Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа не прихвата американизацију правосуђа

Хибридна мешавина традиционалног континенталног правног система са англосаксонским елементима води правној несигурности

„Ту­жио ме Ми­ка да сам му ду­жан де­сет хи­ља­да евра”, ка­же Жи­ка адво­ка­ту.

„У че­му је про­блем?”, пи­та га адво­кат.

„Па, ни­је ми их ни дао”, од­го­ва­ра Жи­ка.

„На­ђи два све­до­ка да си му вра­тио”, ре­че на то адво­кат.

Ова­ко је пред­сед­ник Апе­ла­ци­о­ног су­да у Но­вом Са­ду Но­ви­ца Пе­ко­вић об­ја­снио ка­ко на­ста­ју ап­сурд­не си­ту­а­ци­је од ка­да је на­ше тра­ди­ци­о­нал­но европ­ско кон­ти­нен­тал­но пра­во за­пљу­сну­то та­ла­си­ма ан­гло­сак­сон­ског прав­ног си­сте­ма.

Мо­гу­ће је до­ка­за­ти оно што се ни­је до­го­ди­ло, са­мо ако на­ђе­мо ја­ке све­до­ке. То је ре­зул­тат „аме­ри­ка­ни­за­ци­је” на­шег кри­вич­ног по­ступ­ка. 

– То је исто као ка­да би­смо по­ку­ша­ли да га­ји­мо по­мо­ран­џе у Си­би­ру – ка­же про­фе­сор др Ми­лан Шку­лић, су­ди­ја Устав­ног су­да Ср­би­је. 

– То је исто као ка­да би­смо по­ме­ша­ли пи­во са мле­ком – на­во­ди др Ште­фан Пур­нер из не­мач­ке Фон­да­ци­је за ме­ђу­на­род­но­прав­ну са­рад­њу (ИРЗ).

Прав­на тран­зи­ци­ја зна­чи „гра­ди­ти брод док пло­ви у мо­ру”, а на­ше пра­во је упра­во у та­квој си­ту­а­ци­ји из­ло­же­но бес­крај­ним екс­пе­ри­мен­ти­ма. Прав­ни си­стем је опе­ра­тив­ни си­стем ко­ји ће „па­сти” ако му се на­ме­ћу про­тив­реч­на пра­ви­ла, а она су на­мет­ну­та бив­шим со­ци­ја­ли­стич­ким др­жа­ва­ма у пе­ри­о­ду тран­зи­ци­је, об­ја­шња­ва­ју прав­ни­ци ко­ји су због оп­стан­ка на­шег тра­ди­ци­о­нал­ног прав­ног си­сте­ма осно­ва­ли струч­ни ча­со­пис под на­сло­вом „Ко­Пра – Кон­ти­нен­тал­но пра­во”. 

– Основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу кон­ти­нен­тал­ног и ан­гло­сак­сон­ског прав­ног си­сте­ма је у то­ме што пр­во по­чи­ва на за­ко­ни­ма и чвр­стим пра­ви­ли­ма, а дру­го на суд­ским слу­ча­је­ви­ма и на во­љи су­ди­је. У кон­ти­нен­тал­ном пра­ву по­сто­ји прав­на си­гур­ност, из­ве­сност и пред­ви­ди­вост суд­ских од­лу­ка, јер су за­сно­ва­не на за­ко­ни­ма. Сма­тра­ло се да је Ср­би­ја уве­ла аме­рич­ки си­стем у кри­вич­ни по­сту­пак, али ни­је, не­го је уве­ден је­дан микс ко­ји ниг­де на све­ту не по­сто­ји. Та­кав прав­ни си­стем по­ср­ће као не­ки пи­ја­нац ко­ји не мо­же да кон­тро­ли­ше сво­је ко­ра­ке – ка­же др Ште­фан Пур­нер, глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ча­со­пи­са „Ко­Пра”, ко­ји је не­дав­но пред­ста­вљен на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, у при­су­ству ве­ли­ког бро­ја су­ди­ја и про­фе­со­ра.

Про­фе­сор Шку­лић на­во­ди да је кон­ти­нен­тал­но европ­ско пра­во до­ми­нант­но у нај­ве­ћем де­лу све­та. Оно се тра­ди­ци­о­нал­но при­ме­њу­је и на ве­ли­кој те­ри­то­ри­ји ван Евро­пе – у ве­ћем де­лу Ази­је (Ки­на, Ја­пан, Ју­жна Ко­ре­ја, Фи­ли­пи­ни, Ин­до­не­зи­ја, Тај­ван), као и у нај­ве­ћем де­лу Ла­тин­ске Аме­ри­ке, Сред­ње Аме­ри­ке, Афри­ке и Бли­ског ис­то­ка.

Ан­гло­сак­сон­ско пра­во при­ме­њу­је се у САД (са из­у­зет­ком Лу­и­зи­ја­не), Ка­на­ди (са из­у­зет­ком Кве­бе­ка), Аустра­ли­ји, не­ким африч­ким зе­мља­ма, Ин­ди­ји и де­лу Бли­ског ис­то­ка, а у Евро­пи са­мо у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ир­ској. Ше­зде­сет од­сто свет­ске по­пу­ла­ци­је жи­ви у кон­ти­нен­тал­ном прав­ном си­сте­му, на те­ри­то­ри­ји у ко­јој се оства­ру­је 56,4 од­сто свет­ског бру­то до­ма­ћег про­из­во­да. 

