Сељаци из Сакула најављују тужбу Стразбуру
У Министарству пољопривреде сасвим су сигурни да ће грађани који реституцијом потражују њиве на којима се налазе системи за наводњавање остати „кратких рукава”.
У одговорима које смо добили од поменутог министарства, а тичу се повраћаја имовине породици Глигорин из јужнобанатског села Сакуле, наведено је да је „Министарство финансија поништило решења Агенције за реституцију која се односе на пољопривредно земљиште које је под системима за наводњавање и вратило их на поновни поступак пред агенцију”.
Међутим, представници Министарства пољопривреде занемарили су чињеницу да су Стојан и Душан Глигорин пре годину дана добили правоснажно решење о враћању имовине на које се држава није жалила. И поред тога они не могу да обрађују враћену њиву нити да упишу власништво својине у катастру. Реч је о 10 хектара обрадивог пољопривредног земљишта које је, пре 70 године, одузето његовој породици.
Остали рођаци, који потражују још 13 хектара земљишта на истој парцели, годину дана чекају на одговор Министарства финансија којем се жалило Државно правобранилаштво покушавајући да обори решење о враћању имовине које је издала Агенција за реституцију. Разлог за жалбу, као што смо већ објавили, било је постојање система за наводњавање које користи предузеће „Агрос” које изнајмљује ову земљу од државе. Уколико држава настави да се оглушује о њихова права наши саговорници најављују да ће задовољење правде потражити пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Стојан Глигорин истиче да се на парцели коју потражују од државе налази само покретни део система за наводњавање, тачније пољопривредна машина уз помоћ које се црпи вода из оближњег канала за наводњавање.
– На дубини од око 80 центиметара налази се струјни кабл који „Агрос” покушава да укњижи као објекат, међутим, не разумем зашто би то била сметња враћању имовине јер ја свакако не обрађујем земљу на тој дубини. Када би на својој парцели нашао нафту држава би била власник налазишта, а не ја. Што се тиче машине која је постављена на парцели она је покретна и може да се премести. Канал за наводњавање, који је држава градила, налази се три километра даље од наше парцеле и одмах поред је земљиште које је у власништву „Агроса”. Иначе, ово предузеће је саставило своју парцелу и свих 400 хектара које изнајмљује од државе. Чак су преорали путеве између тих парцела – каже наш саговорник.
Он наглашава да је предузеће „Агрос” тек прошле године поднело захтев за упис објеката на парцелама које потражује његова породица иако Законом о враћању имовине и обештећењу није дозвољена никаква градња нити накнадна укњижба објеката на земљишту које се реституцијом потражује.
Миле Антић из Мреже за реституцију потврдио је за наш лист да је свака врста располагања потраживаном имовином не само забрањена већ и ништавна.
– У то спадају градња, цепање парцела, као и свака радња која се спроводи пред Службом за катастар непокретности – објашњава Антић.
У документацији коју нам је проследило Министарство пољопривреде наведено је да „Агрос” држави уплаћује годишњу закупнину од 125 хиљада евра за 660 хектара земљишта које изнајмљује у општини Опово. Земљиште се издаје по просечној цени од 190 евра, а локална самоуправа, како кажу у Министарству пољопривреде, у складу са законом утврђује цене закупа.
„Цена закупа се одређује у складу са чланом 64. Закона о пољопривредном земљишту, и то по просечно постигнутој цени на последњем одржаном јавном надметању за пољопривредно земљиште у државној својини које је дато у закуп на територији јединице локалне самоуправе”, објаснили су представници министарства.
На жалбу наших саговорника да није обављена примопредаја државног земљишта предузећу „Агрос” када су 2014. године потписали уговор о изнајмљивању 400 хектара земљишта у Сакулама, министарство је одговорило да је обавеза „увођења у посед” уведена годину дана касније изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.
„Агрос” је државно земљиште изнајмио по праву пречег закупа будући да ово предузеће одржава и користи постојећи систем за заливање.
То значи да није организовано јавно надметање за давање ове земље у закуп. Ово предузеће је правни наследник предузећа у друштвеној својини „ПКБ Опово”, власник је две машине за наводњавање типа „ренџер”. Општински секретаријат за привреду и финансије Опово издао је 1992. године решење о одобрењу за употребу заливног система ПДС „ПКБ Опово”, што је такође „Агрос” наследио.
Подели ову вест



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.