Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да Стара планина не остане жедна

Становници села Темска већ 25 година одолевају притисцима да се вода њихове Топлодолске реке кроз тунел преусмери у акумулацију „Завој”. Тим поводом њихови представници били су ових дана на разговору с надлежним министрима
Тем­штан­ци у нашој редакцији: показују ура­мље­ну по­ве­љу о не­при­хва­та­њу да се То­пло­дол­ска ре­ка из­ме­сти из ко­ри­та у ту­нел (Фото С. Сту­па­ру­шић)

Настоје само да сачувају своју Топлодолску реку. Пре 10 година еколози и житељи села Темска успели су да зауставе почетак радова на пројекту превођења вишкова бујичних вода ове реке у акумулацију „Завој” на Старој планини. Ипак, у новембру 2016, четврти пут у последњих 25 година, Темштанцима је најављен наставак изградње Топлодолског тунела.

Решени да не одустану од своје борбе за, како кажу, сваку кап једине преостале веће реке на том делу планине која за њих представља живот, обратили су се и државном врху.

Како кажу, захваљујући посредовању председника Александра Вучића, који је обећао и реч одржао, представници Темштана састали су се с министром енергетике и рударства Александром Антићем и министром заштите животне средине Гораном Триваном.

Закључак након четворосатног разговора стао је у једну реченицу: „Више ништа неће бити као пре” – природа ће убудуће бити доследније и боље штићена.

– Обновљиви карактер хидроенергије и то што од ње нема дима и пепела не значи да је она сама по себи еколошки прихватљива. Данас су негативне последице изградње хидроелектрана и скретања токова воде научно истражене и добро познате. Ми Темштани имамо, нажалост, својим очима видимо шта се дешава када се једној реци одузме 70 одсто воде. Зато оне који намеравају да одузму још 90 одсто од преосталих 30 процената воде позивамо да добро размисле – истиче Душан Митић, електроинжењер, члан друштва „Одбрана Топлодолске реке 1992, 2004, 2007”, који је с мештанима Темске стигао и у нашу редакцију.

(Фото А. Јовановић)

Да се подсетимо претходног искуства ових људи. Реку Темштицу чине воде Височице и Топлодолске реке. Године 1990. тунелом је 90 одсто Височице скренуто и Темштица је остала без 70 процената воде, због потреба хидроакумулације „Завој”.

– Мештанима тог дела Старе планине остављен је биолошки водени минимум, неколико стотина литара воде испуштене са 70 метара дубине језера, у којој није могућ никакав облик живота. Преостала је и мала бујична Топлодолска река, која се као притока некадашњој моћној Височици јавља на неколико километара низводно од бране. Без најаве и било какве правно-техничке документације 1992. године почела је изградња 5,2 километра дугачког тунела с намером да се и Топлодолска река преведе у Завојско језеро, а Темштица остане без обе притоке – објашњава Александар Јовановић Чута, из Удружења „Темска”.

– У међувремену ово подручје је стављено под заштиту као парк природе, што значи да би ту одлуку требало преиспитати, а не наставити даље на исти начин. Сви смо корисници енергије и нико не спори да је она неопходна, али тражимо да се озбиљно сагледају штетне последице по становништво и живи свет. Све да је Србији преко потребно 0,6 одсто годишње производње електричне енергије, колико би се добило струје уништавањем Топлодолске реке – а није, парк природе Стара планина није добро место, а скретање тока реке добар начин да се она обезбеди – наглашава Мирослав Демајо, биолог руководилац Научно-истраживачког кампа Темска – Стара планина.

– Енергију треба прво штедети, ефикасније користити. Узмите пример Норвешке, земље богате водом, која је усвојила национални план за заштиту река у државном парламенту и тим документом заштитила 392 реке од даље изградње хидропостројења – наводи пример Душан Митић.

На Старој планини има много потока. Просторним планом предвиђена је масовна изградња мини-хидроелектрана које, чак, због мале снаге, не подлежу ни обавези израде анализе утицаја на животну средину, што је апсурдно. У сливу Топлодолске реке, по речима наших саговорника, подизањем само њих шест дошло би до уништавања 42 километра водених токова.

– Тражили смо ревизију пројеката малих електрана. Стара планина са својим врховима сачињена је од стена које су непропусне, али су реке својим деловањем прокопале пут до кречњака који попут сунђера упија вишак воде. Те подземне воде пуне резервоар питке воде испод Пирота и то су стручњаци Института „Јарослав Черни” и Рударско-геолошког факултета у својим радовима више пута истицали. Осетљивост тог региона, где се планира шездесетак тих мини-електрана на скали од један до 100 оцењена је осетљивошћу која износи 95. Остаје питање колика је у том случају вероватноћа да ће Пирот остати без воде – истиче Демајо.

У прилог заштити реке у Темској Александар Панић, члан Удружења риболоваца „Пастрмка”, додаје:

– Силни су пропусти направљени у раду хидроакумулације „Завој”, на којој никада није урађен обавезни алармни систем који би обавестио становништво да су угрожени попуштањем бране. Многобројна су била питања која смо отворили на састанку у Министарству енергетике, коме су присуствовали и Саво Безмаревић, извршни директор за техничке послове производње енергије ЈП ЕПС, директор ХЕ „Ђердап” Радмило Николић, Сузана Костић, заменик директора ХЕ „Пирот”, Игор Петровић, директор Парка природе Стара планина, Александар Воркапић, извршни директор за коришћење шума, и Дејан Милетић, руководилац Одељења за заштиту шума и заштићена природна добра из ЈП „Србијашуме”.

Министри енергетике и животне средине, по речима темштанске делегације, саслушавши проблеме са којима се суочавају мештани Старе планине, на крају разговора обећали су да ће у септембру доћи у Темску да виде толико помињану Топлодолску реку.

Нама још није стигло ниједно званично саопштење о свему овоме, али рекли су нам незванично: „Биће ових дана!”

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Mitic
Gospoda iz vrha drzave zajedno sa EPS om su odgovorni za puno problema u vezi el. energije.Ogeomna kradja u sistemu koriscenja i stanovnistva i privrede se ne smanjuju vec povecavaju!U pitanju su kriminalne radnje gde se vrsi prikljucivanje mimo brojila i pojedinci trose tako na hiljade kw za grejanje i sl!Samo tako se ukrade proizvodnja jedne osrednje elektrane!
RoboSrb
Podrška starpolanincima, sačuvajte svoju planinu, reku i selo.
Lazar
Zaista cemu tih nekoliko ekstra kilovata vise ako se poremeti prirodna ekoloska ravnoteza i narusi zivotna sredina ovih ljudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.