Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО МРЗИМ ПОНЕДЕЉАК

Дојди, мало моме

Је­ди­ни при­ја­те­љи Ма­ке­до­ни­је у окру­же­њу зо­ву се Ср­би. Сви оста­ли зо­ву се Гр­ци, Бу­га­ри и Шип­та­ри (Фо­то Танјуг/Немања Јовановић)

Оти­шао све­ште­ник на слу­жбу у срп­ски ма­на­стир у Ма­ке­до­ни­ји, оку­пи­ли се па­ро­хи­ја­ни, за­хвал­ни. То­га да­на наш поп је цео дан вен­ча­вао, кр­шта­вао и са­хра­њи­вао. Уве­че, ка­да је умо­ран при­ле­гао, ви­ди: не­ма му злат­ног кр­ста!

Уста­не ују­тру и ето по­сла, цео дан је вен­ча­вао, кр­шта­вао... Уве­че, спре­ма се за спа­ва­ње: не­ма ни сре­бр­ног, ре­зе­рв­ног кр­ста!!!

На ју­тре­њу обра­ти се он па­стви: „Бра­ћо, ово је др­ве­ни крст, ако ми га зе­ме­те раз­ми­сли­те у што ќе ме су­тра љу­би­те”... 

***

Е сад, за­што сам ово ис­при­чао, не знам, али не­ће да шко­ди, што би ре­као је­дан ве­ли­ки глу­мац, а ма­ли... ’ај­де да не ла­јем.

***

Ме­ђу­тим, ни­је се он је­ди­ни огла­ша­вао. По­што ми је на ТВ пр­ви на да­љин­цу ТВ Н1, ко­ин­ци­ден­ци­ја ваљ­да или слич­но, од­гле­дао сам днев­ник у се­дам. Не тре­ба ти ду­же од три ми­ну­та да утвр­диш уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку, сло­бо­да, де­мо­кра­ти­ја, ма ва­жи, кад, гле­дам кај­рон (тр­че­ћа сло­ва) а та­мо пи­ше: „Афе­ра у Ма­ке­до­ни­ји по ста­ром: Тре­сла се го­ра, ро­дио се миш”, ре­кла је Јел­ка Јо­ва­но­вић! Ко је Јел­ка? От­куд она ту? Шта она зна око тог ми­ша? Да ни­је она не­ки по­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар? Ка­ко је за­слу­жи­ла да се вр­ти на екра­ну по­ла са­та та го­спо­ђи­ца Ми­шић, пар­дон, Јо­ва­но­вић? Не зна ни­ко!

***

Ре­ги­он, ка­ква реч! Де­лу­је не­ка­ко ад­ми­ни­стра­тив­но, си­во, ма... зву­чи ло­ше, ето та­ко зву­чи.

Баш као и си­ту­а­ци­ја у ре­ги­о­ну.

Ево, нпр., Хр­ва­ти: Ми­ни­стар прав­де у ком­ши­лу­ку је са­оп­штио да спо­мен-пло­ча „За дом спрем­ни”, што је чу­ве­ни уста­шки бор­бе­ни по­клич, оста­је на ула­зу у Ја­се­но­вац, нај­ве­ћу срп­ску гроб­ни­цу. И, сад, сви уста­ше да ви­чу сра­мо­та и стра­шно.

А ја ми­слим да је то по­ште­но.

Нор­мал­но је да уста­ше ста­ве сво­ју та­блу на то игра­ли­ште где су кла­ли љу­де, си­ло­ва­ли же­не и раз­би­ја­ли деч­је гла­ве о бе­тон. Ло­ги­ка је за са­да на­у­ка! Где ће да ста­ве та­блу не­го та­мо, и ко ће то да по­др­жи ако не ње­на вла­да. Да не­ће мо­жда да их по­др­жи Изра­ел?

Ми ће­мо да их по­др­жи­мо. Ко ће дру­ги ка­да је одав­но по­зна­то да смо пре­ма њи­ма док­то­ри­ра­ли сток­холм­ски син­дром.

***

Зо­што да че­ка­ме – ус­клик­ну­ше Ма­ке­дон­ци­те и про­гла­си­ше, за вре­ме оне вла­сти (2008) Ко­со­во за др­жа­ву.

