Чудесни свет Дунђерских

Нови Сад – На степеништу дворишта опасаног зидовима здања Музеја Војводине (задужбина Дунђерских): сто са вазом, две столице и пламичци неколико украсних свећа. Беше то сва сценографија. Двориште испуњено столицама; не видeсмо ниједне празне.

Гледали смо представу „Од раја до безњенице“ (Костићева кованица са значењем „живот без ње“). Текст је из пера мр Зорана Суботичког, уједно и режисера, а актери на сцени су Миодраг Петровић (Лазар Дунђерски), студент глуме Јована Радовановић (Ленка Дунђерски) и Ервин Хаџимуртезић (Лаза Костић).

Увертира представи је била монодрама – тестамент Богдана Дунђерског; говорио је глумац Филип Саџаков.

У прескромној сценографији, веома практичној за путујућу трупу (представа се игра у војвођанским дворцима, галеријама, музејима, салонима и репрезентативним објектима културе), сав терет је био на актерима представе, на способности глумаца за трансформацију у аутентичне ликове у конкретном добу (сам конац 19. века). А да су успели, поуздан барометар је било емотивно реаговање публике на реплике, на глумачке креације, на редитељско вођење љубавне драме у троуглу оца Лазара, једног од најмоћнијих људи Царевине у Панонији, лепе и образоване му кћери Ленке и највећег песника нашег романтизма Лазе Костића.

Лазар Дунђерски је био мецена многим великим Србима: Николи Тесли, Михаилу Пупину, Змај-Јови, Урошу Предићу, дакако и песнику Костићу. Тај однос и несумњиво пријатељство видљиви су у представи, али отац за Ленку тражи срећу на другој страни (наговара Лазу на женидбу и кумује му на венчању са Јулијаном Паланачки). Ленка, пак, лепа и бела до провидности, низом алузија покушава да скрене песникову пажњу на своју љубав. Лаза је на огромним мукама, воли Ленку, али предрасуде су јаче: разлика у годинама (29) и, можда, још понека. Драма, на крају, прераста у трагедију; сви су унесрећени, са промашеним животима, поготову после Ленкине смрти у Бечу, два месеца по Лазиној женидби.

Ако је ишта из свега испало добро, то је Santa Maria della Salute, испевана у „безњеници“, најлепша и најљубавнија песма у нашем свеукупном песништву. Представа се завршава тако што Ервин Хаџимуртезић бриљантно рецитује читаву песму. Ервин, иако две деценије млађи од Лазе Косића из времена љубави са Ленком и бар 20 центиметара нижи, налепивши уфитиљене бркове (косу је већ имао „а ла Лаза“), изврсно је дочарао песникову трагику, баш као што је и Миодраг Петровић уложио читавог себе у улогу Лазара Дунђерског.

„Од раја до безњенице“ само je део замашног пројекта „Чудесни свет Дунђерских“, о чему више сазнасмо од његовог креатора Зорана Суботичког:

– Дубоко смо убеђени да Дунђерски представљају инспирацију за креативни приступ ономе што су чинили и шта су значили у свом добу. Они су заштитни знак Војводине, оне просперитетне, инвентивне, радне и вредне. У циљу очувања и промоције духовне, културне, градитељске и економске баштине коју су оставили иза себе, покренули смо пројекат ради упознавања шире јавности, домаће и стране, о величини и значају породице Дунђерски и значајних личности са којима је она била у дотицају. Њихово наслеђе је озбиљан импулс за туризам Војводине, до сада недовољно коришћено.

Уз поменуту монодраму о тестаменту Богдана Дунђерског и драму „Од раја до безњенице“, у току је постављање драме о љубавном троуглу између Богдана, лепе Маре Ћалинац и њеног мужа, а следи и монодрама „Ја, Лазар Дунђерски“ (сто година је од његове смрти) која ће бити изведена у Српском народном позоришту.

Споменимо, на крају, да се пројекат остварује у продукцији Градског позоришта и Туристичке организације Бечеја, те мреже „Лидернет“ из Новог Сада.