Ућуткивање говора мржње плаве птичице

После насилних протеста поборника белачке надмоћи у Шарлотсвилу прошлог викенда, америчке технолошке комапније све више напуштају позицију неутралности – да не могу бити одговорне за садржај на својим платформама, као што ни телефонске компаније не одговарају за садржај разговора својих корисника. Популарни форуми укидали су претходних дана канале екстремних десничара, а сајт за прикупљање новца забранио је донације за неонацисту који је аутомобилом усмртио жену у америчком граду. „Фејсбук” је угасио и страницу преко које је организован скуп и профиле белих супремациониста. И носиоци техничке инфраструктуре закључили су да је пређена црвена линија.

Сајт белих расиста „Дејли стормер”, који је позивао на скуп у Вирџинији да се „заустави утицај Јевреја у Америци”, лутао је од немила до недрага тражећи неопходне техничке услове да остане онлајн док су му једна по једна компанија отказивале услуге. Највећи светски регистар домена „ГоуДеди” пре неколико месеци се правдао да, иако презире тон и садржину сајта, подржава право на слободу говора, која „понекад значи да се мора дозволити и тако неукусан, незналачки садржај”.

Увредљив чланак о 32-годишњој жртви неонацистичког дивљања у Шарлотсвилу, била је, међутим, кап која је прелила чашу. Отказали су услугу у року од 24 сата, искористивши право које првим амандманом америчког устава дато и приватним компанијама – да одлуче шта ће држати на својим платформама. Дан касније и „Гугл” је ускратио услугу „Стормеру”, а када му је леђа окренула и фирма за заштиту од хакерских напада, нестао је са свима видљивог дела интернета у мрачно сајбер-подземље познато као „дарк веб”.

Ако је нешто ујединило ИТ џинове у акцији против неонациста, коментаришу аналитичари, онда је то чињеница да данас делује сасвим могуће оно што је донедавно изгледало као мало вероватна будућност – да ће националисти и неонацисти имати моћ и утицај у америчком друштву.

Силицијумска долина, бастион либералног етоса и кључна база подршке демократама, сада је под притиском домаће јавности (у Европи још одраније) да се озбиљније позабави проблемом којем је у великој мери допринела. Штитећи право корисника на слободу говора омогућила је јачање радикалне деснице, којој се никада у историји није пружила таква прилика да рашири идеје.

Последњих година усавршени су механизми да се са мреже склоне педофили и терористи Исламске државе, док се исцртавање границе између слободе говора и говора мржње показало као много сложенији задатак. „Твитер” је направио идеологију од тога што штити право најмрачнијих умова да кажу шта мисле, али оно што је некад хваљено као врлина постало је Ахилова пета. Америчка „алтернативна десница”, која се повезује с расизмом, антисемитизмом и мизогинијом, процветала је на мрежи са знаком плаве птичице. И пре него што је постао кандидат, Доналд Трамп је удахнуо нови живот групама које верују да Америка припада белом човеку. Њујоршки милијардер не да се није дистанцирао од подршке десетина неонацистичких група него им је, истичу левичарски медији, простро црвени тепих на друштвеним мрежама.

„Гугл” је нашао начин да људима који претражују терористички материјал избаци контрапонуду у виду едукативног антитерористичког штива. Међутим, почетком године се уплео у велики скандал и изгубио много важних клијената када се сазнало да и екстремистима омогућава да зараде од реклама, што је компанија описала као грешку система. По пословном моделу поделе огласног колача, на сваких хиљаду кликова на оглас, аутор снимка на „Јутјубу” (власништву „Гугла”) заради неколико евра, што је, по неким проценама, екстремистима могло да донесе и по 300.000 евра. Рекламе познатих брендова, па чак и хуманитарних група, појављивале су се уз снимке бившег вође Кју Клукс клана Дејвида Дјука, открило је истраживање лондонског „Тајмса”.

Марк Закерберг, оснивач и директор „Фејсбука”, јавно је пред изборе критиковао Доналда Трампа а његови запослени су наводно „сахрањивали” вести наклоњене републиканцима по личном нахођењу. Када је победио „противнички кандидат”, многи су, причало се, били скрхани оптужбама да су томе допринели тако што нису успели да се изборе са лажним вестима. Текстови примамљивих наслова, измишљени с циљем да повећају шансе одређеног кандидата (и ауторима донесу зараду од сваког клика) ширили су се као пожар друштвеним мрежама. По једној анализи, 38 одсто чланака са конзерватвних портала било је измишљено, а 19 одсто са левичарских. Међутим, само је један кандидат понављао нетачне приче као истине и позивао присталице да не верују „корумпираним трационалним медијима”.

„Твитер” је тек крајем прошле године усвојио нова правила за кориснике, забрањујући говор мржње на основу расе, вере, рода и оријентације. До тада је углавном слабо реаговао на жалбе корисника на претње и малтретирање, дозволивши да му и неке утицајне личности окрену леђа. У случају Џонатана Вајсмана, уредника „Њујорк тајмса”, „Твитер” није нашао основ да реагује ни пошто су тролови наставили да га засипају твитовима како Јеврејима треба одузети имовину и обновити гасне коморе, па је објавио да напушта ову „септичку јаму мржње”.

Нова правила за последицу су имала велику чистку профила крајње деснице, а уточиште од „цензуре”, како су они то оценили, нашли су на новооснованој мрежи „Геб”. Тамо су наставили да плету теорије завере о наводној педофилској мрежи демократа, што је као тема укинуто чак и на форуму „Редит”, који је дуго важио за „дивљи запад интернета”. Сада је ова титула припала „Гебу”, политички некоректној мрежи на којој десничари ликују како је протеривање с „Твитера” неважно сада када, како кажу, имају подршку у Белој кући.

Многи верују да би се и председник добро осећао на „Гебу” и да је до сада било много основа да буде забрањен на „Твитеру”. Он је, кажу, једини корисник који прети нуклеарним арсеналом а администратори су затрпани захтевима за суспензију налога. Иако су правни стручњаци само у прошлој седмици нашли у најмање два твита основ да му буде укинут налог (претње Северној Кореји, карикатура воза који гази новинара Си-Ен-Ена), јасно је да су мали изгледи да се то догоди. Осим што би ризиковали да их оптуже за политичку цензуру и кршење слободе изражавања, изгубили би једног од најдрагоценијих твитераша, који им доноси милионе корисника (и долара) и обезбеђује редовну појаву у медијима.

Опасна моћ уређивања светске мреже

Борце за слободу говора и отворен интернет посебно је забринула одлука фирми које чине инфраструктуру интернета да произвољно искључе неки сајт, што би, упозоравају они, могло да представља опасан преседан. Тога је свестан и директор компаније „Клаудфлер”, која је штитила угашени „Стормер” од хакерских напада: „Пробудио сам се лоше воље и донео одлуку да неко не треба да буде на интернету. Нико не би смео да има моћ да доноси такве одлуке”, каже он.

Поједини стручњаци, међутим, заговарају већу улогу владе у регулисању платформи на интернету на исти начин на који је због обликовања јавног мњења регулисана телевизија. То не би прошло тако лако имајући у виду традиционално опирање ИТ компанија регулацији.

Процурела белешка једне конзервативне лобистичке групе наговештава могућност конкретног политичког напада деснице на Силицијумску долину. План је да се „Фејсбук” и сличне компаније које, како аутори тврде, системски промовишу либерална становишта, а ограничавају конзервативна, обавежу на уредничку неутралност. Ако не пристану, биће им укинута заштита од одговорности за објаве корисника коју тренутно уживају.