Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОЛКЛОРНИ ТУРИЗАМ

Из Коштунића на све четири стране Србије

Удружење „Центар светске музике”, које се бави проучавањем игра и песама Балкана, једном или два пута годишње доводи госте из света, заљубљенике у фолклор
Вла­ди­мир Та­на­си­је­вић, један од оснивача „Цен­тра свет­ске му­зи­ке”, и Ма­са­ру На­го­ја, пен­зи­о­ни­са­ни бан­кар из Ја­па­на, ко­ме се код нас то­ли­ко до­па­ло да је по­чео да учи срп­ски је­зик (Фо­то Са­ша Са­во­вић )

Го­спо­дин Ма­са­ру На­го­ја из ја­пан­ског гра­да На­га­но пр­ви пут је до­шао ова­мо и оду­ше­вио се оним што је за­те­као. Ута­бо­рио се у Ко­шту­ни­ћи­ма, па ода­тле где стиг­не, куд га но­ге и ње­го­во ве­се­ло дру­штво од­ве­ду.

Ина­че, он је до пен­зи­је био ча­стан, а след­стве­но то­ме и ве­о­ма по­што­ван бан­кар, а код нас се пре­мет­нуо у до­бро­ду­шног чи­чу за­љу­бље­ног у му­зи­ку, оби­ча­је и дру­же­ње ко­је уз њих иде, и у но­ве при­ја­те­ље ко­је је упра­во сте­као.

– Све је та­ко јед­но­став­но и при­род­но, а љу­ди су ср­дач­ни – уз­дах­нуо је На­го­ја-сан. – Пот­пу­но је дру­га­чи­је од оног што сам чи­тао и слу­шао о ва­ма.

То­ли­ко му се до­па­ло да је по­чео да учи срп­ски. Чу­до од чи­че!

Али, и ње­го­ва дру­жи­на је под­јед­на­ко за­ни­мљи­ва: њих три­де­сет пе­то­ро са­ку­пље­них са свих стра­на све­та ски­та­ју Ср­би­јом и упо­зна­ју се с ов­да­шњим фол­кло­ром. „Док је не­ки рас­ту­ра­ју, ми је спа­ја­мо”, ка­жу то­бож за­ве­ре­нич­ки, ша­ле­ћи се. Да то ни­је пу­ко из­мо­та­ва­ње уве­рио се сва­ко ко је био у при­ли­ци да их чу­је ка­ко пе­ва­ју пе­сму „Ми­то, бе­кри­јо”, на срп­ском а без ак­цен­та, или да ви­ди ка­ко склад­но пре­пли­ћу ко­ла „мо­ра­вац” и „се­љан­чи­цу”! За ко­ло­во­ђу, си­гур­но из ина­та, ис­ту­ре осам­де­сет дво­го­ди­шњег Хај­неа Ци­мер­ма­на, не­кад про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та „Ру­прехт-Карл” у Хај­дел­бер­гу, а крај ње­га нај­мла­ђег Ју­ли­ја­на, шко­лар­ца из Мин­хе­на ко­ме је тек два­на­е­ста, па кад за­и­гра­ју из­гле­да као да је ста­ри­јем упо­ла ма­ње, а мла­ђем дво­стру­ко ви­ше. Ни­ко да их об­у­зда!

Ово не­сва­ки­да­шње дру­же­ње упри­ли­чи­ла су дво­ји­ца му­зи­ча­ра, а реч је о Вла­ди­ми­ру Та­на­си­је­ви­ћу из Бе­о­гра­да и Ча­ча­ни­ну Алек­сан­дру Смре­ки­ћу, ко­ји су осно­ва­ли Удру­же­ње „Цен­тар свет­ске му­зи­ке” („World Mu­sic Cen­tre”) да се ба­ви про­у­ча­ва­њем и чу­ва­њем тра­ди­ци­о­нал­не му­зи­ке, игре и пе­са­ма Бал­ка­на, па јед­ном или два пу­та го­ди­шње до­во­де у Ср­би­ју и Ко­шту­ни­ће го­сте из све­та „за­ра­же­не” фол­кло­ром. Овог пу­та до­шли су из Швед­ске, Не­мач­ке, Ен­гле­ске, Ита­ли­је, Бел­ги­је, Фран­цу­ске, Швај­цар­ске, Грч­ке, Ки­не и Ја­па­на. С њи­ма су и де­мон­стра­то­ри за оно што нам не при­па­да, а за ову при­ли­ку за­те­кли су им се Бо­рис Ди­ми­тров из Со­фи­је и Апо­сто­лис Скре­кас из Со­лу­на, са њи­ма и Зо­ран Јеф­тић, наш по­зна­ти фру­лаш.

