Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откривена биста Петра Лубарде

Дело скулптора Сретена Стојановића у дворишту куће у којој је велики сликар живео и стварао (Фото Жељко Јовановић)

Кућа легата обележила је 110 година од рођења Петра Лубарде. Тим поводом, на дан уметниковог рођења, 27. јул, приређена је изложба у његовом Легату под називом „Петар Лубарда, уметничка колекција компаније Таркет” чији је аутор Дина Павић, историчар уметности – кустос. А у дворишту овог здања у Иличићевој улици на Дедињу откривена је Лубардина биста, рад Сретена Стојановића.

– Шта  је било природније него да највећи српски скулптор Сретен Стојановић направи бисту највећем српском сликару Петру Лубарди. Стојановић је аутор монументалних споменика Карађорђу и Његошу и биста Иви Андрићу, Драгиши Васићу и Милутину Миланковићу. Сада их је овде двојица – Сретен и Петар, а Петар је Његош у сликарству – истакао је академик Матија Бећковић, преноси Танјуг.

Он у својој песми посвећеној једном од највећих српских сликара 20. века каже „Петар Лубарда је био креда која је сликала и са сваком сликом трошила се и смањивала”. Бећковић је подсетио да се на сликама  видело колико га је било, а на креди колико га је преостало. Слике су од њега, како је оценио академик, отпадале као да није сликао него заваривао, коштаном сржи и крвном плазмом.

– Одело по мери бивало му је све комотније, дугме на кошуљи је закопчавао све даље од врата, ноге су се смањивале, а ципеле расле. Када се истрошила, родио се поново на платнима као вечни пламен – рекао је Бећковић.

Он је нагласио да је Лубарда имао дар да слика оно што је најтеже сликати – небо и камен, и да је и небу и камену утискивао вечни живот.

Директор Куће легата Филип Брусић-Рено објаснио је да је биста Петра Лубарде настала око 1950. године, а Кућа легата је до ње дошла на невероватан начин.

– Када је комисија за попис предмета из Легата Петра Лубарде завршила посао 2008. године, приступило се реконструкцији ове куће. После рушења дрвених степеница у задњем делу, случајно су мајстори пронашли вајарски портрет у гипсу и испоставило се да је то дело чувеног Сретена Стојановића – Лубардин портрет који смо излили у бронзи и који ће убудуће красити двориште куће у којој је сликар живео и стварао – рекао је Брусић-Рено.

Чланови породице Петра Лубарде, сестричина Ђина Лазар и синовац Ђуро Лубарда присуствовали су синоћној прослави и симболично поклонили Кући легата дрво трешње.

Лазар је, преноси Танјуг, подсетила да је Лубарда у кући која је данас његов Легат, провео готово три деценије, да су се у његовом атељеу оствариле велике идеје, снови и жеље.

– Желим да сви ми будемо овде и за 120. рођендан Петра Лубарде. Тада ћемо бити десет година старији, али његова дела остају вечно млада, актуелна и њихова енергија зрачи и обнавља се – истакла је Ђина.

Званицама се обратио и заменик градског секретара за културу Милан Лазовић. Он је подсетио на значај Куће легата.

Уметничка збирка која је била у власништву др Блажа Кусовца, бившег амбасадора Југославије у Индији и колекционара, после његове смрти продата је предузећу „Синтелон” из Бачке Паланке (садашња компанија „Таркет”). Уметничку колекцију компаније чине три уметничке збирке: збирка икона, збирка 20. века – коју чине радови Надежде Петровић, Зоре Петровић, Риста Стијовића, Мила Милуновића, Михаила Вукотића, Јована Бијелића, Петра Омчикуса и Лазара Вујаклије – и збирка Петра Лубарде.

Петар Лубарда је у овој колекцији заступљен са својих 36 слика из различитих фаза уметничког рада. Збирка заузима важно место како због своје бројности, тако и због важног места овог уметника на југословенској ликовној сцени. Уметничко стваралаштво представљено одабиром једанаест слика покрива распон од тридесетих година 20. века делима „Портрет Црногорца” (Саво Ивов, 1933) и „Љуботињ” (1937) до прелома и промене ликовног израза радовима из педесетих међу којима су „Гавран” (1951), „Гуслар” (1952), „Нарови” (око 1955), „Срђа Злопоглеђа” (1957) и друге.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.