Сулејман Угљанин оживљава сећање на декларацију о прикључењу Санџака БиХ

Нови Пазар – Ако буде следио оно што му предлаже председник Бошњачког националног бећа (БНВ) Сулејман Угљанин, министар просвете Србије Младен Шарчевић требало би да се о образовању бошњачке деце у Србији договара са Вијећем министара Босне и Херцеговине. У писму министру Шарчевићу Угљанин каже да је оно „релевантна институција”, као и да „Бошњаци у Србији Босну и Херцеговину осећају као своју матицу”.

Није први пут да Угљанин, када већ није министар у Влади Србије (што је био од 2008. до 2014. године), покушава да додатну снагу добије из Сарајева.

Уосталом, и СДА Санџака, на чијем је челу од оснивања, настао је као део СДА БиХ. Међутим, Угљанин настоји да докаже да је блискост овог дела Србије са Босном и Херцеговином и кроз историју утемељена. И то још пре сто година.

Зато се БНВ припрема да у октобру научним скупом обележи стогодишњицу такозване Сјеничке конференције. На овом догађају 13. и 14. августа 1917. градоначелници и председници 12 санџачких општина усвојили су декларацију којом се од Аустроугарске тражи да се Санџак отцепи од Србије и Црне Горе и припоји Босни и Херцеговини. Овом скупу присуствовали су углавном аге и бегови, с градоначелником Пљеваља Мехмед-пашом Бајровићем на челу.

„Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење, које треба спровести до краја”, наведено је између осталог у Сјеничкој декларацији. Овим документом предвиђена је и алтернатива. „У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком”, пише у декларацији. Учесници конференције захтевали су издвајање Санџака из Србије и Црне Горе, наводећи да је „сасвим неприродно отцепити Санџак од Босне, окупирати га и поделити између Србије и Црне Горе”.

Још пре две године БНВ је донео одлуку којом се 2017. година проглашена за годину обележавања стогодишњице Сјеничке конференције. „Давне 1917. године срело се 12 градоначелника Бошњака, да размотри оно што и ми данас радимо, а то је тежња да обезбедимо дуготрајан мир и развој Санџака за све грађане који у њему живе, као и да спроведемо важну реформу политичког система Србије”, казао је тада Угљанин. Иако је Сјеничка конференција одржана у време окупације Србије у Великом рату, а потписе на декларацију ставили су градоначелници које је именовала окупаторска аустроугарска власт (углавном су то били аге и бегови), Угљанин сматра да је то био „цивилизацијски чин легитимно изабраних представника грађана Санџака”.

На конференцији за новинаре Угљанин је одбио да одговара на питања везана за обележавање стогодишњице Сјеничке конференције, најавивши да ће тој теми бити посвећен неки други сусрет с представницима медија. Председник Програмског одбора скупа у Сјеници Мухедин Фијуљанин тврди да за тај догађај влада велико интересовање. Каже да је учешће, с различитим темама, најавило неколико десетина научника из Србије, Босне и Херцеговине, са Косова, из Македоније и Турске.

Фијуљанин наводи да списак учесника није коначан, да могу да се пријаве и нови, „па и Чедомир Антић и Салих Селимовић”, који су у медијима већ оспоравали легитимитет скупа у Сјеници од пре сто година. „Сада, када је актуелна прича о Косову, о уставним променама у Србији, добро је да се ’откоче’ све теме, а Санџак је једна од њих, да се о томе разговара”, истиче Фијуљанин, који најављује да ће сви радови после скупа бити објављени у посебној публикацији. Он, међутим, још не зна да ли ће се на крају доносити нека врста закључка или нова декларација.

Један од учесника скупа биће и Есад Џуџо, чији се рад бави положајем Бошњака у Србији од 1917. године до данас, с освртом на заокруживање наставе на босанском језику и мукама да се југозапад Србије у уџбеницима за бошњачку децу назове Санџаком. „Циљ је реафирмација регионалног уређења државе у којој живимо, у сусрет уставним реформама”, каже Џуџо. И он и Фијуљанин негирају да у обележавању стогодишњице Сјеничке конференције има било чега што је супротно интересима Србије и подсећају да је за овај догађај средства издвојило и Министарство културе Србије.