Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗА­ШТО МР­ЗИМ ПО­НЕ­ДЕ­ЉАК

Амбасадоре, зар ја да Вам браним председника

Кајл Скот (Фото Раде Крстинић)

Екселенцијо,

Да не би било забуне прво да Вас упозорим да Вам се обраћа новинар који је против америчке администрације, у листу „Политика”, а касније у другим медијима, објавио највише текстова још од деведесетих година прошлог века, од почетака притисака на нашу земљу, преко санкција и на крају бомбардовања наше земље. Напослетку, због тога сам и протеран из мог листа на таласу „демократских промена”.

Супруга и ја били смо пет година без посла због Ваше државе.

И сада замислите, ја Вам се данас обраћам и браним Вашег председника!

***

Принуђен сам да Вам се овим путем обратим зато што многи медији у Србији, а пре неколико дана и „колеге” с ТВ Б92, и неки бивши „високи” уредници „Политике” показују крајњу незахвалност према Америци. Али као и увек непогрешиво на штету Србије. Онолике доларе добијали а сад им не ваљају Америка и амерички председник? Како то?

Претпостављам да у прошлу суботу по подне нисте били у прилици да гледате вести на телевизији Б92 када је гост у студију био Милан Мишић, лажно представљен као спољнополитички коментатор „Политике”.

У питању госту водитељка је недолично коментарисала реакцију председника Америке Доналда Трампа поводом сукоба у Шарлотсвилу и рекла да је та реакција „неспретна”, а Мишић, незадовољан том квалификацијом, овај вредносни став појачао је у негативном смислу и рекао да је та изјава, заправо, „предмет згражавања”.

Дакле, човек који никада не би могао ни да сања да ће бити главни уредник „Политике”, а био је то од 2001. до 2005. само захваљујући из Америке спонзорисаном петооктобарском преврату – одлука о Мишићевом постављењу је донета на седници Управног одбора држаној у Немачкој у Есену (!?), сада о председнику државе, чија му је доминација у Србији омогућила такву професионалну и друштвену промоцију, говори на Б92: „Трамп намигује белим расистима, онима који сматрају да бела раса треба да има више привилегија...” и „расизам (захваљујући Трампу) добија подршку први пут с највишег места у земљи (Америци)”.

***

Водитељка је затим поставила питање у коме је нагласила да „један демократа тражи импичмент” и да „насловне стране угледних новина кажу да Трамп фаворизује нацизам и Кју-клукс-клан” а Мишић, садашњи горљиви неолиберал (некада добар друг и комуниста који је захваљујући томе са само шест година стажа у „Политици” послат да у два мандата буде дописник из Индије, а тада је за доларе из СФРЈ у Њу Делхију живео као Крез) на то узвраћа да је „Трамп у последњих седам месеци производио само кризе” и да му је „сараднички тим лабилан и непоуздан” и да се против њега „води истрага због евентуалног шуровања с Русијом”... Мишић је на крају Америку сврстао у ред светских парија држава, ставом да сада „није непредвидива само Северна Кореја него и Америка”.

***

Екселенцијо, молим америчку амбасаду у Београду да сва средства (телефонски позиви, позиви на „разговор”, долари, стипендије, позиви на пријеме и све друго што се у Америци назива „штап и шаргарепа”) којима је деценијама уназад успевала да медије у Србији у америчком интересу држи „на готовс” окренуте према овдашњим властима, искористи сада и за спречавање тих истих медија да сатанизују демократски изабраног председника Доналда Трампа и Америку. Ти напади на америчког председника и Америку данас не могу да се пореде чак ни с писањем овдашњих медија о америчком председнику и у време агресије на Србију 1999. године.

Ружније говори данас Мишић на ТВ Б92 о, како се претпоставља, Србији наклоњенијем Трампу, него што сам ја некада писао о некада сасвим ненаклоњеном Клинтону, који је покренуо НАТО агресију на Србију. Чак ни Милошевићеви државни медији нису писали за Клинтона да је расиста који подржава Кју-клукс-клан.

***

Екселенцијо, оваква интервенција, наравно, не би била толико одбрана Америке („пала мува на слона”), колико би била у интересу Србије. Јер, не дао Бог да неко у Вашингтону процени да је Србија поново у сукобу с Америком. У Вашингтону сада иза сваке своје невоље виде Русе, па неко важан може да помисли да су и Мишића и Б92 сада преузели Руси и да је то доказ да је Србија за Америку дефинитивно пропала инвестиција, па да крену да нас из освете поново бомбардују као „мале Русе”...