– Про­блем је што се ан­гло­сак­сон­ско пра­во, иако је при­сут­но у ма­њем де­лу све­та, при­лич­но агре­сив­но им­пле­мен­ти­ра по­след­њих го­ди­на у кон­ти­нен­тал­не прав­не си­сте­ме. Нај­го­ри су „мик­со­ви”, где еле­мен­ти ан­гло­сак­сон­ског пра­ва по­ре­ме­те цео си­стем и до­во­де до прав­не не­си­гур­но­сти, а ти­пи­чан при­мер је наш За­ко­ник о кри­вич­ном по­ступ­ку – ка­же др Ми­лан Шку­лић. 

Са­да се исти­на, као и у аме­рич­ком кри­вич­ном по­ступ­ку, утвр­ђу­је на осно­ву до­ка­зног „дво­бо­ја” ту­жи­ла­штва и од­бра­не. 

– До­ка­зи су на „сло­бод­ном тр­жи­шту” пред су­дом, па је онај окри­вље­ни ко­ји не­ма нов­ца да пла­ти до­брог адво­ка­та ста­вљен у не­по­во­љан по­ло­жај у од­но­су на ту­жи­ла­штво, што ни­је слу­чај у кон­ти­нен­тал­ном си­сте­му, где је суд био ду­жан да утвр­ђу­је исти­ну и да сам при­ба­вља до­ка­зе. У кон­ти­нен­тал­ном пра­ву др­жа­ва се бри­не за оног ко је оп­ту­жен и при­ба­вља до­ка­зе ко­ји иду и про­тив ње­га и у ње­го­ву ко­рист – под­се­ћа др Ште­фан Пур­нер. 

У на­шем кри­вич­ном по­ступ­ку већ су уоче­ни про­бле­ми због на­год­би окри­вље­них са ту­жи­ла­штвом, а су­ђе­ња су знат­но успо­ре­на и уво­ђе­њем чу­ве­ног аме­рич­ког „уна­кр­сног ис­пи­ти­ва­ња”, ка­жу на­ши са­го­вор­ни­ци. 

– У гра­ђан­ском пра­ву та­ко­ђе по­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке. У ве­ћи­ни др­жа­ва кон­ти­нен­тал­не Евро­пе по­сто­ји прин­цип „пре­ко­мер­ног оште­ће­ња”. То зна­чи да ако про­дам не­што што вре­ди сто хи­ља­да евра за пет хи­ља­да евра, он­да мо­гу то да по­ни­штим пред су­дом, јер сам дао не­ку ве­ли­ку вред­ност за сме­шне па­ре. У Аме­ри­ци то не ва­жи. Ако та­мо про­дам за два до­ла­ра не­што што вре­ди сто хи­ља­да до­ла­ра, то је у ре­ду ако је за­до­во­ље­на фор­ма, па не мо­гу да по­ни­шта­вам та­кав прав­ни по­сао, јер се сма­тра да је то би­ла мо­ја сло­бод­на во­ља – на­во­ди др Шку­лић. 

На­гла­ша­ва да уплив ан­гло­сак­сон­ског си­сте­ма ства­ра ве­ли­ке про­бле­ме у обра­зо­ва­њу бу­ду­ћих прав­ни­ка. 

– Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, ко­ји је нај­ста­ри­ји прав­ни фа­кул­тет на овим про­сто­ри­ма, ба­шти­ни сво­ју тра­ди­ци­ју од 1808. го­ди­не. Од та­да до да­нас он шко­лу­је прав­ни­ке у ду­ху кон­ти­нен­тал­не Евро­пе. Са­да је чи­та­вим ге­не­ра­ци­ја­ма прав­ни­ка, ко­ји су већ од­шко­ло­ва­ни у том тра­ди­ци­о­нал­ном ду­ху, на­мет­ну­то не­што пот­пу­но дру­га­чи­је, што они те­шко мо­гу да при­ме­не – ка­же др Шку­лић. 

Ка­да би Ср­би­ја хте­ла да про­ме­ни свој прав­ни си­стем и да уве­де ан­гло­сак­сон­ски мо­дел, на­гла­ша­ва про­фе­сор, тре­ба­ло би нам сто-две­ста го­ди­на да га прав­ни­ци на­у­че и при­ме­не. Да би се из­бе­гао прав­ни бро­до­лом, на­ши прав­ни­ци од­лу­чи­ли су да се бо­ре за оп­ста­нак на­ше прав­не тра­ди­ци­је. 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jasna Simonovic
Savršen prikaz naših advokata koji poštene ljude tretiraju kao da su krivi...Krajnje je vreme da se uradi lustracija advokata...imam spisak desetine advokata koji bi trebalo da diplomu okače maču o rep, ako već Komora ne želi da ih procesuira...
D. Panić
Kratak ali dobar članak.
Mića
E to je naša stvarnost i pravosudje.
nikola andric
Srpska verzija tog problema se ovako moze ilustrirati: ''Jel bre Marko kad ces ti da mi vratis onih 1000 evra sto sam ti uzamio pre dve godine?'' Marko: ''Jel ti mislis da sam ja prorok?''

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.