Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мрачни култ части

Закони који силоватељима дозвољавају да се од казне заштите женидбом своје жртве још постоје у осам арапских држава, али их има или су донедавно били на снази и у другим деловима света
Индију називају светском престоницом силовања, мада подаци то не потврђују (Фото: Ројтерс/Амит Дејв)

Да ли неки закони Старог завета и данас могу да буду важећи? Да ли су суровији од света у коме живимо? Да ли Библија налаже жртви силовања да се уда за свог силоватеља?

Пета књига Старог завета, 22:28–29, каже:

„Ако ко нађе дјевојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затекну се, тада човјек онај који је легао с њом да да оцу дјевојчину педесет сикала сребра, и нека му она буде жена за то што ју је осрамотио; да је не може пустити док је жив.”

Цитат је предмет вековних сукоба. Читава школа мишљења сматра да Библија не приморава девојку да се против своје воље уда за оног ко ју је силовао. Али, стари канонски пропис из Петокњижја уселио се у законе и живот разних земаља и очувао до данашњих дана.

Према исламском законодавству, шеријату, човек за кога се докаже да је извршио силовање кажњава се смрћу. Проблем је што је злочин због разних правних формулација тешко доказати.

Жртва силовања у Индији недавно је приморана да се уда за напасника како би могла да издржава дете које је тада зачето. Тако је одлучио њен дуговима притиснут отац пошто је примио писмо породице силоватеља у коме га уверавају да девојка неће бити остављена нити злостављана. Новац није био искључиви фактор. Притисак околине и жеља да се скине љага са породице одиграли су своју улогу.

Прописи око силовања дубоко су укорењени у „кодове части” разних народа. Попут муслиманских „убистава из части”, када отац или брат убију ћерку или сестру која је обешчастила фамилију одлазећи за неког мушкарца који јој није био намењен.

У пакистанском Панџабу силована је удата жена. Чланови њене породице потом су отели 14-годишњу сестру починиоца. „Панчајат”, локално веће стараца, одлучило је да је удају за мужа жртве. Као казну.

Закони многих земаља садрже одредбе по којима силоватељи често прихвате да ожене своје жртве и тако избегну полицијско гоњење и кажњавање. Према Хјуман рајтс вочу, предњачи свет ислама, посебно арапска друштва.

Спорни прописи, међутим, постоје или су до скора постојали и у другим крајевима света. Претежно католички Филипини још имају такав закон, какав је до 2006. имао Уругвај, а до 1994. и Француска.

У Турској је прошлог новембра покренута иницијатива да се 3.000 мушкараца помилује уколико се ожене својим жртвама, али се после снажног отпора јавности од плана одустало.

На Флориди је пре неку годину 11-годишња девојчица присиљена да се уда за младића који ју је силовао и направио јој дете. Локална црква је проценила да је то боље него да се води судски процес. Данас предводи кампању против малолетничких бракова.

Пракса постаје све ређа под притиском организација за женска права чији је аргумент да жене у таквим браковима настављају да буду жртве. Многи и не знају да такви прописи постоје у државама у којима живе.

Мароко је 2014. међу првима укинуо спорни закон после случаја тинејџерке која се убила пошто је била присиљена да се уда за мушкарца који ју је силовао.

Противника либерализације има на свим странама. Тврде да стари прописи, који махом припадају колонијалним временима, штите жртву и њену породицу од срамоте силовања у патријархалним друштвима у којима је част фамилије дубоко везана за честитост жене.

Један члан малезијског парламента сматра да нема ничег спорног у томе да силоватељ ожени жртву. „Она ће барем имати мужа, а то је олакшање за растуће социјалне проблеме.”

Јордански посланик Махмуд ел Карабше изазвао је у априлу ове године жустре полемике када је изјавио да је брак силоватеља и жртве у њеном и друштвеном најбољем интересу јер су „арапска друштва различита” од других друштава. „Не мислим да би је (жртву) било ко други узео за жену.”

Упркос томе, Јордан је недавно укинуо закон по коме мушкарац избегава казну уколико у браку са жртвом остане најмање три године. Хашемитска краљевина тако је постала последња у низу држава које су одбациле традиционалистичке, дубоко конзервативне и нехумане законе којих се придржава још осам арапских држава.

„Јордан постаје веома добар пример другим земљама у региону које и даље имају ове дискриминаторске законске одредбе”, каже једна активисткиња покрета „Једнакост сада”.

Тунис је нешто пре Јордана укинуо такав закон. Иницијатива је покренута и у Бахреину.

„Бела венчаница не сакрива силовање”, провокативна је порука са билборда који су по познатој бејрутској променади уз море приказивали жену у искрвављеној и поцепаној удадбеној хаљини. Посебан комитет либанског парламента је после тога предложио одустајање од закона који патријархалним, могло би се рећи мизогиним, прописима штите нападаче а не жртве.

„Ово је велика морална победа”, каже Маја Амар, представница за медије групе Кафа, која се бави женским жртвама насиља.

„Култура части”, која многим женама живот претвара у свакодневно силовање, постепено ишчезава. Друштва се мењају.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар КГ
Оно што је врло интересантно и што често раде критичари хришћанства и апологете насиља у Ислама јесте то да се ухвате за Стари Завет, историјске приче о Јеврејима ,њиховим законима у Левитику итд. и онда крену са "Ето видите тога има у Хришћанству" а уопште не обраћају пажњу да од успостављања Новог Завета Христовом жртвом већина луцидних обичаја и закона из Старог Завета не важе.
Slobodan Ratković
Moral, suštinski posmatrano, predstavlja glavnu kotvu ljudske egzistencije,i on,bez obzira na epohe i shvatanja unutar njih nikada ne gubi njegovo značenje za opstanak ljudskog roda.Upravo danas,i kada srpski narod krupnim koracima grabi ka carstvu jednoumlja, i podzemlja, i kada se, skrenut u slijepu ulicu, odriče suštinskih vrijednosti vlastitog identiteta, koji je gradjen kroz duge,duge vijekove,ljudi poput gosp.Jakšića žanju tamo gdje nisu sijali,umjesto da se bave, za srpski narod prijeko potrebnom i korisnim problemima.Ljudi poput njega svoj vlastiti ego ispoljavaju na veoma problematičan način koji unutar ovih strašnih vremena srpskom narodu nanose ogromnu štetu.Mani se gosp.Jakšiću Starog zakona,i okreni se pitanjima bezakonja koje vlada suda oko tebe.I Stari zakon,i Novi zavjet predstavljaju najviše domete ljudskog duha nadahnutog univerzalnim i neprolaznim vrijednostima,i nije dobro kada ih tumače ljudi koji to,niti znaju,niti su dobronamjerni.S.R.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.