До краја године веће плате за Војску

Влада Србије у овом тренутку не разматра враћање обавезног служења војног рока јер око тога није постигнут консензус, каже за „Политику” министар одбране Александар Вулин. У свом првом интервјуу по преузимању ресора, он наглашава да као држава морамо да размишљамо како да припремимо генерацију која стасава за потенцијалне безбедносне изазове.

– У јавности се стекао утисак да су сви за поновно увођење обавезног служења војног рока али чим је Војска почела да зове људе на војне вежбе чули смо талас критика: „милитаризација друштва”, „у који рат нас водите”, „доста нам је ратова”. А само смо позвали на војну вежбу. Али треба да будемо свесни да сваки ресурс морамо да ставимо у функцију потенцијалног одвраћања и потенцијалне спремности за оно што нас чека. Од климатских промена, попут катастрофалних поплава и пожара, па до мигрантске кризе, јер данашњи свет не постаје ни боље, ни безбедније место – истиче Вулин.

Најавили сте да ћете се побринути за знатно побољшање материјалног стања припадника Војске. Имате ли рокове до када ће тај план бити реализован?

План ће бити испуњен до краја године. Врховни командант је дао наређење да се побољша материјални положај свих припадника Војске Србије али и да се води рачуна о њиховим породицама. Договорили смо с Министарством за локалну самоуправу да припадници наших јединица могу да конкуришу за упис деце у вртић, иако им је брачни друг незапослен, и на томе захваљујем министру Ружићу. Радићемо на посебним пројектима с надлежним државним институцијама како бисмо убрзали и олакшали запошљавање супружника припадника Војске. До краја године ћемо сигурно знатно повећати плате, посебно водећи рачуна о војницима по уговору, подофицирима и официрима с нижим примањима. Врховни командант је посебно заинтересован да се реши питање стамбене изградње и решавања стамбеног питања припадника безбедносних структура и ту не мислим само на припаднике Министарства одбране, већ и припадника МУП-а и БИА.

Зашто је то важно?

Војска у миру увек изгледа као да је прескупа. Али ако нећете да храните своју војску хранићете туђу. Важно је да се читава држава укључи у побољшање положаја Војске јер то не може да се уради преко ноћи а када наступи потреба за војском онда је касно да улажете ако то нисте урадили на време. Договорили смо се са зато с градоначелником Београда Синишом Малим коме посебно желим да се захвалим на разумевању за одређене повластице као што су стипендирање деце припадника ВС, смањење рачуна за „Инфостан” за припаднике МО који зарађују испод републичког просека. Замолићемо и друге градове и локалне самоуправе да следе Београд и да нам помогну.

Да ли је разлог тај што поприличан број војника напушта систем одбране?

Јако је тешко задржати једног младог потпоручника који је инжењер, ај-ти стручњак или лекара с малом платом. Дођу велике компаније и узму га. Ми имамо чувени Војнотехнички завод. То је мозак Војске. Како задржати ракетног инжењера с платом од 700 или 800 евра? А он се ствара деценијама. Зато и тражимо подршку свих и разумевање да људи који су свој живот посветили одбрани земље заслужују пажњу, поштовање и помоћ, и наравно и њихове породице које носе велики терет војничког живота.

Да ли је ренесанса војне индустрије истина или мит? Имамо много нових оружаних система и грађани често не верују да смо у стању да произведемо такво модерно наоружање.

Све више верују, нарочито када додирну „нору”, „ласту”, „шумадију”, „александра”, „лазара”, „милоша” или ракету „алас”.

То су ракете или макете, како би рекли ваши критичари?

У прављењу макета смо били веома добри приликом НАТО агресије и заваравања њихових ракета, али данас правимо наше ракете, хаубице, оклопна возила, модуларну пушку, сложене борбене системе. Ове године наменска индустрија је склопила уговоре за око 700 милиона долара, а надам се да ће до краја године та сума бити и већа.

Има ли неке везе извоз наоружања и ваша посета Израелу? После 14 година, то је први сусрет министара одбране две земље.

Та посета је припремана од када је председник Вучић био у Израелу, а не треба наглашавати колико је то озбиљна земља која води рачуна о својој безбедности и о томе с ким разговара. Израел је заинтересован за неке ствари које ми производимо. Такође су заинтересовани за стабилну и јаку Србију. Израел препознаје Србију као фактор стабилности Балкана и добро је познато да је Авигдор Либерман, и раније као шеф дипломатије, и сада као министар одбране, изричито против независности Косова и Метохије.

Да ли је стабилна и мирна Србија резултат политике војне неутралности, односно једне врсте политике несврставања у турбулентном свету какав је данас?

Једним делом свакако јесте. Доказ је посета Израелу. Кад сте јака и стабилна земља, попут Србије, сви вас поштују.

Када је већ тако, када ће „мигови” да стигну из Русије?

Политичка одлука је донета и на сцену ступа техничка реализација договора. Русија има своје процедуре. Друго је питање да ли смо ми нестрпљиви. Све се одвија у договореним роковима, до краја године ће стићи сигурно.

Да ли у том пакету подразумевате и поклон од 30 тенкова и 30 борбених извиђачких оклопних возила?