***

Све ово што се догодило у суботу, господине амбасадоре, а догађа се и у другим медијима месецима уназад, нема везе са Србијом. Јер нити је Б92 српска ТВ станица нити је Мишић постао медијски ауторитет вољом Србије. И Б92 и Мишићев ауторитет су америчка воља. О томе да сте Ви у стању да пресудно утичете на понашање Б92 и бивших главних уредника „Политике” (па и овог Мишића) сведоче и „Викиликсове” белешке.

Када је уз сагласност Америке у Вашингтон отишао Мишић (биће упамћен као једини амерички дописник из Америке за „Политику”, до тада су то били „Политикини” дописници) а на његово место (за главног уредника „Политике”) дошао Драган Бујошевић, Ваш претходник из америчке амбасаде, на пример, налагао је Бујошевићу на који начин ће „Политика” писати о НАТО-у. Ти су налози из америчке амбасаде Бујошевићу били битнији од налога његове савести и осећаја професионалне дужности према својој земљи.

***

Поштовани, убеђен сам да се у међувремену, када су у питању Б92 и Мишић, мало тога променило и, како не би испало да и Б92 и Мишић данас, као некада Бујошевић, ово с председником Америке раде, можда, и по налогу из Ваше амбасаде, молим за Вашу хитну интервенцију јер ће она овај пут бити и на корист Србији.

***

Екселенцијо, молим Вас да предузмете овај корак, пре свега зато што овај став о америчком председнику Трампу који тако агресивно шире Б92, неки други медији свакодневно, није став Србије. О томе сведочи чињеница да је председник Србије Александар Вучић, чији ставови једино могу да се тумаче као ставови Србије (јер је једино он у последње две деценије на непосредним председничким изборима победио с натполовичном већином), приликом своје недавне посете Америци прави однос Србије према председнику Трампу исказао позивом да амерички председник посети Србију уз реченицу да се у балканском окружењу, а и шире, само Србија радовала Трамповом избору.

С поштовањем

Горан Козић, идеолошки и сваке врсте противник Ваше администрације, а љубитељ америчког начина живота, свестан да због овог писма никада неће моћи да добије визу и посети (непостојећу) тетку у Чикагу.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Moma
Bravo za tekst. Samo inteligentni i konsekventni novinari, na zalost, u ova smutna vremena ostaju bez posla.
Petar Ilic
Kako izgeda u novinama, posebno u komentarima, u Srbiji niko nema misljenje, niti iko prihvata icije misljenje kao takvo, nego samo pokusaj da neko nekoga napada ili ga brani. Misljenje i cinjenice nisu ni potrebne ni pozeljne. Ovaj autor je otisao tako daleko da je poverovao da je on vazan medijski faktor u Srbiji, da je njegov uticaj na javno mnjenje tako veliki, da on napada ili brani samo drzave a razgovara samo s predsednicima drzava ili njihovim i ekselencijama. Na jednom mestu Aristotel je rekao da je covek politicka zivotinja. Mozda je trebalo da kaze da je covek, bar u to vreme, bio domaca politicka zivotinja. Da je mogao da zivi u ovom vremenu, video bi da postoje i divlje i pobesnele politicke zivotinje.
Синиша
То јадиковање о америчким милионима непоткрепљено доказима пролази у Информеру, Политику ипак читају људи који користе мозак. Што се тиче именовања у Немачкој, одлуке се доносе тамо где се налази власник. Некад је то био Есен, данас је Андрићев венац. Кад смо већ код Андрићевог венца, да се распитамо каква је улога Американаца у именовању његовог становника? И кога је оно подржао његов становник на америчким изборима?
Banja
@Mina... Nije ni trebalo da nasmeje nikoga, jer ništa nije ni smešno. Ubistvo novinara Dade Vujasinović je primer onih koji su glavom platili zbog bavljenja svojim poslom, a bez posla ih je ostalo mnogo više. Ne treba niko da gubi posao ako drugačije misli i piše ali kad pređe u otvoreno napadanje kolega (kao u slučaju Lj.Smajlović) i likuje nad zlom sudbinom postavlja se pitanje kuda sve to vodi na kraju i kakvom društvu težimo.
mira mihailovic
Na kraju prvog pasusa ,GK postavio je pitanje ,,Kako to"? To pitanje on treba da postavi pre svega sebi .Zatim da prikupi informacije, analizira ih, na logickom nivou, promislja i promislja-dugo! I tek onda da se ,,lati pera". Ova bujica subjektivnih ,,opservacija" je za izmedju cetiri zida. Znamo, nije lako promisljati!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.