Руска Сбербанка тужила Ивицу Тодорића

Тактика руске Сбербанке у случају „Агрокора” већ сада се назире. Након што Анте Рамљак, привремени управник овог концерна, није пристао на њихове услове за нови кредит, банкари ће своја потраживања покушати да заштите на суду. Иначе, Сбербанка је „Агрокору” позајмила више од милијарду евра и највећи је појединачни поверилац ове компаније.

Како пише загребачки „Јутарњи лист”, Сбербанка поднела је кривичну пријаву против Ивице Тодорића, за ког тврди да је прикривао финансијско стање „Агрокора” пре него што су му одобрили кредит од сто милиона евра.

Тај кредит је одобрен почетком године како би се ситуација у фирми стабилизовала. Дакле, пре него што је „лекс Агрокор” ступио на снагу, што значи да Русима ништа не гарантује да ће им дуг, који превазилази милијарду евра, бити враћен.

Руси су незадовољни што тај кредит није добио првенство у наплати, као што је то случај са позајмицом коју је „Агрокор”  недавно добио, углавном од банака које послују на хрватском тржишту и инвестиционих фондова који су раније финансирали Ивицу Тодорића.

Ово није први поступак који руска Сбербанка води пред хрватским судовима. Како се може види из извештаја који је потписао Анте Рамљак, пред надлежним хрватским судовима руски банкари покренули су неколико поступака како би обезбедили враћање старих потраживања.

То исто учинили су и у Србији. Привредни суд у Београду је, на предлог Сбербанке, 7. јуна донео решење за одређивање привремене мере обезбеђења. Овим документом надлежни суд забрањује хрватској компанији „Ледо”, која послује у оквиру „Агрокора”, отуђење и оптерећење 100 одсто удела у компанији „Фриком”. Сбербанка је на овај начин осигурала да ће им хрватски концерн вратити кредит у износу од сто милиона евра, уз камату од 1,32 милиона евра. „Ледо” је био солидарни дужник за овај зајам, а уговор о кредиту потписан је 21. фебруара ове године. Дакле, пре него што је ступио на снагу „лекс Агрокор”. Агенција за привредне регистре (АПР) јуче је већ уписала ову меру привременог оптерећења. То исто, руски банкари су учинили и када је реч о „Дијаманту” из Зрењанина.

Руси су и раније упозоравали да је Ивица Тодорић фризирао финансијске извештаје. Први заменик председника управе руске Сбербанке, највећег кредитора „Агрокора”, Максим Полетаев изјавио је крајем маја за „Вечерњи лист” да су га „Тодорићи дуго лагали презентирајући му непотпуне билансе”.

Губитак „Агрокора” у прошлој години, према првим незваничним проценама добро упућених кругова загребачког „Јутарњег листа”, могао би да износи од 1,6 до две милијарде евра. Уколико се у септембру, када „Прајсвотерхаус Куперс” и званично објави резултате своје ревизије, ова информација испостави као тачна, онда ће тиме бити потврђене сумње руских банкара да је лажирања финансијских извештаја у овом концерну, ипак, било.

У Србији, иначе, у оквиру овог хрватског концерна послују „Меркатор С”, „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника. На све то око 600 добављача пуни полице „Меркатора”.