­кљу­чу­је мр Ма­ри­на Шва­бић.