Субота, 21.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Одбијен захтев да „лекс Агрокор” важи и у Србији

Привредни суд у Београду одбацио предлог повереника хрватске владе Анте Рамљака да овдашња предузећа пређу под његову управу
Анте Рамљак (Фото Бета)

Привредни суд у Београду одбио је захтев Анте Рамљака, привременог управника хрватског „Агрокора”, да предузећа у Србији, која послују у оквиру овог концерна, пређу под надлежност „лекс Агрокора“, сазнаје „Политика”. Реч је о Закону о системски важним компанијама које је хрватски Сабор усвојио у априлу како би спасио посрнулу пословну империју презадуженог тајкуна Ивице Тодорића. Тиме је његову приватну имовину тамошња држава практично национализовала. Ова информација потврђена је „Политици” и у Привредном суду у Београду.

У оквиру хрватског концерна у Србији послују трговински ланац „Меркатор С”, „Фриком”, Дијамант”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. Рамљак, кога је хрватска влада именовала да управља овом фирмом, обратио се крајем јула Привредном суду у Београду са захтевом да и за фирме у Србији важи „лекс Агрокор”. Међутим, његов захтев је одбијен.

Ова одлука само је наставак правне саге између управе „Агрокора” и руске Сбербанке, којој овај концерн највише дугује а која је, за сада, остала кратких рукава. Односно, применом „лекс Агрокора” нема гаранција да ће им више од милијарду евра, колико су позајмили Тодорићу, бити враћено. Зато су Руси своја права последњих неколико месеци покушали да заштите пред међународним и регионалним судовима. Тако је руска Сбербанка Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома” и „Дијаманта”. Почетком јуна надлежни првостепени судови у Србији донели су решења за одређивање привремених мера обезбеђења. Тиме је повереник Анте Рамљак практично добио забрану „отуђења и оптерећења” у овим компанијама. Руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.

Сбербанка је, са друге стране, осигурала да ће им хрватски концерн вратити део дуга према овим компанијама.

Рамљаков захтев Привредном суду у Београду практично је био одговор на мере које су Руси предузели, али и део регионалне пословне стратегије која је имала за циљ да се привременој управи хрватског концерна у Србији дају одрешене руке. Тако би Рамљак над компанијама које послују у Србији могао да уведе прекогранични стечај. Идентичан захтев Рамљак је поднео и Окружном суду у Љубљани. Међутим, епилог је био другачији. Одлуком суда у Словенији цео „Меркатор” је прешао у надлежност „лекс Агрокора”.

Окружни суд у Љубљани је средином јула потврдио Рамљаков захтев и донео одлуку о признавању страног поступка због инсолвентности, што практично значи прекогранични стечај. Суштински, Рамљак ће у Љубљани имати прву и последњу реч у одлучивању о имовини тог хрватског концерна у Словенији.

Он може да управља „Меркатором” или да по потреби прода комплетну имовину или само део. На Рамљака су тиме прешла и овлашћења заступника и опуномоћеника за располагање „Агрокоровом” имовином у Словенији, односно „Меркатором”. Жалба против одлуке коју је усвојио суд у Љубљани поднета је другостепеном апелационом суду.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Ово је само бомбастично објављено да се јавност стерилише, а у суштини бизнис иде као и обично. И даље нико не пита ништа о недозвољеном финансирању и преливању кредита. Да неко то покрене био би довољан аргумент да држава у тим фирмама уведе ванредне мера. Па затим о преливању новца кроз цене робе, што је такође законом кажњиво. Све у свему, тим фирмама се дозвољава да и даље ради противзаконске ствари, а прича се о некаквим лекс специјалисима. Па где ћеш бољи лекс специјалис за њих када им дозвољаваш да ово раде и тако преливају кризу овде. опште је познато да кад је Меркатор страдао свуда да је у Србији пролазио добро, а исто је било и са осталим фирмама у ланцу. Србија, земља невероватних могућности.
Sasa Trajkovic
TO nije drzavna vec privatna firma a zakoni Hrvatske mozda vaze u EU ali u Srbiji vaze nasi zakoni i medjunarodno pravo. To sto je ovu prevaru veka na Balkanu omogucila Hrvatska politicka elita to je problem Hrvatske a ne Srbije.
Vladan
Pre mesec dana u nekom od hrvatskih glasila je pisalo da je Lex Agrokor u sustini nacionalizacija ove kompanije. Ako je tako, onda je Agrokor drzavna, a ne privatna kompanija. Ima toliko nejasnoca u celoj ovoj prici, naravno plasiranih da zbune i javnost i ulagace, tako da cela ova prevara u koju je ukljucena i hrvatska vlada, mora resavati neki od medjunarodnih sudova. Tipicni primer duboke korupcije u clanici EU!
Balsa Vukoja
Zaposleni u Mercatoru odlicno znaju koliko novca je Agrokor izvukao iz Srbije. (na takve providne nacine da bi i maloj deci za 15 min. bilo jasno). Zna to i nasa vlast. Pitanje je da li je bilo nacina da se to spreci, sve od preuzimanja Mercatora do ovog nakaradnog sistema poslovanja koji se diktirao iz Hrvatske? Pritisak na proizvodjace i uvoznike (koji svoju robu plasiraju na njihovim policama)kroz razna davanja koja su poprimila oblik reketiranja. Nije malo kada vam jedan takav sistem cini oko 30% ukupnog prometa i onda krece iznuda, 2% ovo 3 % ono 5 % je neophodno.. zastrasujuce.. svi cute a isti ti proizvodjaci i uvoznici zbog smanjenog obima posla smanjuju broj radnika ili smanjuju plate dok isti taj Agrokor njihova davanja ne prenosi na krajnju cenu u polici vec zadrzava. Privreda se usporava, kes izvlaci a oni koji treba da reaguju, cute. U liberalnom kapitalizmu postoje mehanizmi koji stite one koji biraju, svoje gradjane i svoju privredu. Kod nas stiti se samo primalac mita.
Darko Beogradski
Odlican odgovor Privrednog suda u Beogradu. Pored "sumnjivih"privatizacija, na red dosla "kvazi stecaj, gle hrvatskog tajkuna", koga niko u toku sumnjive privatizacije nije upozorio ko nam kupuje priverdu. A sumnjivim "leks Agrokor"se likvidiraju stetne firme u okruzenju koje su na sumnjiv nacin privatizovane. Time se stvara ekonomsko privredna kriza u Srbiji u ovom slucaju a radnici na ulice. Mislim da da bi se novinarski dobro ispitati tamna strana privatizacija sirom nase Srbije, jer negde sigurno cuci slicna situacija.
Jeremija
Zašto su im prodali srpske kompanije? Opet ćemo izgubiti spor kao i za RT Bor sa Grcima, pa će kriviti "prethodnu vlast".
Aca
Pa evo Srbija mora da plasti Grcima 40 miliona dolara zbog Borskog debakla kada su ga stititili politicari iz DS-a.Ali tnije to poenta,problem je u tome sto niko i nikada nije odgovarao za takve malverzacije u toku privatizacije.E to je veliki problem.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.