Сељаци из Сакула најављују тужбу Стразбуру

Ме­ђу­тим, пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де за­не­ма­ри­ли су чи­ње­ни­цу да су Сто­јан и Ду­шан Гли­го­рин пре го­ди­ну да­на до­би­ли пра­во­сна­жно ре­ше­ње о вра­ћа­њу имо­ви­не на ко­је се др­жа­ва ни­је жа­ли­ла. И по­ред то­га они не мо­гу да об­ра­ђу­ју вра­ће­ну њи­ву ни­ти да упи­шу вла­сни­штво сво­ји­не у ка­та­стру. Реч је о 10 хек­та­ра об­ра­ди­вог по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта ко­је је, пре 70 го­ди­не, од­у­зе­то ње­го­вој по­ро­ди­ци.

Оста­ли ро­ђа­ци, ко­ји по­тра­жу­ју још 13 хек­та­ра зе­мљи­шта на ис­тој пар­це­ли, го­ди­ну да­на че­ка­ју на од­го­вор Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја ко­јем се жа­ли­ло Др­жав­но пра­во­бра­ни­ла­штво по­ку­ша­ва­ју­ћи да обо­ри ре­ше­ње о вра­ћа­њу имо­ви­не ко­је је из­да­ла Аген­ци­ја за ре­сти­ту­ци­ју. Раз­лог за жал­бу, као што смо већ об­ја­ви­ли, би­ло је по­сто­ја­ње си­сте­ма за на­вод­ња­ва­ње ко­је ко­ри­сти пред­у­зе­ће „Агрос” ко­је из­најм­љу­је ову зе­мљу од др­жа­ве. Уко­ли­ко др­жа­ва на­ста­ви да се оглу­шу­је о њи­хо­ва пра­ва на­ши са­го­вор­ни­ци на­ја­вљу­ју да ће за­до­во­ље­ње прав­де по­тра­жи­ти пред Европ­ским су­дом за људ­ска пра­ва у Стра­збу­ру

Сто­јан Гли­го­рин ис­ти­че да се на пар­це­ли ко­ју по­тра­жу­ју од др­жа­ве на­ла­зи са­мо по­крет­ни део си­сте­ма за на­вод­ња­ва­ње, тач­ни­је по­љо­при­вред­на ма­ши­на уз по­моћ ко­је се цр­пи во­да из обли­жњег ка­на­ла за на­вод­ња­ва­ње.

– На ду­би­ни од око 80 цен­ти­ме­та­ра на­ла­зи се струј­ни кабл ко­ји „Агрос” по­ку­ша­ва да укњи­жи као обје­кат, ме­ђу­тим, не раз­у­мем за­што би то би­ла смет­ња вра­ћа­њу имо­ви­не јер ја сва­ка­ко не об­ра­ђу­јем зе­мљу на тој ду­би­ни. Ка­да би на сво­јој пар­це­ли на­шао наф­ту др­жа­ва би би­ла вла­сник на­ла­зи­шта, а не ја. Што се ти­че ма­ши­не ко­ја је по­ста­вље­на на пар­це­ли она је по­крет­на и мо­же да се пре­ме­сти. Ка­нал за на­вод­ња­ва­ње, ко­ји је др­жа­ва гра­ди­ла, на­ла­зи се три ки­ло­ме­тра да­ље од на­ше пар­це­ле и од­мах по­ред је зе­мљи­ште ко­је је у вла­сни­штву „Агро­са”. Ина­че, ово пред­у­зе­ће је са­ста­ви­ло сво­ју пар­це­лу и свих 400 хек­та­ра ко­је из­најм­љу­је од др­жа­ве. Чак су пре­о­ра­ли пу­те­ве из­ме­ђу тих пар­це­ла – ка­же наш са­го­вор­ник. 

