Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Европу по сваку цену

У 18 прихватних центара тренутно борави 4.137 миграната. – У Центру за тражиоце азила тврде да је у последњих неколико месеци број миграната у Србији преполовљен
(Фото Анђелко Васиљевић)

За разлику од претходних година, ситуација на мигрантској рути је мирна и стабилна, а већи прилив миграната не очекује се у наредном периоду, подаци су Комесаријата за избеглице. У 18 прихватних центара тренутно борави 4.137 избеглих мушкараца, жена и деце, а места има за око 6.000 људи.

Највећи број њих, чак 68 одсто, у нашу земљу је стигао из Авганистана, а знатно је мањи број оних из Ирака (10 одсто), Пакистана (9 одсто), Ирана (3,9 одсто) и Сирије (3,8 одсто).

У Комесаријату наглашавају да су сви мигранти смештени у центре и да не бораве у парковима и на улицама, што је била уобичајена слика у неколико претходних година.

Владимир Цуцић, комесар за избеглице, наглашава да је број тражилаца азила променљив, али да највећи број миграната нема намеру да остане у нашој земљи, већ траже азил због процедуралних разлога.

– Некима је чекање досадило па се враћају у земље порекла. Остварено је више од 500 добровољних повратака, махом у Авганистан, а има и оних који су се сами вратили до Грчке – изјавио је јуче Цуцић, додајући да нико не може да предвиди кретање миграната, као ни шта је то што утиче на њихов број.

У Центру за тражиоце азила потврђују да је број миграната у Србији двоструко мањи у односу на период од пре неколико месеци, а да је разлог за то проналазак алтернативних путева за илегални улазак у Европску унију.

– Током првих шест месеци ове године у нашој земљи је сваког дана боравило око 10.000 миграната, а сада их је око 5.000. Прихватни центри су испражњени јер је велики број људи ипак успео нелегално да уђе у ЕУ. Мигранти, уз помоћ кријумчара, успевају чак и да уђу у Мађарску, а део њих одлучује се ипак за прелазак румунске границе. С друге стране, Мађари су почели да враћају мигранте који су легално ушли у ову земљу, али реч је о мањем броју људи – објашњава за наш лист Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, уз напомену да је кријумчарење људи у порасту, а да се ове услуге дебело наплаћују.

Мигранти плаћају између 1.500 и 2.500 евра за улазак у Хрватску, тачније за вожњу до Загреба. За улазак у Италију морају да издвоје додатних 1.000 евра.

Права ових људи су знатно угрожена, а најкритичнија је ситуација у Војводини, наглашава Ђуровић. У околини Сомбора, Шида, Суботице и Кикинде крећу се мигранти који нису смештени у прихватне центре.

То су људи који су неколико пута враћани са границе, неки од њих су пребијени од стране пограничне полиције и не могу да наставе пут даље. Они су на отвореном, препуштени себи, немају храну ни новац. Прихватни центри их не примају, иако имају капацитете, а држава покушава да их пошаље на југ Србије, где они не желе да иду. Већина њих нема регулисан статус, нису тражиоци азила, па нису ни правно видљиви у нашем систему. Све то доводи до проблема у локалним срединама, па су се грађани у околини Сомбора бунили јер на својим њивама и имањима наилазе на гладне и жедне странце – наглашава наш саговорник, уз напомену да држава мора да решава ове проблеме, а не да их препушта грађанима.

 

Више од 800 деце креће у основну школу

Према подацима Комесаријата за избеглице, у Србији тренутно борави 1.533 деце миграната школског узраста, а 802 њих је основношколског узраста. У Министарству просвете кажу да ће најмлађи мигранти од 1. септембра имати наставу у 47 школа на територији 17 општина, где се налазе избеглички центри.

Министарство је формирало Радну групу за подршку у образовању ученика избеглица и тражилаца азила. У сарадњи с Уницефом и Центром за образовне политике обучено је 500 наставника и стручних сарадника, организована подршка ментора, Уницеф је обезбедио донације за школе, као и ранчеве и школски прибор, а припремљени су планови укључивања ових ученика у наш школски систем. Одељенске старешине имају задатак да припреме родитеље и ученике за долазак нових вршњака.

Према њиховим подацима, пре три године у школу у Боговађи било је уписано само троје најмлађих тражилаца азила, а годину касније ову установу је похађало 30 деце миграната. Прошле године 200 миграната имало је часове у неколико школа у Београду и Лајковцу.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
"Избеглице" из Пакистана, Ирана...? Где је тамо рат? А намање их је из Сирије! Под хитно их лепо упутити назад кући, па нека се жале госпођи Меркел. Она и свакојаки ЕУ комесари сигурно могу да пирхвате бар по једну породцу у својим кућама, а и Ватикан има вила на претек, па нека угосте те људе...као пример своје великодушности. Него, нешто не дивим да холдивудске звезде нуде своје палате за удомљавање "избеглица". Колико их је Сорос примио код себе? Које лицемерје!
MilosNS
I ovaj broj od 4 hiljade je mnogo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.