Ри­паф ка­ко бе­сни­те ти­гри по свој пу­тот ка Евро­па­та. Ме­ђу­тим, по­тре­сно је што они не сфа­таф да Евро­па­та не­ќе да бу­ду ни да­нас ни утре, ни он­да кад по­ста­ну Евро­па не­ќе би­ти Евро­па. 

Не по­ма­же ту ни Би­ља­на ни охрид­ски­те из­во­ри, ни би­се­ри за ко­је не­ки ствар­но ми­сле да на­ста­ју у езер­це, ни Све­ти Ка­нео, ни на­ши све­ти Ки­ри­ло и Ме­то­ди­је чак ни оно на­ше при­зна­ње ове ју­жне ру­ше­ви­не под ла­жни име­ном – Ма­ке­до­ни­ја.

У осно­ви, Ма­ке­до­ни­ја је има­ла не­ког по­чет­ног исто­риј­ског тки­ва да се раз­ви­је у ре­ла­тив­но нор­мал­ну др­жа­ву. И њих су мал­тре­ти­ра­ли Тур­ци, али ни­су би­ли је­ди­ни. Мно­го ка­сни­је има­ли су со­лид­ну Вну­тра­шњу ма­ке­дон­ску ре­во­лу­ци­о­нар­ну ор­га­ни­за­ци­ју, има­ју и са­да ка­ри­ка­ту­ру од ВМРО-а, до­ста су на­пре­до­ва­ли док су се бо­га­ти­ли пу­шта­ју­ћи наф­ту и ал­ву Ср­би­ји под санк­ци­ја­ма, та­да су у кон­так­ту са Ср­би­ма и кул­тур­но на­пре­до­ва­ли. На кра­ју, по не­че­му су ушли и у исто­ри­ју јер смо у Ку­ма­но­ву све­ча­но про­сла­ви­ли на­шу ка­пи­ту­ла­ци­ју...

Је­ди­ни при­ја­те­љи Ма­ке­до­ни­је у окру­же­њу зо­ву се Ср­би. Сви оста­ли зо­ву се Гр­ци, Бу­га­ри и Шип­та­ри. Овим по­след­њи­ма мо­гли су од­мах да уде­ле и дру­ги пот­пис за још јед­ну др­жа­ву с гра­ни­цом Де­бар–Го­сти­вар–Ки­че­во–Вев­ча­ни–Стру­га–Охрид и, бе­ше ли ле­ва или де­сна оба­ла Вар­да­ра?

Ма­ке­до­ни­ја је сво­јим из­бо­ром иза­бра­ла свог гро­ба­ра.

***

Где смо ста­ли с тим ре­ги­о­ном? Опет Хр­ват­ска? ОК.

На хр­ват­ском опо­зи­ци­о­ном сај­ту „стоп-ме­сић” пи­ше сле­де­ће: „Ње­го­ва сли­је­де­ћа ак­ци­ја је би­ла за­хва­ла сво­јим при­ја­те­љи­ма Ен­гле­зи­ма. Ме­сић је ор­га­ни­зи­рао дер­нек на Пан­тов­ча­ку и по­звао све бри­тан­ске оба­вје­штај­це да се по­слу­же у др­жав­ној ар­хи­ви и по­не­су све до­ку­мен­те с пред­но­шћу оним на ко­ји­ма пи­ше ’тај­но’. Бри­тан­ци ни­су окли­је­ва­ли.” Са­мо та­ко мо­же да се об­ја­сни ка­ко је Ме­сић на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма 2000. го­ди­не с пет од­сто по­др­шке, као во­ђа „Тре­ћег бло­ка” про­тив Туђ­ма­на, са­мо ме­сец да­на ка­сни­је ско­чио на 56 про­це­на­та! Ни­ка­да ни­су об­ја­вље­ни фи­нан­си­је­ри кам­па­ње.

***

Ме­сић је по­ми­слио да је „по­ви­је­сна” лич­ност јер су Изра­ел­ци при­ста­ли да га при­ме у по­се­ту, упр­кос стра­да­њу Је­вре­ја у уста­шкој др­жа­ви! 

Али, Изра­ел­ци... 

