Атентат на „Политику”

Нисам новинар по вокацији, али верујем да је све онако како је описано у тексту господина Горана Козића, „Педеруси, мичите своје одвратне пипке што даље од 'Политике'“, од понедељка 24. јула. У свему потврђујући оправданост инсинуација из тог текста, усмерених на тачно одређене особе, после тога може се још понешто додати и са правног аспекта.

Несумњиво је, дакле, да такве криминалне радње којима је истовремено учињено више кривичних дела, могу да потекну само од лица која имају неки јак разлог да нашкоде уредништву „Политике”. Сви они који су одстрањени из „Политике” имају своје разлоге за прљаву освету. Та, или то лице јесте стопроцентни организатор целог невиђеног криминалног чина с подметањем лажних аутора. Таква погубна авантура умишљеног квазиексперта (који је далеко од праве „Политике”) мора бити до краја истражена и потом процесуирана. Такве особе и такви новинари који су организатори највећег подлог подметања заслужују за почетак макар наногвицу. Да буду праћени у сваком тренутку, јер без тога немају компас пошто су одувек штеточински настројени. Такви „мишеви” морају се пронаћи и треба им забранити сваку врсту делатности јер су веома опасни за околину. Таква дрскост није одавно виђена на овим просторима. Тај „сухи” педерус јесте главни извођач радова. Он (она) је био(ла) неко и нешто и само је њој (њему) у интересу да се нанесе највећи бол уредништву и самом бренду „Политикa”. Све је то јако морбидно. Ти самозвани „благородни педеруси” извршили су комплетну организацију писања текстова и ни појма нису имали да ће се сами открити. Нису свесни да их сви ми, па чак и они који нису новинари, веома добро видимо са велике дистанце како се грохотно смеју. Ми морамо последњи да се смејемо. Злочинац се увек враћа на место злочина (осули су паљбу из свих оруђа на уреднике). Како је пакосно и јадно направити нешто па све то импутирати неком другом и за то га жестоко оптуживати.

Посебну забринутост представља чињеница да се у осудама „Политике” подмећу читава новинарска удружења. Да ли је могуће да та удружења не могу да претпоставе шта је то, чије је то дело, каква је то игра и ко је све то осмислио? Ако стварно нису знали чије је то дело зашто су без доказа осудили уреднике „Политике”. Да ли су та инкриминисана лица свесна колику штету праве бренду „Политикa”, колико су омаловажили све читаоце тог листа, а понајвише садашње уредништво? Због произвођења клевета кроз злоупотребу интернета и обмањивања целокупне читалачке публике такви организатори морају бити пронађени по сваку цену. Конкретни извршиоци морају открити своје несумњиве налогодавце које ми већ и сада добро познајемо. Пошто је господин Горан Козић писао о доказаним опскурним и контрадикторним навикама појединих делатника новинарског еснафа који су сопственим интересом инволвирани у све ово, онда није чудно што су такве особе починиле такве неподопштине. Такви педеруси су спремни на све пошто њихова злоба нема граница. Такав начин живота прави од њих сподобе спремне само за преваре и лажи.

Својом активношћу они су довели у заблуду уредништво „Политике” и све добронамерне читаоце тога листа. Једном речју, имали су за сада два атентата којима су покушали да оборе на колена целу „Политику”. У први мах неко је и помислио да се радило о неспретности уредника, међутим, када се мало више загребе у цео случај увиђа се перфидност њихове делатности која је, као и сваки талог, одмах испливала на површину, а која мора добити свој епилог макар с наногвицама.

Дипл. правник