Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Лондону циљ су медаља, два финала...

То су (реална) очекивања селектора Слободана Поповића од осморо репрезентативаца Србије, који ће се такмичити против најбољих атлетичара и атлетичарки из 205 земаља
Жели у финале у Лондону: Лазар Анић (Фото М. Рашић)

Данас прва група наших атлетичара креће на 16. светско првенство (4-13. август) у Лондон где ће им се придружити Михаил Дудаш, који се у британској престоници већ десетак дана прилагођава на ћудљиве временске услове како би 11. и 12. августа у свакој од десет дисциплина био спреман на све – сунце, кишу, хладноћу, ветар...

ИААФ (међународна асоцијација атлетских федерација) објавила је имена пријављених такмичара, па земљама и дисциплинама. У Лондон долазе такмичари из 205 земаља, као и у Пекингу пре две године с тим што су кажњену Русију заменили „независни учесници”, али број учесника могао би увелико да надмаши рекорд од 1.781 такмичара из Москве 2013. године. Пријављено је 1.038 учесника, 1.080 атлетичара и 958 атлетичарки, али то није и коначан број учесника, јер земље које имају већ број такмичара с испуњеном нормом наведу више имена, а учеснике одаберу дан раније и пријаве на техничком састанку да би на шампионату наступили најспремнији, они који немају проблема с повредама. У свакој дисциплини може да учествује по троје такмичара из једне земље, а четврти такмичар може да буде само бранилац титуле првака света.

Србија (још) нема светског шампиона, ни у једној дисциплини неће имати више од једног представника па селектор Слободан Поповић нема муке слатке или горке, какве имају селектори водећих атлетских земаља.

У Лондону на Олимпијском стадиону Србија ће имати пет атлетичарки и тројицу атлетичара.

– Наш циљ на Светском првенству је једна медаља, два финала и још један пласман до 10 места и с тим би могли да будемо задовољни – каже селектор Поповић, финалиста 2. светског првенства 1987. године, и додаје: – Ивана Шпановић је кандидат за ту медаљу, то сви у Србији али и у свету знају, а кад су у питању финала и пласман до 10. места кандидати су Амела Терзић, Лазар Анић и Михаил Дудаш... Конкуренција у Лондону биће жестока, тако је увек на светским првенствима, а ако бих морао да прогнозирам неочекивани успех, изабрао бих Дудаша иако је ситуација данас у десетобоју таква да вам ни 8.500 бодова не гарантују медаљу...

У спорту, па и атлетици, нико не може да засигурно да рачуна на резултат који ће остварити на великом такмичењу, ранг-листе и победе говоре само о могућностима а да је тако потврђују две хрватске атлетичарке. Олимпијска и светска шампионка Сандра дошла је 2015. у Пекинг као апсолутни фаворит у бацању диска и освојила друго место, а 21-годишња Сара Колак је у Рио дошла као аутсајдер а постала је олимпијска шампионка у бацању копља. Објашњење је једноставно, фавориткиње попут светске рекордерке су мало подбациле а Колакова, која је у Рио дошла с 63,50 м пребацила је 66 метара (66,18).

И наши репрезентативци ако желе добар пласман, мораће прво да надмаше – себе. Изузетак је само Ивана Шпановић, наша рекордерка у скоку удаљ, али она је у томе искусна. Обе бронзане медаље на светским првенствима освојила је новим личним рекордима – 2015 с 6,82, 2015. с 7,01 м. И бронзу на Олимпијским играма у Рију освојила је рекордним скоком (7,08 м), као и засад једино сребро с глобалних шампионата (7,07 м, Светско првенство у дворани 2016.

Зимус је у резултатском погледу Шпановићева начинила џиновски корак напред. У Београду је одбранила титулу првакиње Европе у дворани скоком од 7,24 метра и то је и даље најбољи резултат у 2017. у дворани и на отвореном.

