Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скуп о отцепљењу Санџака за Угљанина цивилизацијски чин

Да ни после сто година није решен статус Бошњака у Србији председник СДА и БНВ говорио је 1990. године, а у доба када је био министар тврдио је да они никада нису имали већа права
За 27 го­ди­на мно­ге за­ста­ве ви­јо­ри­ле су се овим де­лом Ср­би­је: Нови Пазар (Фо­то Танјуг/Р. Прелић)

Све своје знање и енергију желим да посветим решавању статуса Санџака и статуса Бошњака у Србији, поручио је недавно челник СДА Санџака и председник Бошњачког националног већа Сулејман Угљанин. Ових дана Угљанин је то своје знање и енергију уложио у припрему обележавања стоте годишњице Сјеничке конференције, када су начелници 12 општина у декларацији затражили да се Санџак отцепи од Србије и Црне Горе и припоји Босни, „пошто њој историјски и језиком припада”, или да добије макар аутономију.

За суботу Угљанин је сазвао седницу Бошњачког националног већа, а већ увече биће одржан округли сто посвећен Сјеничкој конференцији.

„Ово је врло значајан датум и цивилизацијски чин легитимно изабраних представника грађана Санџака, који су се тада окупили да реше статусна питања Санџака и Бошњака”, казао је својевремено шеф СДА, који је више пута истицао да он, његова странка и БНВ и данас раде оно што је прокламовано на Сјеничкој конференцији, односно да као и учесници овог скупа из 1917. године „настоје да обезбеде дуготрајан мир”.

Сјеничко окупљање градоначелника, углавном ага и бегова, који су у Првом балканском рату изгубили привилегије, одржано је пре једног века средином августа, а Угљанин је предстојећи скуп заказао за октобар. Председник Програмског одбора Мухедин Фијуљанин каже да је реч о озбиљном догађају за чију је припрему потребно доста времена.

Планирано је да то буде научни и међународни скуп уз присуство неколико десетина учесника. Биће то прилика да се окупљени подсете и на 29. јул 1990, када су новопазарским улицама колоне аутомобила носиле безброј до тада ретко виђаних, углавном зелених застава. Тада је организован оснивачки скуп СДА Санџака, а на градском стадиону Алија Изетбеговић поручивао је да, ако Србија и Црна Гора буду хтеле да праве заједничку државу, „тражићемо потпуну политичку и територијалну аутономију за Санџак”.

Угљанин је тада проглашен за председника странке, а пуштено је и јато голубова. Али време које је долазило одисало је немиром. „Поред цркве има места за џамију. Али ко рашком земљом пронесе било који други барјак осим српског, остаће и без руке и без барјака”, припретио је тада Изетбеговићевим следбеницима у овом делу Србије лидер СПО Вук Драшковић са сабора код Петрове цркве 9. септембра 1990. године.

Од тада, за 27 година, многе заставе вијориле су се овим делом Србије. А Угљанинова странка крајем октобра 1991. на илегалном референдуму је питала Бошњаке (тада Муслимане) да ли су за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака, с правом прикључења некој од бивших република СФРЈ. Касније је саопштено да су за аутономију Бошњаци гласали скоро стопроцентно. Годину дана касније БНВ усваја Меморандум о специјалном статусу Санџака, документ по коjем би ово подручје с јасним границама имало своју скупштину, председника, владу, судство, полицију…

После бекства у Турску, у којој је био од 1993. до 1996. године, шеф СДА често се враћао „изворним принципима” своје партије и говорио о аутономији Санџака и потреби да се реши статус Бошњака и Санџака. Звао је НАТО трупе да Бошњаке заштите од српске војске и полиције „као претеће силе за Бошњаке”, тражио да се настави Мировна конференција о бившој Југославији, тврдећи да је питање Санџака остало нерешено, тражио је да полиција напусти овај крај… Али у време кад је био министар у српској влади, од 2008. до 2014. године, ове приче би утихнуле и Угљанин је тврдио да Бошњаци никад у историји нису имали више права него тада.

Сада, говорећи о тој прошлости, тврди да је „Сјеничка конференција симбол тежње Бошњака за јачање мира и развоја Санџака”. И не само што ће у октобру бити обележаван један век од овог догађаја, већ се крајем тог месеца организују и „Дани самоопредељења”, у знак сећања на референдум о аутономији из 1991. године. Оба догађаја сведоче о тежњи неких бошњачких првака да овај део Србије припоје Босни и Херцеговини.

