Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Битка за кинеско тржиште књига

На међународном сајму књига у Пекингу европски и азијски излагачи су отприлике подједнако заступљени, ту су и Американци, а живо је и на српском штанду
Српски писци у разговору са кинеским новинарима (Фотографије Сања Милић)
Реклама Кинеске издавачке групе
Улаз у нордијски павиљон

Специјално за „Политику” из Пекинга 
Када сте први пут на Сајму књига у Пекингу, као што је са мном случај, све вам је велико и дивно, а кад размените утиске са другим људима, схватите да то тако и јесте.

У бројевима: седам сајамских хала, две и по хиљаде излагача из 90 земаља и стотине агената који продају, односно купују права, пет хиљада уговора у прошлој години. Први дани Пекиншког сајма резервисани су за пословне контакте, викенд је намењен публици. Највећи, најважнији и најбољи светски издавачи су ту.

Утркују се у дизајну штандова.

Повремено вам се чини да сте на изложби примењене уметности, а не на сајму књига. Амбициозан је и наступ Ирана, земље почасног госта, на одлично дизајнираном  штанду (500 метара квадратних), с обиљем књига и великом делегацијом писаца, илустратора, преводилаца и издавача. Слоган иранског наступа је: „Живописни сан на путу свиле.”

Домаћини воде рачуна о геополитичкој равнотежи, европски и азијски излагачи су отприлике подједнако заступљени, ту су и Американци.

Већ првог дана сајма одржан је Међународни издавачки форум, професор Радосав Пушић, шеф Катедре за синологију на београдском Филолошком факултету, говорио је о превођењу кинеске књижевности код нас и српске у Кини. Нажалост, Андрићеве, Кишове и Павићеве књиге преведене су са језика посредника, енглеског и француског, не са српског. Домаћини истичу да је Србија важна, да желе наставак и продубљивање сарадње и требало би искористити шансу.

На Књижевној бини, на самом уласку у сајам, о односу наше усмене књижевне традиције, великих романа 20. века и савремене књижевности говоре професор Пушић и писци Владан Матијевић и Владимир Пиштало. Брзо и беспрекорно, у оба смера, преводи професорка Ђин Сјаолеи. Публика реагује, пита, тражи препоруке за превођење... Испоставља се да највећи део присутних студира језике, неки од њих и српски. Говорници из Србије добијају срдачан аплауз, већи комплимент им није потребан.  Следе интервјуи за Српску редакцију Кинеског радија. Два сата касније, на српском штанду, разговор  о путопису, есеју и поезији у нашој књижевности. Ђин Сјаолеи је у ова два дана у Пекингу урадила трећу верзију сопственог препева „Суматре” Милоша Црњанског. Каже, другачије осећа носталгију него када је песму раније преводила. Овде јој недостаје Србија, синови су јој тамо, а у Београду јој је недостајала Кина. Професорка говори стихове Црњанског на кинеском, Владимир Пиштало на српском. Дирљиво.

У дану када је овај текст планиран за објављивање, на штанду Србије биће промовисани нови преводи српских писаца на кинески, издања куће Анхуи која је суфинансирало наше Министарство културе и информисања. Реч је о романима Мирјане Новаковић, Оливере Аелкић, Срђана Ваљаревића и Владислава Бајца. Као гост свог издавача, Бајац промовише кинеско издање „Књиге о бамбусу”, а заједно са још неколицином писаца из иностранства, добио је неку врсту саветничког звања за превођење са простора са којих долази.

С нестрпљењем се очекују сајамски дани отворени за широку публику. Титулу „амбасадор читања” ове године носи Лију Џенјун, писац који је 2014. отворио Сајам књига у Београду. Он је велика звезда у Кини, по његовим романима и сценаријима снимљено је десетак филмова и телевизијских серија, кажу и најскупљи кинески филм „Сећање на 1942”. Филм је снимљен по истоименом роману који је преведен и код нас. Тиражи књига Лију Џенјуна у Кини крећу се између милион и милион и шесто хиљада примерака. Тренутно је актуелан његов роман „Нисам учила свог мужа”, а књиге су му до сада преведене на двадесет и осам језика. Сајамска организација у Пекинг је беспрекорна, једини проблем који можете да имате је онај са интернетом, овде су претраживачи, апликације, програми други, на кинеском језику, разуме се. Можда је то и добро, нема сажимања времена, нема илузије да је све тако доступно и толико близу. Овде се говори универзалним језиком књижевности, тако кажу Кинези и треба им веровати.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tatjana, biblioteka
Bas me interesuje zasto su isli bas Matijevic i Pistalo, a ne neko drugi. I dokle Bajac da se slepa uz svaku manifestaciju ovog tipa - neka Vukosavljevic objasni!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.