Најбрже ће стићи „мигови”. Они су нам најпотребнији.

Пре десетак дана директор руске Федералне службе за војну сарадњу Дмитриј Шугајев изјавио је да је Србија заинтересована за набавку система С-300. И Дмитриј Рогозин је за „Политику” говорио да набавка овог система зависи искључиво од Србије и њених финансијских могућности...

Такав озбиљан систем се не купује преко ноћи. С-300 није питање само финансија, већ део стратегије одбране коју радимо и која мора бити завршена до краја године. Набавка С-300 је стратешка одлука.

Можете ли да нам откријете неке детаље нове стратегије одбране?

Ситуација око нас се стално мења. До јуче нисмо знали шта је сајбер рат. Одједном, највећи сукоб великих сила је преко средстава комуникација. До јуче није било Исламске државе. Није било ни мигрантске кризе. Све су то реалне претње. У стратегији ћемо закључити шта су највећи безбедносни изазови, а потом ће те закључке спроводити струка. То је Војска Србије.

Неки медији су испоруку „мигова” доводили у везу с давањем дипломатског статуса особљу Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, па су то представљали као неку врсту уцене. Да ли је то тачно?

Ни случајно. Ми на никакве уцене не пристајемо.

Дакле, „мигови” могу да стигну и без статуса?

Те две ствари нису условљене. Председник Вучић се сусрео с председником Путином 10 или 11 пута. Не знам ни за једног председника земље која није у Заједници независних држава, а који се у тако кратком периоду толико пута срео с Путином. И никада се није полазило од уцена. Русија има велико поштовање за Србију која је пријатељска, није увела санкције Русији, која је врло захвална за принципијелну политику Русије када је у питању Косово и Метохија. Наш председник је изградио и лични однос уважавања и поштовања са председником Путином и то се осећа у односима наших земаља.

Када говорите о КиМ, међу првима сте подржали предлог председника Вучића о покретању унутрашњег дијалога о Косову. Шта може да буде резултат тих разговора?

Опет ћу направити паралелу с Израелом. Они су врло страсни што се тиче политике, и око свега се сукобљавају. Али у Израелу постоји корпус темељних вредности око којих нема расправе.

Мислите на друштвени консензус о кључним националним и државним интересима?

Нема говора о томе да ли јеврејска држава треба да постоји, да ли Јевреји, где год да живе, треба да добију заштиту државе Израел. То очекујем од нашег дијалога. Да се већ једном изборимо за вредности о којима неће бити више расправе. Мислим и да оквир дијалога мора изаћи из оквира питања о Косову. Мора се говорити о решавању српског националног питања. Морамо да размишљамо о нашем народу, где год он живи. Морамо да размишљамо о томе како да Балкан постане миран. Ако не будемо имали решено национално питање Срба у целини, Балкан ће стално бити буре барута.

Из опозиције, и с националног и с проевропског крила, позив на дијалог је протумачен као корак у сусрет албанским захтевима. Део опозиције се томе обрадовао, други део прозива за издају...

Ми стално говоримо о Албанцима, а председник је позвао на дијалог међу Србима. Зашто је проблем да свако каже шта мисли? Чега се плаше? Плаше се безидејности! Плаше се што их је позвао неко ко има храбрости да разговара са свима о стратешком националном питању. Колико пута смо слушали да је потребно да саберемо сву српску памет, да најумније главе кажу мишљење о решавању косовског питања. То су СПЦ, САНУ, политичке странке и парламент. Мислим да и Војска Србије треба да изнесе свој став. Војска нема и не треба да има став када су у питању дневнополитичка питања, али треба да каже шта мисли о КиМ. Све институције у које Срби чврсто верују треба да кажу свој став.

Чини се да се у јавности није обратила довољна пажња на чињеницу да је председник Вучић рекао да већ има свој план о Косову и Метохији?

Александар Вучић није човек који у било шта улази непромишљено. То није јуриш, није излазак на барикаде. Ово је државно питање. Наравно да он има свој план, али његова државничка величина је утолико већа јер жели са свима да разговара.

Знате ли детаље Вучићевог плана?

Знам у ком правцу треба да иде и сматрам да је то добро.

Да ли је признавање Косова и Метохије у том плану искључено?

Признавање Косова и Метохије је искључено. Нема говора о томе. Од Бриселског споразума, уз све моје замерке том споразуму, успели смо да сачувамо српску државу на КиМ. Живот на КиМ не би био могућ да сваког месеца не исплатимо 40.000 плата, да сваке године не повећавамо давања. Уосталом, Албанци одлично знају да Бриселски споразум ради против њихове независности. Ако није тако, зашто не спроведу његове одредбе? Ми смо сачували наш народ и наш утицај на свакодневни живот на КиМ, сада је време да кренемо даље.

Србија није патила због мигрантске кризе

Влада Србије поново вас је именовала за председника Радне групе за решавање мешовитих мигрантских токова?

Тренутно има око 5.000 миграната у нашим камповима. Понашамо као да ће их сутра бити 100.000, јер не можемо да утичемо на то, али морамо да будемо спремни. Србија је једина земља која се с мигрантском кризом носила тако да њено становништво није патило због тога.