Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Траже њиве уместо станова

Наследници који реституцијом очекују имовину листом не пристају на обештећење вредносним папирима за одузету имовину
Многе некретнине које се потражују налазе се у центру Београда (Фото А. Васиљевић)

Највећи број грађана који реституцијом потражују имовину одузету њиховим прецима после Другог светског рата неће прихватити да уместо некретнина и земљишта добију вредносне папире (обвезнице) који ће бити емитовани током наредних 12 година.

Мрежа за реституцију најављује покретање тужбе због спорних законских решења која онемогућују грађане да врате одузету имовину, а у Агенцији за реституцију наглашавају да не постоји трећа опција. 

Свим грађанима којима имовина не може да буде враћена у натури биће понуђено обештећење, а уколико на њега не желе да пристану, остаће кратких рукава.

Иако су у Агенцији за реституцију најавили да ће следеће године почети емитовање обвезница, још није познат ни оквирни износ обештећења којем се грађани могу надати. Влада Србије требало би следећег месеца да усвоји уредбу којом ће бити утврђени изглед и вредност обвезница, као и висина коефицијента на основу којег ће бити израчунат износ обештећења. Иако је до 30. јуна влада требало да заврши овај посао, о овој теми није било речи на досадашњим седницама извршне власти.

Агенција за реституцију до сада је припремила око хиљаду решења о праву на обештећење у новцу, а вредност потраживане имовине утврђена је на основу података Пореске управе. Међутим, без обзира на тржишну вредност потраживане имовине, максимални износ обештећења износиће пола милиона евра. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, прошле недеље је изјавио за медије да ни много богатије државе од Србије нису биле у могућности да грађанима исплате надокнаду која у потпуности одговара вредности имовине.

За сада је извесно да ће износ исплаћене накнаде бити мањи од тржишне вредности одузете имовине, а држава је најавила да ће за овај посао издвојити две милијарде евра. Међутим, према подацима из Мреже за реституцију, новац још није обезбеђен.

Миле Антић, представник овог удружења, објашњава да од 2004. године постоји Фонд за реституцију, у који је требало да се слива новац до приватизације и конверзије (претварања прва коришћења земљишта у право својине).

– Према подацима Управе за трезор Министарства финансија, у овај фонд је током прошле године уплаћено око 4,7 милиона евра. Иако представници власти кажу да је тренутно за исплату обештећења обезбеђено око 100 милиона евра, то је само двадесетина неопходног новца. То значи да држава нема новца чак ни за исплату прве годишње рате – упозорава Антић.

Према важећем закону, обвезнице би требало да буду исплаћиване до 2030. године, у годишњим ратама, а старијима од 70 година обештећење мора бити исплаћено у року од пет година.

„Обвезнице се емитују у нематеријалном облику, без купона, појединачно за сваку годину, гласе на име, преносиве су, а исплаћују се у еврима”, наведено је у Закону о враћању одузете имовине и обештећењу.

Антић наглашава да је сада јасно да ће исплата обештећења бити финансирана из буџета, тачније новцем свих грађана Србије.

– Дошли смо до апсурдне ситуације јер ће сада држава узимати новац од моје породице, као и од свих осталих који потражују имовину, како би обезбедили новац за исплату обештећења за нашу имовину. Не познајем никога ко ће прихватити овакво решење. Не можемо пристати на мрвице са стола док појединци блиски власти постају власници државног земљишта или га користе без адекватне накнаде – истиче наш саговорник, додајући да ће правду сигурно потражити и на међународним судовима.

Он наглашава да држава можда нема довољно станова и кућа како би вратила потраживане некретнине, али да располаже стотинама хиљада хектара пољопривредног и шумског земљишта.

– Уколико некоме не може да буде враћен стан јер је откупљен или је на парцели његовог деде изграђена зграда, држава може да му понуди парче земље или шуму сличне вредности. На ову понуду грађани би пристали, јер ће тако добити конкретну имовину коју могу да продају и добију новац – наглашава представник овог удружења које окупља стотине грађана који потражују одузету имовину.

Он додаје да Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама прописује такозвану заменску реституцију, тако да уместо зграде која им је одузета црквама може да буде понуђена нека друга непокретност сличне вредности.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Anči
Stari vlasnici treba da odluče koja opcija vraćanja postoji a ne službenici Agencije koji treba da služe tim ljudima. Srbija ima dovoljno imovine za vraćanje odnosno za zamenu osim ako je sve već rezervisano za neke kriminalce u dogovoru sa političarima
Lola
Po sistemu ,,uzmi ili ostavi,, uzimali su imovinu i davali šačicu novca. Hrabriji su odbijali tu uvredljivu nadoknadu, oni koji su preživeli golgotu, nisu smeli da se protive. Sadašnji zakon kaže da su namireni, i jedni i drugi! Ne poznaje termin nepravična naknada. Volela bih da kreatorima ovkvog zakona oduzmem kuce i stanove i dam par hiljada evra i da ih namirim!
Sale
To je samo farsa da se nešto vraća, a stvarnost je da si potpuno obespravljen. Pravobranilaštvo se žali na svaku presudu o vraćanju, i sve tako u krug... Vlasnici se koprcaju i bore, ali sa vetrenjacama! I sada će im dati šacicu novca i navodno namiriti!
nikola andric
Sa bezveznom pravnom terminologijom po kojoj se ne rzlikuje izmedju svojine, imovine, nekrtnina medju kojima se ''poljoprivredno zemljiste'' ne razlikuje od ''gradjevinskog zemljista'' vlada moze da se hvali ometanjem kupovine poljoprivrednog zemljista od stranaca dok se Beograd na vodi ne moze da gradi bez ''zemljisita'' . Ko god uporedi cenu gradjevinskog sa poljoprivrednim zemljisten nece da veruju u toliku razliku. Pitajte nase agrare da li uopste uspevaju da prodaju svoje poljoprivredno zemljiste. ''Kupus gleda , meso vadi'' najbolje ilustrira manipulacije. Vrednost imovine se izrazava u novcu. Kad su potrazivanja veca od ukupne vrednosti imovine nastaje stecajna situacija. Dakle imovina moze biti negativna , jednaka nuli kad su potrazivanja jednaka vrednosti imovine dok je za svojinu to nemoguce. Ne moze se imati nula svojine dok je imati minus dva konja besmislica. U mucnom se ocevidno bolje lovi. Novac se stampa i nema sopstvenu vrednost kao kod zlatnog standarda.
Mika Mikić
Neka im rate te trule straćare i neka naprave novi centar na Beogradu na vodi (BW). Tamo treba sve da se napravi: nove, moderne i svetle zgrade za fakultete, čitaonice, biblioteke, studentske domove, muzeje, galerije i salone. Većina tih starih zgrada i tako nisu projektovane za svrhu kojoj trenutno služe.
MarkoBgd
Pa moglo bi to tako da "Dubai na Dunavu" nisu predvideli za neke druge namene i interese nekog drugog a ne srpskog naroda. Ponašaju se kao da je to njihova privatna prćija a ne zajednički prostor svih građana decenijama čuvan za objekte od OPŠTEG interesa naroda a ne za privatne apartmane i kafane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.