Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
31. ХЕР­ЦЕГ НО­ВИ

Професорске танке црвене нити

Располућени свет као тематска окосница документараца по избору Владимира Перовића. – Срдачан дочек Мирјане Карановић, распродата пројекција за „Тhe Books of Књиге: Случајеви правде”
Пла­кат фил­ма „Ти­бе­тан­ка” Јин Ху­а­кин­га (Фо­то Прес слу­жба фе­сти­ва­ла)

Хер­цег Но­ви – Би­ло је она­ко ка­ко се и мо­гло оче­ки­ва­ти – пу­на Кан­ли ку­ла. Без да­шка ве­тра, зи­ди­не иси­ја­ва­ју вре­ли­ну, а пу­бли­ка емо­тив­но ди­ше и уз­ди­ше уз сце­не из срп­ског фил­ма Ре­кви­јем за го­спо­ђу Ј” Бо­ја­на Ву­ле­ти­ћа. На кра­ју – гром­ки апла­уз, за глав­ну зве­зду, глу­ми­цу у на­слов­ној уло­зи Мир­ја­ну Ка­ра­но­вић, за Ми­ру Ба­њац, сце­на­ри­сту и ре­ди­те­ља Бо­ја­на Ву­ле­ти­ћа и про­ду­цен­та Не­на­да Ду­ки­ћа.

Не­што ка­сни­је, на ро­ман­тич­ној те­ра­си хер­цег­нов­ске Град­ске ка­фа­не скро­ман, али леп при­јем у ор­га­ни­за­ци­ји Филм­ског цен­тра Ср­би­је, ко­јем су при­су­ство­ва­ли сви го­сти и уче­сни­ци 31. Хер­цег Но­ви-Мон­те­не­гро фе­сти­ва­ла, раз­го­ва­ра­ју­ћи, дру­же­ћи се, али и зно­је­ћи се у вре­ли­ни но­ћи. Не пам­ти се ова­ко па­кле­но фе­сти­вал­ско из­да­ње...

***

Вру­ћи­на као да не сме­та тра­ди­ци­о­нал­но вер­ној пу­бли­ци ме­ђу­на­род­ног про­гра­ма до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва о ко­јем та­ко бри­жно и та­ко зна­лач­ки бри­не цр­но­гор­ски вр­сни аутор до­ку­мен­та­ри­ста и про­фе­сор Вла­ди­мир Пе­ро­вић. Ње­го­ва глав­на сце­на је Трг Ми­ћа Па­вло­ви­ћа. И ту се до­га­ђа тај су­срет са до­ку­мен­тар­ци­ма ко­ји сли­ка­ју свет она­кав ка­кав он је­сте – рас­по­лу­ћен на ба­ха­то бо­га­те и очај­но си­ро­ма­шне да пла­не­та го­то­во да пу­ца од тог на­по­на. Пе­ро­вић сво­јим из­бо­ром фил­мо­ва ука­зу­је на то, про­во­ци­ра пу­бли­ку да се и са­ма за­пи­та ка­ко жи­ве љу­ди на та­ко од­ро­ђе­ним по­ло­ви­ма све­та, шта су им бри­ге, че­жње и на­де.

На­ја­вљу­ју­ћи свој филм­ски про­грам про­фе­сор Пе­ро­вић нас пи­та „Има ли Ле­по­те да спа­си овај свет?”. Су­де­ћи по фи­ним и та­на­ним ки­не­ма­то­граф­ским игра­ма и по по­е­ти­ци до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва ко­ји су са­да пред пу­бли­ком у Хер­цег Но­вом, мо­же­мо са­мо да од­го­во­ри­мо – да, ле­по­те има. Ре­ци­мо, у ви­зу­ел­но из­да­шном ки­не­ском фил­му „Ти­бе­тан­ка” Јин Ху­а­кин­га, у ко­јем аутор та­ко фи­но при­ка­зу­је чи­сто­ћу и по­бо­жност сво­је ју­на­ки­ње из Си­чу­а­на, ње­ну сре­ћу, ње­ну ту­гу, от­кри­ва­ју­ћи ујед­но и сву не­у­са­гла­ше­ност ти­бе­тан­ских ве­ро­ва­ња и тра­ди­ци­је са мо­дер­ном и ур­ба­ном ци­ви­ли­за­ци­јом да­на­шњи­це. Или, у бан­гла­де­шком фил­му „Та­сми­на, ја­ха­чи­ца” Фа­ри­ду­ра Рах­ма­на. Ту је ле­по­ту филм­ског из­ра­за над­ма­ши­ла ле­по­та је­да­на­е­сто­го­ди­шње филм­ске ју­на­ки­ње, те хра­бре де­вој­чи­це Та­сми­не зва­не „Ја­ха­чи­ца” што се оглу­шу­је о нор­ме дру­штва са из­ра­зи­том му­шком до­ми­на­ци­јом. У су­ро­вом све­ту јед­но крх­ко жен­ско че­ља­де по­ста­је сим­бол пр­ко­са и из­вор ин­спи­ра­ци­је за мно­ге де­вој­ке. Та­сми­на иде у шко­лу не­по­кри­ве­не гла­ве, она се так­ми­чи у ја­ха­њу ко­ња иако су се­о­ске игре на отво­ре­ном до­зво­ље­не са­мо од­ра­слим, уда­тим же­на­ма, а не де­вој­чи­ца­ма ко­је у за­би­ти­ма Бан­гла­де­ша би­ва­ју уда­те пре сво­је пет­на­е­сте го­ди­не...