Ме­си­ћа је на аеро­дро­му до­че­као за­ме­ник за­ме­ни­ка без слу­жбе­не це­ре­мо­ни­је а ка­да се Ме­сић по­на­дао да је вре­ме за исто­риј­ски го­вор у Кне­се­ту мо­гао је са­мо да про­чи­та оно што му је спре­мио Ефра­им Зу­роф. Ме­сић се из­ви­нио за зло­чи­не тзв. НДХ, „ко­ја ни­је би­ла ни­ти Не­за­ви­сна ни­ти Хр­ват­ска” (Ме­си­ће­ва оми­ље­на фра­за). Изра­ел­ски по­сла­ни­ци су га од­мах пре­ки­ну­ли и ре­кли ка­ко је НДХ би­ла хр­ват­ска др­жа­ва при­зна­та у до­ста зе­ма­ља. Ме­сић је без по­ча­сти и у ве­ли­ком не­ре­ду на­пу­стио Изра­ел

***

„Не ми­сле ваљ­да Ср­би из Кра­ји­не да ми у овим шле­пе­ри­ма из Ма­ђар­ске во­зи­мо НА­ЛИВ ПЕ­РА! Ма­ло су­тра, го­спо­до.”

„Ср­би ће из Хр­ват­ске од­ни­је­ти оно­ли­ко зе­мље ко­ли­ко су на опан­ци­ма до­ни­је­ли!”

„Тре­ба вој­но на­па­сти Ср­би­ју јер не мо­же би­ти да се на Те­ра­зи­ја­ма пи­је ка­пу­ћи­но док Ву­ко­вар го­ри.”

***

Шта, а? Цр­на Го­ра? Мо­же...

Вла­сник фри-шоп др­жа­ве, осни­вач Ака­де­ми­је за гу­са­ре, но­си­лац Ор­де­на Ри­ђо­бра­дог с укр­ште­ним це­ви­ма за си­па­ње го­ри­ва, по­ча­сни кон­зул Со­ма­ли­је, вла­сник фло­те Спорт­ског удру­же­ња бр­зих ча­ма­ца, Пред­сед­ник За­јед­ни­це шпе­ди­те­ра Евро­пе без гра­ни­ца, дис­пе­чер друм­ских кр­ста­ри­ца за пре­воз ци­га­ре­та, Шеф ца­ри­не Ја­дран­ске оба­ле, по­сед­ник, хо­те­ли­јер и бан­кар, по­но­сни ре­то­ри­чар са сим­па­тич­ном го­вор­ном ма­ном, го­спо­дар во­де и ка­ме­на, обо­жа­ва­ни бос ко­ји не ску­пља све мр­ви­це са сто­ла, дон и кум Ми­ло Ђу­ка­но­вић оп­ту­жио је уби­је­ног хр­ват­ског но­ви­на­ра да ни­је био ме­диј­ски маг већ ме­диј­ски ре­ке­таш!

Ни­је из­др­жао увре­ђе­ни вла­сник Цр­не Го­ре!

И та­ко по­ка­зао ко­ли­ко је су­је­тан и... да­кле ра­њив. 

Да је бар фил­мо­ве гле­дао знао би ка­ко је пао Ал Ка­по­не, али Ми­ло не гле­да фил­мо­ве јер Ми­ло жи­ви у фил­му...

Пу­ка­нић га је та­да у сво­јим но­ви­на­ма про­гла­сио за нај­ве­ћег швер­це­ра у овом де­лу Евро­пе, ко­ји не са­мо да ни­је у за­тво­ру, већ и вла­да јед­ном па­три­јар­хал­ном и по­лу­за­о­ста­лом др­жа­ви­цом на Бал­ка­ну чи­ји по­да­ни­ци за основ­не жи­вот­не вред­но­сти при­зна­ју мо­бил­ни, „голф двој­ку” и ин­декс Прав­ног фа­кул­те­та у мр­ском Бе­о­гра­ду.

Пу­ка­нић је мр­тав а Ми­ло ни­кад жи­вљи и ни­ка­да моћ­ни­ји оп­ту­жу­је по­чив­шег да је уз сва­ко не­га­тив­но пи­са­ње о ле­пом и еле­гант­ном ђе­ти­ћу ишла и уце­њи­вач­ка по­ру­ка...

За­што је Пу­ка­нић мр­тав, а Ми­ло жив и сло­бо­дан?