И док највећи део српских историчара Сјеничку конференцију не види као важан догађај, нити учеснике као легитимне представнике Бошњака, председник социјалиста у Сјеници Микаило Каличанин, на питање како локални Срби гледају на поновно оживљавање идеје о припајању овог подручја Босни и Херцеговини одговара: „Ми овде гледамо како да преживимо, а држава би требало да реагује ако нешто није у реду”.

 

Захтева смену шефице тима за преговоре са ЕУ

Сулејман Угљанин упутио је писмо председници Владе Србије Ани Брнабић којим тражи ревизију Акционог плана за мањине, повлачење из процедуре мањинских закона и смену Тање Мишчевић, шефице тима за преговоре Србије са ЕУ. Шеф СДА наводи да су приликом израде и усвајања Акционог плана за мањине игнорисани сви предлози БНВ-а, а да је Мишчевићева прикрила чињеницу да мањински Акциони план нема потребан легитимитет и, како се наводи, код међународних званичника ширила дезинформације на штету Бошњака у Србији.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladan
Srbi su prvi na Balkanu kojima je pravo naroda vazno i to su svoje pravo uvijek branili krvlju. Koliko je to ispravno, drugo je pitanje, no uz ime Srba cesto su se vezali krv, bune, ustanci. Kad se te bune prenesu na teritorije nesrpskih zemalja - Bosne ili Hrvatske - pobune Srba nisu u redu, kao sto ne bi bilo u redu ni da se bune Bosnjaci sred Beograda ili Hrvati sred Uzica. Kad drugi narodi na svome povijesnom teritoriju traze svoja prava - npr. Albanci na Kosovu ili Bosnjaci na Sandzaku treba im dati prava, jer su tu u vecini i jer tu odavno zive. Neka njihovi susjedi konacno pokazu velicinu i gard: Sto cemo se mijesati u Sandzak, kad je on bosnjacki? Ovaj dio nikad nije bio Srbija, a dodijeljen je Srbiji jer drugih zemalja u okruzenju jos nije bilo. Da ti isti Srbi sebi uzimaju prava da sude drugima, nije u redu - bilo da se radi o jeziku, porijeklu, vjeri. Nismo svi Srbi na Balkanu. Umjesto toga treba se konacno probudit i pruzit ruku pomirenja susjedima - svojim saveznicima!
Амир Чамџић
Државне правосудне институције треба реагују. Ово су опасне политичке идеје, прво се тражи политичка аутономија, после република а после?!! Држава Србија са својим правосудним апаратом треба да реагује, јер није ово безазлено.
Vladan
U znacenje Vaseg komentara necu ulaziti: Jedino sto zbunjuje jeste potpisano ime, koristeno pismo i statement koji ste iznijeli. Po toj racunici 1+1+1 nikako ne daju 3.
Aleksandar Mihailovic
Ugljanin je još jedan od "nerealizovanih" jastrebova koji je ponovo aktiviran kada je pokrenuto pitanje podele KiM, što je besmisleno i toliko suludo da je suvišno trošiti reči, jer bi se onda Srbiji nametnulo i ovo pitanje, sutra i Vojvodine, kao novi uslovi za navodni ulazak u EU u koju nikada nismo planirani da uđemo a nisu nam ni društvo, jako su karakterno loši. Valjda je aktuelnoj vlasti ovo za nauk da više i ne sanja o glupim idedjama podela teritorije jer to otvara Pandorinu kutiju totalnog razbijanja Srbije. Svi dalji pregovori moraju da se vode isključivo o političkom statusu KiM. Naša vlast mora ratnom huškaču Ugljaninu da stavi do znanja da su Bošnjaci u Srbiji nacionalna manjina i da ne mogu da sanjaju nikakva otcepljenja, da je YU bila izuzetno demokratska i tolerantna kada je Muslimane proglasima narodom, ali, taj narod je u BiH, u drugim državama nije državotvoran. Očigledno je da Ugljanin nema šta da ponudi za razvoj Raške oblasti osim podela, mržnje i ratova. DOKLE?
Gavrilo
Ugljaninu, neće moći.
Mileta
Šta kaže Ustav,a šta Vučićeva vlast?Zašto ta vlast ne čini ono zbog čega postoji?Zašto dozvoljava rušenje Srbije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.