Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
74. ВЕНЕЦИЈА

Небо и његови миљеници

Филм Пола Шредера пита хоће ли нам бог опростити, а узбудљива либанска „Увреда” хоћемо ли и како као људи једни другима опростити
Из либанског филма „Увреда” (Фото Прес служба фестивала)

Венеција, Лидо – Други такмичарски дан 74. Мостре донео је на Лидо два снажна, изазовна филма који, сваки на свој начин, пред публику стављају изазовна питања опроста.

Легендарни амерички сценариста и редитељ Пол Шредер, творац неких од најбољих филмских прича свих времена попут „Таксисте”, „Разјареног бика”, „Последњег Христовог искушења”, на Венецијански фестивал вратио се новим ауторским делом – „Прва реформа” о духовном животу и људским ранама, док је повратнички филм либанског сценаристе и редитеља Зијада Дуеирија „Увреда” прича о овоземаљским сакривеним ранама и трауматским открићима унутар подељеног и у суживоту још увек неусклађеног Бејрута наших дана. 

Оба филма су жестока, експлозивна сваки на свој начин, за велико поштовање, с тим што су симпатије знатно веће на страни изврсног либанског филма. Шредеров филм „Прва реформа” на неочекиван начин спаја свет религије, свет тероризма и огромну забринутост за судбину загађене планете и отворено поставља питање: „Хоће ли нам бог опростити за уништење његовог дела?”.

Ово питање се готово случајно нашло пред Ернстом Толером (у убедљивом тумачењу Итана Хоука), локалним свештеником једне мале и непосећене северноамеричке реформаторске цркве, иначе бившим војним капеланом разбијеним тугом због смрти сина у Ираку којег је подстакао да се прикључи војсци.

Готово да га је случај довео пред ту младу, трудну парохијанку и њеног депресивног мужа, члана радикалног покрета за заштиту животне средине који не жели рођење детета у свету којем због загађености прети катаклизма. Он је тај који је свештеника замолио за одговор на кључно питање, несвестан да ће у њему покренути поновно откривање осећаја сврхе и праву мисију исправљања грешака које су учињене многима.

Управо ту негде Пол Шредер почиње неку врсту филозофског истраживања потрошених мисли о томе да је свет у опасности и уочљивих недостатака црквене акције, самозадовољног предузимања мисије с надом у повратак и вере и сврхе постојања. Креће се кроз тај свет духовности као да се само тим бавио читавог свог живота. Можда и јесте с обзиром на то да је изјавио да је о оваквом сценарију размишљао готово пола века.

Како му је пошло за руком да споји наизглед неспојиво – хришћанског свештеника и самоубилачки прслук, да споји очигледну инспирацију Бресоновим филмом „Дневник сеоског свештеника“ (1951) и (стварне) жртве међу активистима заштите животне средине и неочекивану и нагло (у монтажи) прекинуту љубавну причу, видеће и наши гледаоци када овај филм буде стигао на Фестивал ауторског филма или београдски Фест...

Питање опроста међу људима веома темељно а деликатно поставио је својим филмом „Увреда” либански редитељ Зијад Дуеири, заронивши дубоко, до најситнијих пора у организам земље израњаване грађанским ратом (боље је рећи – ратовима), Либана, града Бејрута у којем и данас непрестано варничи међу либанским хришћанима и палестинским муслиманима.

То како је Дуеири испричао причу о једној наизглед беспотребној свађи између младог либанског хришћанина, животним проблемима и будућим очинством оптерећеног Тонија и скромног и вредног грађевинара Јасера, палестинског избеглице, трајног становника бејрутског избегличког кампа у срцу града, и то како је то довео готово до апсурда догађаја који измичу контроли пред очима ама баш целе јавности, остаће веома дуго упамћено.

Изврстан филм, визуелно, али и глумачки убедљив готово до савршенства. Динамичан, окретан, историјски тачан. Изазован на сваком филмском плану, али и на плану сликања стварности у друштву које вида ране, стварности у којем комшијска свађа поприма обрисе судског и политичког догађаја прве врсте. Стварности у којој ће и Тони и Јасер, та два тврдоглава породична мушкарца, на свој мушки начин ипак једно другом рећи „Жао ми је“, свесни да свако са собом носи и свој део кривице. Иако не личним учешћем и за немиле ратне догађаје и за ову нервозну комшијску свађу.

Либанска „Увреда” је од оне врсте филма који бих увек веома радо препоручила за гледање у биоскопима широм бивше Југославије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.