Хонорар од 15.750 динара чак и за један минут суђења

Део одговорности сносе судови и тужилаштва: највећа судница Специјалног судаБити бранилац по службеној дужности у Србији појединим адвокатима и те како се исплати. Иако се за тај посао исплаћује „само” пола тарифе коју је прописала Адвокатска комора Србије, браниоци ангажовани на овај начин, кад уђу у судницу, чак и ако суђење траје само минут, зараде чак 15.750 динара.

Ако „уђу” и у други сат суђења, држава ће им исплатити дупло више – 31.500 динара.

Браниоцима се трошкови доласка на претрес исплаћују чак и у случају да се суђење одложи због недоласка окривљеног или ако га стража не доведе из заводске установе. У оваквим случајевима исплаћује им се по 8.250 динара.

Ако се у обзир узме и чињеница да полиција, тужилаштво и судови неке адвокате са списка бранилаца по службеној дужности позивају много чешће него неке друге њихове колеге, појединци годишње могу да зараде и неколико милиона динара.

Према подацима Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) за период од 2012. до 2015. године, да су позивани по реду, сваки од око 1.600 бранилаца, колико их се налази на списку адвоката по службеној дужности Адвокатске коморе Београда (АКБ), имао би девет или десет одбрана. У пракси, показују подаци, тек једна трећина, њих нешто више од пет стотина, имала је десет или више постављења. Остали су били ангажовани знатно ређе, а око три стотине адвоката за четири године је било позвано само једном или два пута. Насупрот овоме, најчешће ангажовани адвокати, који се могу пребројати на прсте једне руке, као браниоци по службеној дужности били су позивани и више од сто пута.

Јовица Тодоровић, заменик председника АКБ, који је изабран на скупштини одржаној 10. јуна, за „Политику” каже да је било неправилности приликом ангажовања бранилаца по службеној дужности и да је то било изузетно уочљиво.

– Руководство АКБ ће врло брзо, у сарадњи с органима који учествују у кривичном поступку, предузети мере да се отклоне те неправилности, за које је АКБ само делимично одговорна. Део одговорности сигурно сносе и полиција, тужилаштво и судови и зато је неопходно да радимо сви заједно – каже Тодоровић.

Наш саговорник објашњава да би полиција, тужилаштва и судови за одбране о државном трошку морали да позивају адвокате по редоследу са списка бранилаца по службеној дужности који им је доставила АКБ. Списак се, према незваничним информацијама, прави по азбучном реду и предвиђено је да се адвокати позивају редом.

Сама чињеница, каже Тодоровић, да се овај списак налази на неколико места (полиција, судови, тужилаштва) и да га користи на десетине службених лица, а да они међусобно не сарађују у овом смислу, довољна је да се, без икакве зле намере, редослед поремети.

Као једно од могућих решења проблема неједнаког ангажовања бранилаца по службеној дужности, Тодоровић наводи увођење кол-центра АКБ, са дежурством од 24 сата дневно, који ће са једног места позивати браниоце по службеној дужности, било да их тражи тужилац, инспектор полиције или судија.

Није само прекоредно ангажовање бранилаца по службеној дужности „грех” који се спочитава појединим адвокатима. Према речима „Политикиног” саговорника из једног београдског основног суда, част изузецима, неки од њих намерно увећавају трошкове приликом службених одбрана.

– Често се дешава да пишу жалбе и дописе само да би увећали своје трошкове. Траже и увид у списе, што изискује додатне трошкове, а када дођу пред суд, очигледно је да се нису упознали са њиховим садржајем. Суд је дужан да браниоцима ангажованим на овај начин изда решење којим се потврђују њихови трошкови, а потом да га достави тужиоцу и браниоцима. Уколико на њих нема жалби, а у већини случајева је тако, решење после три дана постаје правоснажно и извршно. Пошто је решење извршна исправа, адвокат стиче право да тужи државу и у извршном поступку наплати трошкове – наводи „Политикин” саговорник.

Тодоровић сматра да је намерно увећање трошкова – немогуће. Објашњава да се у предмету у којем бранилац поступа јасно види које је он радње предузео: да ли је приступио испитивању сведока, саслушању оптуженог, писао поднеске...

– Он не може да дода нешто што није урадио, мора да наведе којој је процесној радњи присуствовао или је предузео. Навешћу и да адвокати свој хонорар одређују према адвокатској тарифи АКС – тврди Тодоровић.

Адвокати с којима смо разговарали на ову тему кажу да није све онако како на први поглед изгледа. Додају да овај проблем траје деценијама, већина признаје да су хонорари високи у односу на зараде „обичног” света, али и тврде да своје трошкове наплаћују с великим закашњењем. Наводе и да је чињеница да се за одбрану по службеној дужности у Београду у већини случајева ангажују увек исти људи, њих двадесетак, што доводи до стварања погрешне слике о читавој професији.

Бесплатно за окривљене, скупо за неокривљене грађане

Синдикат правосуђа Србије, како нам је речено, сматра да држава много новца издваја како би платила адвокате за службене одбране, а Министарству правде предлаже да одреди посебну тарифу за њихов рад.

– Браниоци ангажовани по службеној дужности бесплатни су за окривљене, али нису за неокривљене грађане, с обзиром на то да их држава плаћа новцем пореских обвезника – наводе у Синдикату правосуђа.