Откривена биста Петра Лубарде

Кућа легата обележила је 110 година од рођења Петра Лубарде. Тим поводом, на дан уметниковог рођења, 27. јул, приређена је изложба у његовом Легату под називом „Петар Лубарда, уметничка колекција компаније Таркет” чији је аутор Дина Павић, историчар уметности – кустос. А у дворишту овог здања у Иличићевој улици на Дедињу откривена је Лубардина биста, рад Сретена Стојановића.

– Шта  је било природније него да највећи српски скулптор Сретен Стојановић направи бисту највећем српском сликару Петру Лубарди. Стојановић је аутор монументалних споменика Карађорђу и Његошу и биста Иви Андрићу, Драгиши Васићу и Милутину Миланковићу. Сада их је овде двојица – Сретен и Петар, а Петар је Његош у сликарству – истакао је академик Матија Бећковић, преноси Танјуг.

Он у својој песми посвећеној једном од највећих српских сликара 20. века каже „Петар Лубарда је био креда која је сликала и са сваком сликом трошила се и смањивала”. Бећковић је подсетио да се на сликама  видело колико га је било, а на креди колико га је преостало. Слике су од њега, како је оценио академик, отпадале као да није сликао него заваривао, коштаном сржи и крвном плазмом.

– Одело по мери бивало му је све комотније, дугме на кошуљи је закопчавао све даље од врата, ноге су се смањивале, а ципеле расле. Када се истрошила, родио се поново на платнима као вечни пламен – рекао је Бећковић.

Он је нагласио да је Лубарда имао дар да слика оно што је најтеже сликати – небо и камен, и да је и небу и камену утискивао вечни живот.

Директор Куће легата Филип Брусић-Рено објаснио је да је биста Петра Лубарде настала око 1950. године, а Кућа легата је до ње дошла на невероватан начин.

– Када је комисија за попис предмета из Легата Петра Лубарде завршила посао 2008. године, приступило се реконструкцији ове куће. После рушења дрвених степеница у задњем делу, случајно су мајстори пронашли вајарски портрет у гипсу и испоставило се да је то дело чувеног Сретена Стојановића – Лубардин портрет који смо излили у бронзи и који ће убудуће красити двориште куће у којој је сликар живео и стварао – рекао је Брусић-Рено.

Чланови породице Петра Лубарде, сестричина Ђина Лазар и синовац Ђуро Лубарда присуствовали су синоћној прослави и симболично поклонили Кући легата дрво трешње.

Лазар је, преноси Танјуг, подсетила да је Лубарда у кући која је данас његов Легат, провео готово три деценије, да су се у његовом атељеу оствариле велике идеје, снови и жеље.

– Желим да сви ми будемо овде и за 120. рођендан Петра Лубарде. Тада ћемо бити десет година старији, али његова дела остају вечно млада, актуелна и њихова енергија зрачи и обнавља се – истакла је Ђина.

Званицама се обратио и заменик градског секретара за културу Милан Лазовић. Он је подсетио на значај Куће легата.

Уметничка збирка која је била у власништву др Блажа Кусовца, бившег амбасадора Југославије у Индији и колекционара, после његове смрти продата је предузећу „Синтелон” из Бачке Паланке (садашња компанија „Таркет”). Уметничку колекцију компаније чине три уметничке збирке: збирка икона, збирка 20. века – коју чине радови Надежде Петровић, Зоре Петровић, Риста Стијовића, Мила Милуновића, Михаила Вукотића, Јована Бијелића, Петра Омчикуса и Лазара Вујаклије – и збирка Петра Лубарде.

Петар Лубарда је у овој колекцији заступљен са својих 36 слика из различитих фаза уметничког рада. Збирка заузима важно место како због своје бројности, тако и због важног места овог уметника на југословенској ликовној сцени. Уметничко стваралаштво представљено одабиром једанаест слика покрива распон од тридесетих година 20. века делима „Портрет Црногорца” (Саво Ивов, 1933) и „Љуботињ” (1937) до прелома и промене ликовног израза радовима из педесетих међу којима су „Гавран” (1951), „Гуслар” (1952), „Нарови” (око 1955), „Срђа Злопоглеђа” (1957) и друге.