Одбијен захтев да „лекс Агрокор” важи и у Србији
Привредни суд у Београду одбио је захтев Анте Рамљака, привременог управника хрватског „Агрокора”, да предузећа у Србији, која послују у оквиру овог концерна, пређу под надлежност „лекс Агрокора“, сазнаје „Политика”. Реч је о Закону о системски важним компанијама које је хрватски Сабор усвојио у априлу како би спасио посрнулу пословну империју презадуженог тајкуна Ивице Тодорића. Тиме је његову приватну имовину тамошња држава практично национализовала. Ова информација потврђена је „Политици” и у Привредном суду у Београду.
У оквиру хрватског концерна у Србији послују трговински ланац „Меркатор С”, „Фриком”, Дијамант”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. Рамљак, кога је хрватска влада именовала да управља овом фирмом, обратио се крајем јула Привредном суду у Београду са захтевом да и за фирме у Србији важи „лекс Агрокор”. Међутим, његов захтев је одбијен.
Ова одлука само је наставак правне саге између управе „Агрокора” и руске Сбербанке, којој овај концерн највише дугује а која је, за сада, остала кратких рукава. Односно, применом „лекс Агрокора” нема гаранција да ће им више од милијарду евра, колико су позајмили Тодорићу, бити враћено. Зато су Руси своја права последњих неколико месеци покушали да заштите пред међународним и регионалним судовима. Тако је руска Сбербанка Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома” и „Дијаманта”. Почетком јуна надлежни првостепени судови у Србији донели су решења за одређивање привремених мера обезбеђења. Тиме је повереник Анте Рамљак практично добио забрану „отуђења и оптерећења” у овим компанијама. Руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.
Сбербанка је, са друге стране, осигурала да ће им хрватски концерн вратити део дуга према овим компанијама.
Рамљаков захтев Привредном суду у Београду практично је био одговор на мере које су Руси предузели, али и део регионалне пословне стратегије која је имала за циљ да се привременој управи хрватског концерна у Србији дају одрешене руке. Тако би Рамљак над компанијама које послују у Србији могао да уведе прекогранични стечај. Идентичан захтев Рамљак је поднео и Окружном суду у Љубљани. Међутим, епилог је био другачији. Одлуком суда у Словенији цео „Меркатор” је прешао у надлежност „лекс Агрокора”.
Окружни суд у Љубљани је средином јула потврдио Рамљаков захтев и донео одлуку о признавању страног поступка због инсолвентности, што практично значи прекогранични стечај. Суштински, Рамљак ће у Љубљани имати прву и последњу реч у одлучивању о имовини тог хрватског концерна у Словенији.
Он може да управља „Меркатором” или да по потреби прода комплетну имовину или само део. На Рамљака су тиме прешла и овлашћења заступника и опуномоћеника за располагање „Агрокоровом” имовином у Словенији, односно „Меркатором”. Жалба против одлуке коју је усвојио суд у Љубљани поднета је другостепеном апелационом суду.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
