Када се Срби присећају српског језика

Друга генерација миграната рођених у Аустралији: човек је хрватског порекла, а жена српског. Он помало зна језик њиховог порекла, она баш никако, а желели би да њихово дете добро говори српски. Српкиња по оцу, удата је за Аустралијанца португалског порекла, а волела би да њено дете зна српски, који и сама не говори добро... Ови шаролики мотиви и укрштаји, као са неке тканице, а који се модерно зову мултикултурализам, типични су за „млађе” земље каква је Аустралија. Идеална језичка ситуација за мигранте, који брзо прихвате тамошњи начин живота, јесте да прва генерација пристиглих, са још свежим сећањем на матерњи језик, жели да и у својој деци учврсти тај исти осећај за српски. Ипак, у свакој од ових околности посредује Школа српског језика у Канбери „Доситеј”, коју су пре годину дана основали Мариа и Иван Милетић Милбриџ. Тамо се српски учи и „присећа се” на њега.

(Драган Стојановић)

– Све је почело у септембру 2015. године када сам држала часове српског језика као део продужене наставе у једној државној основној школи у Канбери. Сазнала сам да има деце нашег порекла која уопште не говоре српски, чији родитељи такође не говоре наш језик, а желели би да га науче. То нам је био подстрек да и својој деци омогућимо средину у којој ће говорити на српском. Наставу смо заправо започели у нашој кући. Сада изнајмљујемо простор у једној од државних школа у Канбери – каже наша саговорница  Мариа Милетић Милбриџ.

– Почели смо са осморо ђака, сада у нашој школи српски учи 22 ученика. На часовима имамо децу и млађу од пет година, која се не одвајају од старије браће и сестара, а најстарији имају око једанаест година. Све више, јављају нам се и млади људи од 15 до 28 година који воле да путују у Србију и желе да науче српски. Планирамо проширење наставе и за њих – додаје она.

Посебност ове приватне школе у томе је што наставу похађају заједно родитељи и деца, уче српски језик забављајући се. Тиме је заправо олакшан додатни труд за децу која преко недеље похађају редовне аустралијске школе.

Мариа Милетић Милбриџ рођена је у Београду. Са породицом је емигрирала 1981. године у Сиднеј, али је 2009. године, како каже, остварила велики сан и вратила се на две године у Београд. Затим је поново отишла у Аустралију, и то у Канберу, где је српска заједница много мања него у Сиднеју и има око 1.500 житеља.

– Када се језик учи под неким видом принуде, ефекти су врло мали, а готово и да нема повезивања са Србијом, не осећа се дух савременог живота. Код деце не потенцирамо опсесивно учење граматике или гомилање података везаних за Србију, као неку паралелну страну њихове личности, већ, на пример, учимо аустралијске песме преведене на српски, које смо нашли у музичком уџбенику „Креативног центра”. За нас је важно да деца у својој свести споје те две различите културе и језика, ћирилицу и латиницу – прича Мариа.

За „Доситеј” врло су, како каже, корисна три електронска уџбеника за учење српског језика Владе Србије, али уопште, велики проблем за наставу српског језика у Аустралији јесте застарелост уџбеника.

По речима наше саговорнице, у једном буквару из осамдесетих, сто се каже „астал” и та реч стоји под „а”. Због тога је, како каже, један од циљева овог њеног доласка у Србију била и потрага за књигама које би обогатиле њену наставу. Нашла их је код „Креативног центра”, „Лагуне”, „Вулкана”, „Дерете”..., али недостају двојезичне књиге које су врло тражене у аустралијским школама због политике мултикултуралности. Мариа Милетић Милбриџ је и потпредседница невладине организације Bilingual Education Alliance, која у Канбери популаризује двојезичност и учење страних језика.

– У Аустралији је чак пожељно да родитељи мигранти библиотекама донирају двојезичне књиге, управо због двојног идентитета деце, а и како би аустралијска деца била упозната са другим културама. Дете треба да има социјални разлог због којег ће усвојити српски, а тај разлог може да буде имејл или разговор преко скајпа са баком или дедом у Србији, да има емотивну везу са, за њега, новим језиком – објашњава Мариа Милетић Милбриџ.

У малој српској заједници тешко је наћи професора српског језика, донедавно је то била Марија Павличић, коју је предложила српска амбасада у Канбери, иначе и лектор листа „Политика”.

– Марија је била идеално решење, посебно због тога што је радила и у редовној основној школи у аустралијској престоници, тако да је разумела наш систем прилагођавања аустралијског школског система часовима српског. Суботом поподне Марија би држала час српског, ја бих говорила о неком аспекту савремене српске културе, историје или географије. А трећи час био би практичан рад, учење о српској слави, прављењу славског колача и жита, и сличном. Сада смо у потрази за новим наставницима – објашњава Мариа.

Школа „Доситеј” има пуну подршку наше амбасаде у Канбери, која им је донирала уџбенике од првог до четвртог разреда основне школе, као и охрабрење од особља, које често и посећује те суботње часове.