Траже њиве уместо станова

Свим грађанима којима имовина не може да буде враћена у натури биће понуђено обештећење, а уколико на њега не желе да пристану, остаће кратких рукава.

Иако су у Агенцији за реституцију најавили да ће следеће године почети емитовање обвезница, још није познат ни оквирни износ обештећења којем се грађани могу надати. Влада Србије требало би следећег месеца да усвоји уредбу којом ће бити утврђени изглед и вредност обвезница, као и висина коефицијента на основу којег ће бити израчунат износ обештећења. Иако је до 30. јуна влада требало да заврши овај посао, о овој теми није било речи на досадашњим седницама извршне власти.

Агенција за реституцију до сада је припремила око хиљаду решења о праву на обештећење у новцу, а вредност потраживане имовине утврђена је на основу података Пореске управе. Међутим, без обзира на тржишну вредност потраживане имовине, максимални износ обештећења износиће пола милиона евра. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, прошле недеље је изјавио за медије да ни много богатије државе од Србије нису биле у могућности да грађанима исплате надокнаду која у потпуности одговара вредности имовине.

За сада је извесно да ће износ исплаћене накнаде бити мањи од тржишне вредности одузете имовине, а држава је најавила да ће за овај посао издвојити две милијарде евра. Међутим, према подацима из Мреже за реституцију, новац још није обезбеђен.

Миле Антић, представник овог удружења, објашњава да од 2004. године постоји Фонд за реституцију, у који је требало да се слива новац до приватизације и конверзије (претварања прва коришћења земљишта у право својине).

– Према подацима Управе за трезор Министарства финансија, у овај фонд је током прошле године уплаћено око 4,7 милиона евра. Иако представници власти кажу да је тренутно за исплату обештећења обезбеђено око 100 милиона евра, то је само двадесетина неопходног новца. То значи да држава нема новца чак ни за исплату прве годишње рате – упозорава Антић.

Према важећем закону, обвезнице би требало да буду исплаћиване до 2030. године, у годишњим ратама, а старијима од 70 година обештећење мора бити исплаћено у року од пет година.

„Обвезнице се емитују у нематеријалном облику, без купона, појединачно за сваку годину, гласе на име, преносиве су, а исплаћују се у еврима”, наведено је у Закону о враћању одузете имовине и обештећењу.

Антић наглашава да је сада јасно да ће исплата обештећења бити финансирана из буџета, тачније новцем свих грађана Србије.

– Дошли смо до апсурдне ситуације јер ће сада држава узимати новац од моје породице, као и од свих осталих који потражују имовину, како би обезбедили новац за исплату обештећења за нашу имовину. Не познајем никога ко ће прихватити овакво решење. Не можемо пристати на мрвице са стола док појединци блиски власти постају власници државног земљишта или га користе без адекватне накнаде – истиче наш саговорник, додајући да ће правду сигурно потражити и на међународним судовима.

Он наглашава да држава можда нема довољно станова и кућа како би вратила потраживане некретнине, али да располаже стотинама хиљада хектара пољопривредног и шумског земљишта.

– Уколико некоме не може да буде враћен стан јер је откупљен или је на парцели његовог деде изграђена зграда, држава може да му понуди парче земље или шуму сличне вредности. На ову понуду грађани би пристали, јер ће тако добити конкретну имовину коју могу да продају и добију новац – наглашава представник овог удружења које окупља стотине грађана који потражују одузету имовину.

Он додаје да Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама прописује такозвану заменску реституцију, тако да уместо зграде која им је одузета црквама може да буде понуђена нека друга непокретност сличне вредности.