Код наших зубара десет пута јефтиније

Ординације великог броја српских стоматолога ових дана су пуне пацијената из иностранства који су одлучили да годишњи одмор, уместо на мору, проведу у – зубарској столици.

За то се већина њих одлучила јер у Србији могу да поправе неколико зуба за исто онолико новца колико би у другим развијеним земљама могли да санирају само један.

Странцима се исплати да плате хотел, авионску карту, храну, обилазак знаменитости и целокупне услуге српских стоматолога, а нашим људима који су на привременом раду у иностранству доста значи што уз сређивање зуба могу да обиђу родбину и врате се у земљу где живе са „новим” осмехом.

Поправке могу да се заврше за највише седам дана ако пацијент нема великих компликација и тегоба, појашњава стоматолог др Милан Куљача, који напомиње да се људима из других земаља исплати да због „стоматолошког туризма” долазе у Србију јер су цене повољне, а радна снага јефтина.

– Странци не долазе да би пломбирали један зуб, већ да среде целу вилицу. Хоће да овде плате, на пример, 1.200 евра уместо у некој западној земљи за исту услугу 11.000 евра. Мада има пацијената, рецимо, из Истре, који долазе аутомобилом да поправљају зубе и после тога се враћају кући – истиче др Куљача.

Професор др Обрад Зелић наглашава да лети и у време празника највише људи долази из бивших југословенских република, западноевропских земаља, Русије, али и Америке и Аустралије. У Украјини и Молдавији цене стоматолошких услуга ниже су него код нас, али се у Србији користе квалитетнији материјали и боља је услуга стручњака. Др Зелић истиче да странци не бирају хотеле са пет звездица него оне повољније, јер и ако имају доста новца немају навику да се њиме разбацују.

– Овде ће пацијент добити потпуно исту услугу као и у Немачкој. Најтраженији су протетски радови и постављање импланта. У Словенији су цене двоструко више него код нас, у Италији троструко, а у Швајцарској треба издвојити пет пута више новца. То нас издваја од других. Има и предрасуда, на пример, да се код нас крунице праве од конзерви или да материјали које користимо изазивају алергије. Ништа од тога није тачно. Наши су струја, вода и руке, а све друго је увозно. Све се ради по савременим методама, а уз то наши стоматолози знају стране језике и то странцима доста значи. Често пре доласка мејлом шаљу снимке и траже наше мишљење – додаје др Зелић, напомињујући да не постоји ниједна стоматолошка интервенција због које људи из Србије морају да иду у иностранство.

Наши зубари сматрају да могу лепо да зараде од постојећих цена и да не би било у реду да цене повећавају за странце, док у Министарству здравља напомињу да стоматолози имају овакве цене јер морају да се понашају тржишно.

– Наравно да је неким стоматолошким ординацијама тешко да опстану с оваквим ценама јер је тешко покрити трошкове рада и уклопити цене у све то. Стандард наших грађана намеће цене стоматолошких услуга – кажу у Министарству здравља.

Стратегијом развоја туризма до 2025. године Србија је прогласила здравствени туризам као једну од услуга од посебног значаја за развој туристичке привреде. Тржиште здравственог туризма у свету вредно је између 45 и 72 милијарде долара на основу око дванаест милиона прекограничних пацијената широм света који у просеку троше 3.800 до 6.000 долара по посети. Процењује се да би Србија годишње могла да привуче и до 100.000 здравствених туриста.

Привлачење 100.000 здравствених туриста као циљ

И Министарство здравља недавно је покренуло пројекат промоције здравственог туризма, а министар др Златибор Лончар нагласио је да су се определили да за почетак промовишу стоматолошке и услуге пластичне, естетске и реконструктивне хирургије. Процењује се да 203 милиона Европљана годишње иде на путовања мотивисана здравственим разлозима и да се на њима потроши 115 милијарди евра.

– Праве ефекте и прве резултате рада на промоцији здравственог туризма у Србији биће могуће презентовати наредне године. Дотле и Министарство здравља и Стоматолошка комора са својим партнерима настављају снажно да раде на развоју овог пројекта – кажу у Министарству здравља.

Цене у иностранству

Постављање једног зубног имланта у Србији кошта од 650 до 700 евра, а у западним земљама између 2.000 и 6.000 евра. Оквирна цена једне металокерамичке крунице код нас је око 100 евра, док је у земљама Европске уније и Америке од 600 до 1.000 евра, а негде и више. Пломбирање зуба у Србији кошта од 20 до 45 евра, а у ЕУ око 150 евра. За избељивање зуба код нас би требало издвојити око 50 евра, а „преко границе” око 150 евра. Снимак зуба ортопан овде стаје око 1.000 динара, а на пример у Немачкој 100 евра.