Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сумрак Византије

У Библиотеци „Историјска издања” београдске издавачке куће „Просвета” (уредник Мирјана Милосављевић) објављено је капитално дело рано преминулог византолога Ивана Ђурића „Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога 1392-1448”. Реч је о обновљеном издању, после више од две деценије од првог објављивања (1984), делу које је постало незаобилазно у проучавању Византије и које је преведено на француски, пољски, руски, италијански и немачки језик.

Иван Ђурић, један је од наших и светских најугледнијих византолога. Према речима историчара Радивоја Радића, колеге, ученика и наследника на челу Катедре за византологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, Ђурићево дело „Сумрак Византије” постало је референтно и неопходно у свим даљим проучавањима Византије, а посебно претпоследњег цара Византије Јована VIII Палеолога.

„Сумрак Византије” Ивана Ђурића „Просвета” је штампала у луксузном издању, подстакнута, између осталог, и сугестијама бројних читалаца који ову књигу више нису могли да нађу ни у антикварницама. Овај познати београдски издавач је Ђурићевим делом желео и да обележи деценију од смрти Ивана Ђурића (23. новембар 1997), који је у време драматичних дешавања преласка из комунизма у вишестраначки систем учествовао и на политичкој сцени Србије.

Књига „Сумрак Византије” заснива се не само на византијским већ и западним изворима, посебно венецијанским у којима ја Ђурић нашао многе, до тренутка објављивања његове књиге јавности непознате, податке. Тако је, подвлачи др Радић, нашао и оне који се тичу стварања црквене уније са Ватиканом, у нади да ће се католички свет прикључити одбрани Цариграда од Турака.

Прави подухват учинио је београдски „Филип Вишњић” управо објавивши „Сабрана дела” Алексе Шантића! У помоћ овом агилном издавачу приступило је и ДОБ – Друштво за очување баштине из Гацка, а уредник књиге која износи више од 800 страница је Младен Миливојевић. У књигу уводе речи Јована Скерлића који пише о Шантићу као о песнику који искрено пева оно што осећа, који не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он у стихове, каже Скерлић, меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. „И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и преживео”, закључује Скерлић, хвалећи Алексу Шантића као песника који искрено и топло воли своју домовину и писца који има магију да оживи оно што је дубоко закопано у нашој уморној души: и наше детињство, и мајку, и сјај огњишта, и жал за младошћу, и неутољиву жеђ за слободом. После Скерлића, у књизи је сјајна песма „Епилог” Матије Бећковића, а потом следе стихови, стихови, стихови Алексе Шантића, један за другим, све топлији, снажнији, емотивнији, а ту су и Шантићеве приповетке, и драме. У издање, које се завршава Ћоровићевим текстом о Алекси Шантићу и речима које су критичари и колеге писци – Богдан Поповић, Тин Ујевић, Исидора Секулић, Антун Барац, Миодраг Павловић, Скендер Куленовић, Јован Дучић… написали о њему, увршћене су и до сада необјављене песме, укупно 41.

У преводу Татјане Портман са француског, београдски „Clio” објавио је „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век” Жака Дигаа, француског професора опште и упоредне књижевности на Универзитету у Рену. Период који проучава Дига, са пуно детаља и занимљивих закључака представља прелом у европским друштвима због снажног развоја технике чиме је омогућено ширење различитих, а надасве културних садржаја кроз Европу и зближавање европских земаља. Тако данас постоји, пише аутор, општа сагласност да су многи интелектуални и естетски покрети били уобличени још пре 1914. године: експресионизам и футуризам из периода 1910-1915, на пример, припремали су дадаизам и надреализам… Прекретница векова, како се још назива овај период, више значи континуитет, и то Дига доказује овом књигом у којој ћете сазнати о појави нових културних центара у Европи, новим облицима културне праксе и новим начинима изражавања као што су фотографија и филм…

Библиотека „Алеф” Уметничког друштва „Градац” из Чачка богатија је за још једно дело: „Одговорност уметника” из пера Жана Клера. Клер је, пише у кратком уводу Александра Грубор, преводилац ове књиге са француског језика, тврди заговорник реализма у уметности. У „Одговорности уметника” преиспитује ову тему у одређеним временима, и закључује да једино авангардни покрет у уметности није успео да прихвати критику која му је упућивана, те је и његова естетика остала да, како каже, проповеда у вакууму. Ова књига кореспондира са претходном, из пера Жака Дигаа.

Пер Петешун је прошлогодишњи добитник Импак Даблин књижевне награде за роман „Идемо да крадемо коње” који је управо објавила београдска „Геопоетика” у преводу Предрага Црнковића са норвешког језика. Овај писац се сад први пут представља српским читаоцима, и то баш књигом која је добила велике светске награде: рецимо само да је за прошлу годину у избору „Њујорк тајмса” за књигу године освојио друго место.

Петешун у роману „Идемо да крадемо коње” хипнотише, оцењују књижевни критичари, мајсторским приповедањем чија је потка интимно осећање живота. Њега, пак, творе сећања и сентимент, а нема бољег начина за њихово рађање од природе, под снегом, на сунцу, у зеленилу и облацима мирисних шума…

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.