Од омољичке бање остаде само „лековита рупа“

Да није реч о пуком народном веровању показала су испитивања овог термалног извора, која је на позив и о трошку општине Панчево својевремено обавио Институт за рехабилитацију из Београда. Хемијско-физичке анализе су показале да вода спада у минералне и лековите и да би се могла користити за лечење гастроинтестиналних и реуматских обољења, као и за рехабилитацију ортопедских повреда, па се на опште задовољство све већи број гостију најпре заливао текућим леком из артеског бунара и пунила „за понети“ метална бурад водом, чија температура се креће од 25 до 30 степени.

Онда је село самодоприносом изградило базенчић од тек неколико квадратних метара, да би 1994. године опет од добровољних прилога Омољичана, али и уз помоћ Рафинерије Панчево, изграђен базен од тридесетак квадрата у којем се, по сећању наших саговорника, увек тискало на десетине оних који су овде тражили лека. Месна канцеларија је ишла и даље у покушају да намакне новца и показало се неуспешно настојала да протури пројекат уређења „бање“ кроз некада актуелни Национални инвестициони план.

„Свашта је још овде требало и било обећавано да ће да се уради. Било је планова да се изгради и мањи хотел, али ништа од тога. И не само да ништа није урађено, него је базен запуштен и видите у каквом стању, пун ђубрета и легло заразе. Ипак, лети народ и даље долази, гурамо се овде, јер ово је лек и за тело и за душу“, прича један од десетак купача које смо затекли у „бањској“ рупи, којима изгледа ништа не значи што се својевремено локална амбуланта пунила мештанима са јасним знацима „контактног дерматитиса“, а свима заједничко је било да су се купали у овдашњем „лечилишту“.

„Бањска хроника“ бележи да је у базену пронађено више врста патогених бактерија, међу њима и врло незгодна ешерихија коли, која указује на фекално загађење, а негде на његовом дну су и остаци непотребне табле упозорења да је купање овде забрањено.

Намочени реконвалесценти из рупе неће ни да чују ружну реч о сумпорној води, по саставу сличној мађарској Харкањ бањи и кажу све што се дешавало, ујдурма.

За сада, План генералне регулације насеља Омољица, који дефинише основе за развој привредно-пословних зона, препознаје и спортско-рекреативне и еколошке потенцијале села, али само на папиру. Капацитете „бање Омољица“ на четрдесетак километара од престонице, редовно користе и локални чобани који натерују стада оваца у баре око извора јер се, прича се, тако овце успешно лече од шуге.

А најновије анализе Завода за јавно здравље Панчево казују да су воде панчевачке општине махом исправне и безбедне за коришћење, сем такође омољичке речице Поњавица, док је бањска вода некатегорисана, јер у скорије време није испитивана. Нико то већ дуго није ни тражио, највише зато што анализа мора да се плати, а сав буран живот омољичког извора здравља забележен је и на филмској траци документарцем под називом „Кажу да је бања“.