– У Ко­шту­ни­ћи­ма нам је ба­за јер је ов­да­шње ет­но-се­ло „нај­срп­ски­је”, а усло­ви нај­бо­љи, па одав­де кре­ће­мо у раз­не екс­пе­ди­ци­је – об­ја­снио је Аца не без по­но­са. – За пет­на­ест да­на об­и­шли смо ка­њон Ув­ца, ов­чар­ско-ка­блар­ске ма­на­сти­ре, грн­ча­ре у Зла­ку­си­ма, Си­ро­гој­но, Гу­чу у вре­ме Са­бо­ра тру­ба­ча...

Ка­ко го­сти­ма из све­та ни­је би­ло до план­до­ва­ња, оно ма­ло сло­бод­ног вре­ме­на ис­пу­ни­ли су „се­ми­на­ри­ма” раз­ви­ја­ња ко­ра за ги­ба­ни­цу, при­пре­ма­ња свад­бар­ског ку­пу­са, ме­ше­ња и пе­че­ња хле­ба и ку­ва­ња ра­ки­је, па су и до­ма­ћи мо­гли од ср­ца да се на­сме­ју. Би­ли су за­ди­вље­ни не­пла­ни­ра­ним кон­цер­том Но­во­сад­ског цр­кве­ног хо­ра, ко­ји се у Ко­шту­ни­ћи­ма за­те­као у по­врат­ку са Са­бо­ра фру­ла­ша у При­сло­ни­ци, али и за­чу­ђе­ни што на чу­де­сној пла­жи крај за­ја­же­не Че­мер­ни­це не­ма ни­ког у шест ују­тру, у до­ба кад су они на­и­ла­зи­ли да пли­ва­ју је­зе­ром.

До­ма­ћи­ни су би­ли за­те­че­ни при­чом ма­дам Ке­ти, ди­рек­тор­ке шко­ле из Ли­о­на, да јој ку­ћа на­ли­ку­је му­зе­ју ди­на­сти­је Обре­но­вић бла­го­да­ре­ћи ње­ној при­ја­те­љи­ци а ми­ла­но­вач­кој сна­ји Си­го­лен, пра­у­ну­ци вој­ско­во­ђе Фран­ша д’ Епе­реа, а го­сти срп­ском на­ци­о­нал­ном ку­хи­њом ко­ја им је по­ма­ло ли­чи­ла на при­кри­ве­ни по­ку­шај „атен­та­та хра­ном”.

На ра­стан­ку, пре­пу­ни ути­са­ка, пре­срећ­ни због но­вих при­ја­тељ­ста­ва и рас­ту­же­ни што им је пре­крат­ко тра­ја­ло, да­ри­ва­ли су до­ма­ћи­ни­ма пре­ди­ван ду­бо­рез са ли­ко­ви­ма срп­ских вој­во­да из Ве­ли­ког ра­та, рад ва­ја­ра Дра­го­ва­на Бог­да­но­ви­ћа, а с њим и обе­ћа­ње да ће уско­ро по­но­во до­ћи... и по­не­ку су­зу. А бри­жни Ко­шту­ни­ћа­ни су им пра­ти­ли за пут хра­не и пи­ћа као да ће се ку­ћа­ма вра­ћа­ти пе­ши­це или та­љи­га­ма – и ду­го ма­ха­ли за њи­ма

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.