Трофеј осваја прави тим, а не новац

На Светском првенству у Будимпешти наши ватерполисти су, после девет узастопних тријумфа на највећим међународним такмичењима, остали без злата – освојили су треће место. У полуфиналу су изгубили од Хрвата (12:11), које су савладали у финалу Олимпијских игара прошле године у Рију (Бразил) и на Светском првенству пре две године у Казању (Русија).

Те успехе је наша репрезентација остварила под вођством Дејана Савића, који је као селектор надмашио оно што је као играч са својом генерацијом постигао. Успешан је био пре тога и кад је водио јуниоре, а као клупски тренер тријумфовао је у Лиги шампиона с Црвеном звездом.

Сад је поново међу „црвено-белима”.

Како оцењујете учинак у Будимпешти?

Сигурно можемо да будемо задовољни, али никако и срећни, јер смо освојили бронзу. Мислим да је свака медаља успех. За сам почетак олимпијског циклуса није лоше. Оставили смо изузетан траг у последње три године и задали себи високе домете. Играли смо добро до полуфинала, када је и пала одлука о пласману на Светском првенству. Хрватска нас је добила нашим оружјем. Чврстином и агресивношћу удаљила је наше појединце који су јој ранијих година задавали проблеме. С друге стране нисмо повезали две одбране у претпоследњем делу игре, примили смо лаке голове на крају прве, друге и треће четвртине.

Јесу ли Хрвати напредовали?

Не може да се говори о томе да су побољшали игру, јер су последњих година били у врху, а то не би могли да нису играли добро. У Лондону су 2012. били олимпијски победници. У финалу с Мађарима су потврдили континуитет добрих игара не само на Светском првенству, него и са турнира на припремама.

Какве су остале репрезентације годину дана после Рија и на почетку пута ка Токију?

Јапанци су изненадили својом игром, Шпанија и Италија и Хрватска биће у тоталном другачијем саставу, чак мислим јачем, на Европском првенству идуће године у Барселони. Италија је у Будимпешти била без тројице играча, а чека још неколико натурализованих, као и Шпанија и Хрватска, која ће да се појача на позицији центра. Ово Светско првенство је прави распоред снага тренутно у свету ватерпола.

Очекујете ли неке промене у ватерполу?

Сигурно ће их бити, а наше је да пратимо и да се што боље усагласимо и поставимо. И екипно и појединачно.

Вратили сте се у клупски ватерполо...

Да се не бих улењио...

Ватерполо сте научили у Партизану и у њему се прославили као играч. Играчку каријеру сте завршили у Црвеној звезди и у њој се прославили као тренер...

Пошто сам се као тренер прославио у Црвеној звезди нормално је да се као тренер вратим у њу. Нисам више играч и не могу да смршам 30 кг да бих се вратио у Партизан, где сам се прославио као играч.

Без обзира на финансијско стање у којем је, као и остали наши клубови, Црвена звезда?

Стално кукамо на финансијске прилике, али да будемо самокритични: можда је проблем „неспособност да се нађу финансије”. С друге стране најављен је велики број клубова за Прву лигу. Наравно да ће квалитет да буде у односу на друге лиге нижи него раније, али сигуран сам идентичног нивоа.

С Ватерполо савезом Србије имате уговор...

Потписао сам га крајем децембра прошле године. Преко године немам превише обавеза с репрезентацијом, па мислим да је ово добра солуција. Не само за мене, него и за српски ватерполо.

Шта је добро у нашем ватерполу, а шта лоше?

Још увек је добро што имамо добре резултате и што размишљамо за будућност – имамо стратегију и план развоја. А лоше је што мислимо да све добро функционише.

Сматра се да у професионалном спорту успеси долазе с новцем. У ватерполу као да није тако: Про Реко опет није освојио Лигу шампиона, Србија, иако није била прва на Светском првенству, није претерано да се каже да и даље има најбољу репрезентацију...

То није правило. Сигурно је новац битан, али мислим да прави тим осваја трофеје.

Завршено је Светско јуниорско првенство у Београду. Шта је ту битно?

Најбитније је да имамо најбољу слику будућих А репрезентативаца, односно оних који ће да конкуришу за А репрезентацију. У суштини резултат није битан, а ако се нешто освоји то је феноменално.

Водите универзитетску или, како је неки зову, Б репрезентацију. Шта је њен циљ?

Код нас не постоји Б репрезентација, него шири списак репрезентативаца. Србија никад није јурила медаљу у млађим категоријама, него правила играче за А репрезентацију. У овој су кандидати не само за Олимпијске игре 2020, него и за оне 2024.