При­ме­ра и филм­ске и жи­вот­не ле­по­те у так­ми­чар­ском про­гра­му До­ку­мен­тар­ни филм има још на пре­тек. За „По­ли­ти­ку” про­фе­сор Пе­ро­вић ка­же: „На­рав­но да су ле­по­та филм­ског ка­зи­ва­ња и те­ма­ти­ка пр­ви по­кре­та­чи при из­бо­ру фил­мо­ва, али се во­ди­ло ра­чу­на и о то­ме да не пре­на­го­ми­ла­мо јед­ну вр­сту про­бле­ма или естет­ских при­сту­па. Ни ове го­ди­не ни­сам одо­лео зо­ву есте­ти­зо­ва­но­сти, па сам у про­грам увр­стио и не­ко­ли­ко фил­мо­ва ко­ји ис­тра­жу­ју но­ве мо­гућ­но­сти ка­зи­ва­ња уну­тар до­ку­мен­тар­ног по­ља, али та­ко да фор­ма не по­је­де са­др­жи­ну”.

 На пи­та­ње ко­је су ове го­ди­не те ње­го­ве тан­ке цр­ве­не ни­ти ко­је ме­ђу­соб­но по­ве­зу­ју ода­бра­не фил­мо­ве у ком­пакт­ну про­грам­ску це­ли­ну, Вла­ди­мир Пе­ро­вић од­го­ва­ра: „Му­ка, јер се чо­век за­пи­та има ли срећ­ног тре­нут­ка на овој укле­тој зе­мљи. Пле­ме, јер се ту отва­ра­ју пи­та­ња при­пад­но­сти и оно­га што за­јед­ни­ца на­ме­ће је­дин­ки као оба­ве­зу. Сна­га, јер по­сто­је филм­ске лич­но­сти пу­не не­ве­ро­ват­не уну­тра­шње сна­ге у на­сто­ја­њу да се са му­ком или пле­ме­ном из­бо­ре...”.  

О нај­бо­љим од 30 ода­бра­них до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва од­лу­чу­је жи­ри чи­ји су чла­но­ви мла­ди и већ афир­ми­са­ни ре­ди­те­љи Гој­ко Бер­ку­љан, Ја­нис По­тос и Сте­фан Ма­ле­ше­вић...

***

Су­де­ћи по то­ме да су ула­зни­це за ве­че­ра­шњи филм из про­гра­ма „Ки­но Ор­јен” на Кан­ли ку­ли да­ни­ма уна­пред рас­про­да­те и тра­жи се ула­зни­ца ви­ше, чи­ни се да се ра­ђа цр­но­гор­ски филм­ски хит. 

„The Bo­oks of Књи­ге: Слу­ча­је­ви прав­де” у ре­жи­ји Зо­ра­на Мар­ко­ви­ћа, на­ја­вљен је као кри­ми ко­ме­ди­ја чи­ји су глав­ни ју­на­ци два хра­бра, али крај­ње не­спо­соб­на по­ли­циј­ска ин­спек­то­ра, у по­ку­ша­ју ре­ша­ва­ња ни­за су­ма­ну­тих кри­ми­на­ли­стич­ких слу­ча­је­ва.

По­ма­ма за овим фил­мом узро­ко­ва­на је по­пу­лар­но­шћу исто­и­ме­не цр­но­гор­ске ху­мо­ри­стич­ко-му­зич­ко-те­ле­ви­зиј­ске ор­га­ни­за­ци­је са Це­ти­ња, чи­ји чла­но­ви у сво­јим ху­мо­ри­стич­ким на­сту­пи­ма кри­ти­ку­ју и власт и цр­кву и људ­ску при­ро­ду, исме­ја­ва­ју­ћи ус­пут и те­ле­ви­зиј­ске емисиjе и јав­не лич­но­сти. „Бук­сов­ци” Алек­сан­дар Ра­ду­но­вић, Ве­се­лин Га­јо­вић, Го­ран Ву­јо­вић и Зо­ран Мар­ко­вић упoредо се ба­ве и му­зи­ком, а са­да су на ред ево до­шли и фил­мо­ви...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Kompliment atoru ili autorki teksta to nije samo reportaza iz Herceg Novog sa filmskog festivala vec nadahnuti novinarski tekst koji svojom estetikom izlazi iz sfera novinarskog i postaje umetnicko delo ESEJ. Ima li lepote da spasi ovaj svet... zvuci kao vapaj umetnika koji u svojim delima pisu, slikaju, pevaju o lepoti sveta, pronalaze lepo cak i ruznom dozivaju na intimnost, emociju, empatiju ono sto nas cini ljudima... brisu nacionalne, verske i sve druge granice jer umetnost je univerzalna ona pripada svima nama celom svetu, nije vazno ko je pobedio cinii se da je makar te veceri pobedila umetnost i humanost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.