За скок удаљ пријављене су 33 атлетичарке из 22 земље, а Шпановићева (рођена 10. маја 1990) по најбољем резултату на отвореном у сезони (6,88) заузима четврто место. Међутим, мора се имати на уму да је због повреда учествовала на само два митинга Дијамантске лиге, а да јој ривалке нису превише одмакле. Њих седам има у каријери дуже скокове од седам метара, али ове сезоне надмашиле су је само Американке Бритни Рис (7,13) и Тијана Бартолета (7,01). Дужи скок имала је и Канађанка Нети (6,92) и јасно је да ће о медаљама одлучивати освајачице олимпијских медаља у Рију Бартолета, Рис и Шпановић.

Драгана Томашевић (4. јун 1982) жели да на седмом светском првенству у конкуренцији 32 бацачице диска из 19 земаља избори трећи финале (2005. и 2011. била је седма), а с личним рекордом од 63,63 м боља је од десет, а с најбољим резултатом у сезони од 61,57 од девет ривалки.

Амела Терзић (2. јануар 1993) међу 48 атлетичарки из 26 земаља које су пријављене за 1.500 м с 4:04,77 има бољи лични рекорд од 19, а с 4:06,30 бољи резултат у овој години од 14 ривалки. Свака прогноза је немогућа јер много зависи од састава група, темпа и тактике.

Тамара Салашки (16. октобар 1988) на 400 м мораће да нападне свој лични рекорд ако жели добар пласман јер је по њему (51.89) боља само од девет од 56 такмичарки из 33 земље, док је у овој сезони с 51,98 бржа од шест.

За маратонску трку пријављено је 96 учесница из 46 земаља а Теодора Симовић (27. октобар 1993) с 2:41,47 постигнутих ове године бржа од само 13 ривалки.

На Олимпијском стадиону у Лондону 2012. Михаил Дудаш (1. новембар 1989) није завршио десетобој због повреде. Жељу да се „искупи” за тај пех на Олимпијским играма, освајачу бронзе с прошлогодишњег шампионата Европе покушаће да отежа 35 ривала из 22 земље. Наш рекордер ове године није одрадио ни један десетобој, а по личном рекорду од 8.275 бодова из Москве 2013. је 22. За нови рекорд ове сезоне припремао се такмичећи се у појединим дисциплинама и тек у Лондону видеће се за који је резултат спреман, а ове године чак шесторица вишебојаца сакупила су више од 8.500 бодова.

Скок Лазара Анића (14. децембар 1991) од 8,15 м, финалисте европских првенстава на отвореном и у дворани, најављује и могућност његовог уласка у финале у Лондону. У Москви 2013. норма за финале била је 8,10 м, али у финале се улазило и с 7,89 м, а на прошлом шампионату у Пекингу 8,15 м а довољно је било и 7,98. Која ће норма бити у Лондону није познато, а полагаће је 34 скакача из 23 земље, а наш репрезентативац је по личном рекорду бољи само од тројице, а у 2017. од петорице.

Милан Ристић (8. август 1991) има нешто бољи „рејтинг” на 110 м препоне, али у конкуренцији 43 тркача из 28 земаља. С 13,39 бољи је по личном рекорду од 11 ривала, а ове године с 13,45 секунди од деветорице.

 

Дудаш: Очекујемо добар резултат

– Доста тога смо променили за припремни део ове сезоне. Норму сам испунио пре годину дана на државном првенству у вишебојима и потврдио је на Европском првенству у Амстердаму. Одлична ствар код десетобоја је та што се норме рачунају и годину дана  уназад. То је разлог зашто ове године нисмо морали да јуримо резултат већ смо се на миру посветили Светском првенству у потпуности. Желимо да урадимо све што је у нашој моћи да резултат буде добар. Овакав начин рада мора да резултира кад тад. Ми се потајно надамо да ће то бити Лондон. Ипак је то место на ком нисам завршио олимпијски десетобој. Биће ми то додатна мотивација да овај завршим на тријумфалнији начин – поручио је Михаил Дудаш из Лондона у своје и у име свог тренера Феђе Камасија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.