Кажњен јер је судију назвао судијица

У жалби коју је написао на пресуду којом је као неоснован одбијен његов тужбени захтев против Републике Србије, односно Канцеларије за људска и мањинска права, Београђанин Драган Марић је судију престоничког Вишег суда Ирену Гарчевић девет пута ословио речју „судијица”.

Пошто је оценила да је намерно користио деминутив и да је на овај начин вређао и увредио суд, судија је казнила Марића са 20.000 динара.

Доносећи решење о кажњавању, судија Гарчевић се позвала на одредбу члана 186 став један Закона о парничном поступку којим се прописује „да ће суд у току поступка новчано да казни од 10.000 до 150.000 динара физичко лице, односно од 30.000 до милион динара правно лице, које у поднеску вређа суд, странку или другог учесника у поступку”.

У писаној одлуци којом је подносилац кажњен, наведено је и да „уколико не буде платио изречену новчану казну у року од 15 дана од дана достављања преписа овог решења, суд ће ову заменити казном затвора у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција”. Поједностављено, уколико не плати казну, Марић ће отићи у затвор.

Иако му је решење о новчаном кажњавању достављено још 22. јула, овај Београђанин за „Политику” каже да му „не пада на памет” да плати казну и да једва чека да оде у затвор.

– Судија Гарчевић није навела ниједан доказ да је судијица деминутив од именице судија у негативном значењу. Зар јој је био проблем да на „Гуглу” пронађе примере коришћења речи судијица? Ја сам нашао „само” 628 примера јавног коришћења. Оно што је, можда, најзанимљивије јесте да сам се и другим женским судијама Вишег суда у Београду обраћао са судијица, али оне то нису схватиле као вређање – каже Марић за наш лист.

У београдском Вишем суду наводе да судија може да казни странку уколико сматра да је она вређала суд.

– Закон о парничном поступку предвиђа могућност кажњавања због вређања суда које је, иначе, недопуштено. Није судија Гарчевић једина која је казнила некога зато што је вређао суд – речено је за наш лист у Вишем суду.

Градимир Аничић, шеф лектора у редакцији листа „Политика” објашњава да реч „судијица” може да се тумачи и на начин како је то урадила судија Гарчевић.

– Ствар је оцене судије да ли ће реч „судијица” схватити као уобичајено обраћање судији женског пола или као ругање, односно вређање – објашњава Аничић.

Осим питања да ли је обраћањем судији са „судијица” Драган Марић желео да је вређа, односно да ли је због оваквог начина комуникације заслужио кажњавање, овај Београђанин отворио је и питање треба ли судија да има јачи „трпни глагол”, односно већи степен толеранције.

– Са једне стране имате судије које на оваква ословљавања не обраћају пажњу. Са друге, наши грађани због неповерења у судство вређају и делиоце правде који то не заслужују, а томе мора да се стане на пут – наводи „Политикин” саговорник из једног београдског суда.