Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдски сајам књига - Четири земље један језик

У фокусу овогодишњег 62. Београдског сајма књига биће савремена књижевност на немачком језику, а заједничким наступом представиће се Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн
Са прошлогодишњег Београдског сајма књига (Фото Р. Крстинић)

Посетиоцима ће бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из све четири земље, од чега, захваљујући сарадњи са сајмом књига у Франкфурту и Главним удружењем аустријских књижара, премијерно чак 350 наслова, најавили су организатори.

Србију ће посетити више од 20 стваралаца који ће публици представити свој рад у оквиру сајамских манифестација и догађаја на различитим локацијама у центру Београда.

Након свечаног отварања 22. октобра, публика ће свакодневно бити у могућности да се упозна с новим књижевним тенденцијама и стваралаштвом на немачком језику.

Првог дана сајма, 23. октобра, програм „Четири земље један језик” отвориће амбасадори Немачке, Аустрије и Швајцарске догађајем „Да се упознамо”.

У неформално-опуштеној атмосфери и у неконвенционалном формату они ће представити своје земље кратким и духовитим увидима у њихове мање познате специфичности.

Након тога уследиће први наступ у оквиру серије динамичних получасовних разговора с најистакнутијим ауторима, гостима сајма, о књижевним, друштвеним и разним другим темама, а ти разговори одвијаће се сваког сајамског дана.

Владимир Каминер, Јан Вагнер, Фолкер Кучер, Инго Шулце, Арно Камениш, Дана Григорчеа, Мелинда Нађ Абоњи, Јонас Лишер, Тереза Преауер, Карл Маркус Гаус, Валентин Гребнер и Катрин Регла биће гости сајма.

Планирана су читања, самостални и колективни наступи, дискусије и разговори с публиком.

Расправљаће се о различитостима и специфичностима у оквиру савременог књижевног стваралаштва на немачком језику, о систему награда и друштвених признања, сајмовима књига, резиденцијалним програмима и стваралачким колонијама, али и о улози аутора као посматрача друштвених кретања те важности друштвеног и политичког ангажмана у савременој књижевности писане на немачком језику.

Програм „Четири земље један језик” фокусираће се на везу гласова, звукова и језика те на писце који стварају користећи различите регистре језика, оне који повезују музику и језик те оне који пишу на два или више језика.

Кроз дискусију о превођењу немачке литературе и самим преводиоцима говориће се о везама и сусретима различитих култура те о томе како књижевност гради мостове међу земљама.

Биће речи и о рецентном европском искуству миграција као и о суочавању с прошлошћу те књижевности која се не либи да тематизује немиле догађаје из ближе или даље прошлости на отворен, понекад и немилосрдно искрен начин.

Посебна специфичност програма заједничког наступа четири земље немачког говорног подручја на Београдском сајму књига јесте представљање креативног стваралаштва за децу и омладину на немачком језику.

Сваког јутра у оквиру заједничког штанда у Хали 2 Београдског сајма биће организовани програм за најмлађе читаоце - серија забавних, поучних и интерактивних креативних радионица, читалачких клубова, предавања, стваралачких семинара, играоница и перформанса. (Танјуг)

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... neki komentatori bas ne umeju da citaju ... ali neka ... nikad nije kasno ... inace dobra je prilika da gosti sajma shvate da njihovi politicari,mislim odakle dolaze siluju lepi Srpski jezik ...zasto?
Драгољуб Збиљић
Поштовани Milivoje Radakovićу, наравно да (и) у Пироту говоре српски језик, иако дијалекат српског језика, али има и школованих који говоре нормативним српским језиком. Ни један једини језик на свету није у целини нормативан језик. Нормативан језик праве лингвисти за цео народ на основу говора с разним дијалекатским особинама. Народ ствара језик у сличним, али не баш истоветним појавама. Зато се и плаћају лингвисти да те разлике смање кроз један нормативан, стандардизован, може се рећи и књижеван језик.
Mali Radojica
Puno tema i stupidnih dilema medju komentatorima kako zvati različne dijalekte srpskog jezika. Samo u kontekstu članka čudno je da vodeći pisci nemačkog jezika kao što su Handke ili Štam nisu ni pomenuti, a nekmoli pozvani da dodju u Beograd na ovaj sada već beslovesni sajam taštine i netalenta, nekad znan i kao Sajam knjiga.
fjodor
Srpski, Hrvatski, Bosanski i Crnogorski su jedan Jugoslavenski jezik. To je jezik kojim govore južni Slaveni i samo se može zvati Jugoslavenski i nikako drugačije. Ako Srbi pokušavaju da nametnu naziv Srpski jezik, nikada neće biti prihvaćen od ostala tri naroda.
Маја М:
Некада је паметније мудро ћутати.
Никола
Мени је искрено и назив српски сасвим у реду, јер он недвосмислено обједињује све оне који су се звали или се зову Србима, уз неке који су овај језик накнадно прихватили или им је био наметнут. То је историјско име језика и оно не мора нужно одговарати садашњем националном стању на простору српских земаља и ближе околине. Дакле, од многих дијалеката српскога језика временом су изабрана два на којима је изграђен књижевни језик. Уосталом, слично су поступиле и многе друге нације најчешће бирајући један дијалекат за књижевни. Данас имамо и нације које немају свој језик као књижевни (Aустријанци, Швајцарци, Хрвати), али не сматрам да се тиме умањује њихов значај. То је пре свега питање развоја језика, историјских околности и политичких одлука. Једнострано наметање назива језику који већ има своје историјски потврђено име јесте искључиво политичка одлука, не и лингвистичка, те она не може имати одговарајућу тежину, нити може наћи ослонца у науци.
Прикажи још одговора
Павле
Србија, Хрватска, БиХ, Црна Гора, па и Македонија, 5 земаља један (Српски) језик! Да конкуришемо? Или се о томе не говори?
Milivoje Radaković
Dobar Vam je ovaj vic, Pavle! Samo da primetim da taj Vaš "srpski" ne govore ni u Pirotu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.