Он на­гла­ша­ва да је пред­у­зе­ће „Агрос” тек про­шле го­ди­не под­не­ло зах­тев за упис обје­ка­та на пар­це­ла­ма ко­је по­тра­жу­је ње­го­ва по­ро­ди­ца иако За­ко­ном о вра­ћа­њу имо­ви­не и обе­ште­ће­њу ни­је до­зво­ље­на ни­ка­ква град­ња ни­ти на­кнад­на укњи­жба обје­ка­та на зе­мљи­шту ко­је се ре­сти­ту­ци­јом по­тра­жу­је.

Ми­ле Ан­тић из Мре­же за ре­сти­ту­ци­ју по­твр­дио је за наш лист да је сва­ка вр­ста рас­по­ла­га­ња по­тра­жи­ва­ном имо­ви­ном не са­мо за­бра­ње­на већ и ни­штав­на. 

– У то спа­да­ју град­ња, це­па­ње пар­це­ла, као и сва­ка рад­ња ко­ја се спро­во­ди пред Слу­жбом за ка­та­стар не­по­крет­но­сти – об­ја­шња­ва Ан­тић. 

У до­ку­мен­та­ци­ји ко­ју нам је про­сле­ди­ло Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де на­ве­де­но је да „Агрос” др­жа­ви упла­ћу­је го­ди­шњу за­куп­ни­ну од 125 хи­ља­да евра за 660 хек­та­ра зе­мљи­шта ко­је из­најм­љу­је у оп­шти­ни Опо­во. Зе­мљи­ште се из­да­је по про­сеч­ној це­ни од 190 евра, а ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, ка­ко ка­жу у Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де, у скла­ду са за­ко­ном утвр­ђу­је це­не за­ку­па.

„Це­на за­ку­па се од­ре­ђу­је у скла­ду са чла­ном 64. За­ко­на о по­љо­при­вред­ном зе­мљи­шту, и то по про­сеч­но по­стиг­ну­тој це­ни на по­след­њем одр­жа­ном јав­ном над­ме­та­њу за по­љо­при­вред­но зе­мљи­ште у др­жав­ној сво­ји­ни ко­је је да­то у за­куп на те­ри­то­ри­ји је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве”, об­ја­сни­ли су пред­став­ни­ци ми­ни­стар­ства. 

На жал­бу на­ших са­го­вор­ни­ка да ни­је оба­вље­на при­мо­пре­да­ја др­жав­ног зе­мљи­шта пред­у­зе­ћу „Агрос” ка­да су 2014. го­ди­не пот­пи­са­ли уго­вор о из­најм­љи­ва­њу 400 хек­та­ра зе­мљи­шта у Са­ку­ла­ма, ми­ни­стар­ство је од­го­во­ри­ло да је оба­ве­за „уво­ђе­ња у по­сед” уве­де­на го­ди­ну да­на ка­сни­је из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о по­љо­при­вред­ном зе­мљи­шту. 

„Агрос” је др­жав­но зе­мљи­ште из­нај­мио по пра­ву пре­чег за­ку­па бу­ду­ћи да ово пред­у­зе­ће одр­жа­ва и ко­ри­сти по­сто­је­ћи си­стем за за­ли­ва­ње.

То зна­чи да ни­је ор­га­ни­зо­ва­но јав­но над­ме­та­ње за да­ва­ње ове зе­мље у за­куп. Ово пред­у­зе­ће је прав­ни на­след­ник пред­у­зе­ћа у дру­штве­ној сво­ји­ни „ПКБ Опо­во”, вла­сник је две ма­ши­не за на­вод­ња­ва­ње ти­па „рен­џер”. Оп­штин­ски се­кре­та­ри­јат за при­вре­ду и фи­нан­си­је Опо­во из­дао је 1992. го­ди­не ре­ше­ње о одо­бре­њу за упо­тре­бу за­лив­ног си­сте­ма ПДС „ПКБ Опо­во”, што је та­ко­ђе „Агрос” на­сле­дио.