Опро­штај­ни­цу гре­хо­ва сте­као је јер је по­мо­гао да се сру­ши Ми­ло­ше­вић.

А, ко сам ја да га кри­ти­ку­јем кад су из истог раз­ло­га и ови „на­ши” пе­тог ок­то­бра до­шли на власт...

***

И за зле и нео­бра­зо­ва­не „мо­ме” из на­сло­ва је де­вој­чу­рак, што би да­нас ре­кли ти­неј­џер­ка. Хе­хе.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Синиша
Па ево, донедавно је Македонија била братска земља и много смо је волели. Онда је с власти отишла странка која носи име пробугарске терористичке организације, која је признала Косово, гласала за пријем истог у Унеско и истакла Нато као стратешки циљ. Па шта би? Што се Мила тиче, не знам, Вучић га воли...
bivsi socijalista
Izuzetno neinventivan tekst koji nije u skladu sa renomeom Politike. Podseca me na romanticne 90 te godine kada smo bili najacvi, najpametniji najbolji I od nikoga neprihvaceni. Komentari su takodje na liniji 90-tih , ponovo re radjaju teoreticari naciona, poznavalaca istorije razocaranih navodnih ljubitelja bratsva I jedinstva. Opet teorije o etnickom poreklu na nivou drzave a uskoro ce biti I na nivou porodice I pojedinaca. Jedino nam nedostaje Zajam za privredni preporod pa da povratak u romanticnu proslost bude kompletan, mada sada imamo nesto drugo tj dobrovoljno pristajanje penzionera I javnih sluzbenika na smanjivanje plata radi boljeg budzetskog suficita. Nadam se da ce Politika nastaviti sa ovom uredjivackom politikom pa da vidimo koliko smo se malo odmakli od 90- tih I gde smo na putu evropskih integracija. U krajnioj instance DOS je umnogomne kriv sto nije sproveo lustraciju I doveo do toga da se krug zatvorio pa su sada na celu zemlje navodno reformisani lidseri iz 90-tih.
Ivan
Na pažnju "bivšem socijalisti" i "istrajnom egalitarisiti", t.j. jedno-istoj osobi: Kada sledeći put dobijete tekst koji trebate na postavite u komentarima, a tiču se tekstova g. Gorana Kozića, molim Vas da pre toga malo obradite taj Vaš tekst jer je skoz glupo postavljati identične odgovore a da ih niste ni malo uporedili. Kvalitet pisanja g. Kozića može se meriti andrićevskim stilom.
istrajni egalitarista
Izuzetno neinventivan tekst , sa puno grešaka , ako ocenjujemo komentare . I ko se u svetu uopšte odmakao od 90-tih osim naroda obojenih u obojenim revolucijama i bivših socijalista. A lustracija je starorimski magijski ritual napušten pre 16 vekova , ako poverujemo Guglu .
Ljubomir
Ко­зи­ће­ве ре­че­ни­це ни­кад ни­је би­ло мо­гу­ће при­ми­ти без гну­ша­ња, Ко­зић про­из­во­ди гну­ша­ње!
Goran
@Ljubomir Па гнушај се, кога брига.
Rudi Karužić
Srpsko svojatanje Makedonije i makedonsko svojatanje Aleksandra Makedonskog - to je ista razina inteligencije, ne?!
Димитар Димитриевски
То што је неко ,као аутор овог чланка,у стању да на малом простору истресе толико глупости је несвакодневно.Али скоро је свакодневно да Политика објављује такве текстове,што је жалосно.
Радивоје
@Димитар Димитриевски Које су то глупости? Хајде, просветите нас мало, пошто изгледа знате нешто што нико други не зна! Текст је интелигентан и бриљантан, изврсна сатира која нашу "Политику" враћа на стазе старе славе, о листу оваквог квалитета и реномеа, ви у ФИРОМ-у можете само да сањате. А садржај, па шта да радимо, не може свакоме чињенице и истина да одговарају. Нама, који стварност превасходно кроз посматрамо кроз призму истих, савршено одговара.
Немања
Остала је навика да се Политици верује. По истој се и ишчитава сваки дан. А Политика опет тоне. Страшно и тужно. У попуности се слажем са Вама Димитре!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.