Све очи упрте у Кину

На ванредној седници Савета безбедности УН кинески амбасадор при Светској организацији позвао је Северну Кореју да „престане да предузима погрешне акције”, а све стране да озбиљно размотре предлог Пекинга да Пјонгјанг обустави балистички и нуклеарни програм, док би Јужна Кореја и САД заузврат одустале од војних вежби. Амбасадорка САД Ники Хејли затражила је „најоштрије могуће мере” и констатовала „Ким Џон Ун тражи рат”.

„САД никад неће рат, не желимо га ни сада, али наше стрпљење има границе”, пренео је Ројтерс њене речи.

Пјонгјанг је за викенд показао свету да има моћну хидрогенску бомбу, коју може да смести у интерконтиненталну балистичку ракету, а према сазнањима јужнокорејских служби, једну такву ракету ускоро би могао и да тестира. У првим реакцијама, Кина је поручила Северној Кореји да не наставља с плановима који би довели до пораста тензија, док су све очи упрте у Пекинг да, као главни савезник изоловане комунистичке државе, предузме мере којима би обуздао режим Ким Џонг Уна.

Суочен с првом нуклеарном пробом Пјонгјанга откако је преузео мандат, Доналд Трамп је после разговара с премијером Јапана Шинзом Абеом поручио да ће Вашингтон себе и савезнике бранити „пуним низом дипломатских, конвенционалних и нуклеарних капацитета којима располаже”.

То је изнервирало Русију, па је заменик шефа дипломатије Сергеј Рјабаков на самиту земаља Брикса, који је почео у Кини, упозорио да у оваквој ситуацији не треба остављати простора за ескалацију јер, како је рекао, један трапав корак може да доведе до политичке и војне експлозије. Ројтерс је пренео његову поруку да „паметнији и јачи треба да покаже уздржаност”. Лидери земаља Брикса снажно су осудили нуклеарни тест и позвали на директан дијалог.

Јужнокорејски председник Мун Џае Ин познат је као заговорник умеренијег приступа и преговара са северним суседом, због чега се јуче нашао на мети Трампових љутитих твитова. Одговарајући на нову провокацију са севера, војска је симулирала антиракетни напад на Пјонгјанг, а Министарство одбране најавило је да ће, поред две постојеће, бити распоређене и додатне четири батерије противракетног система ТХААД, чему се оштро противе Кина и Русија.

Лето доноси уобичајени пораст тензија на Корејском полуострву због редовних америчко-јужнокорејских војних вежби, али ове године провокације Пјонгјанга су учесталије него раније. У јулу је лансирао две ракете дугог домета, моћније од свих до сада и с потенцијалом да добаце до САД. Таман кад се Трамп похвалио да је његова тактика претњи „ватром и бесом” уродила плодом, Ким је крајем августа послао ракету средњег домета директно преко Јапана. То је био одговор на „ратне игре” Сеула и Вашингтона и, како је нагласио, само увод у оно што следи.

Председници Кине и Русије Си Ђингпинг и Владимир Путин сагласили су се да се „на одговарајући начин позабаве” новим нуклеарним тестом Северне Кореје. Обе земље противе се даљем пооштравању санкција и позивају на дијалог.

После најновије пробе, Пекинг је, како оцењују аналитичари, изнервиран и сатеран у ћошак, а могућности деловања су ограничене. Могао би да прекине увоз текстила, који је после новог круга санкција Пјонгјангу најважнији извор девиза, или да ограничи рад севернокорејским радницима. Најрадикалнија мера био би прекид извоза сирове нафте у Северну Кореју, што, према неким изворима, није вољан да уради из више разлога (известан крах економије и режима изазвао би егзодус избеглица и безбедносну кризу на њеном прагу).

Трамп је у првим реаговањима поновио раније изречену, а неостварену претњу да ће прекинути трговину са земљама које послују са Северном Корејом, што је Пекинг, који има удео од 85 одсто у размени са Пјонгјангом, оценио као неприхватљиво и неправедно.

У корејској једначини главна непозната је Доналд Трамп. Амерички председник који слуша савете војног врха не би ризиковао да удари на Северну Кореју због могуће одмазде Пјонгјанга на Сеул, али Трамп, истичу коментатори, није уобичајена врста председника.

Неутрална Швајцарска понудила се да као посредник помогне у решавању севернокорејске кризе.

За преговарачким столом Пјонгјанг би вероватно тражио обуставу годишњих војних вежби САД и Јужне Кореје и повлачење америчких војника с полуострва, уз гаранције да Вашингтон никада више неће поставити тактичко нуклеарно оружје на јужном делу полуострва. Тражиће свакако и укидање санкција, неку врсту економске помоћи и дипломатско признање.

У ранијим преговорима претпостављало се да би Пјонгјанг био вољан да се одрекне нуклеарног програма у замену за економску подршку и споразум којим би се после скоро седам деценија званично окончао Корејски рат. У овом тренутку аналитичарима је незамисливо да би се Ким одрекао арсенала у који је толико уложено. Замрзавање тренутног нуклеарног програма, с друге стране, јесте опција и управо је то, кажу неки, разлог убрзаног развоја последњих година – да пре него што пристане на овакав аранжман развије довољан нуклеарни капацитет на који ће свет морати да се привикне, као што живи с оружјем Пакистана или Индије.

Шта су прави мотиви младог председника да овако пркоси свету, и даље је непознаница. Најчешће се чује објашњење да Ким верује да, када буде могао да погоди Лос Анђелес, Њујорк или Вашингтон, САД неће ризиковати да на њему покушају оно што су урадили Муамеру Гадафију. Бивши вођа Либије потпуно је обуставио нуклеарни програм 2003. у замену за обећану економску интеграцију са Западом, која никада није до краја остварена. Стара је Кимова жеља и уједињење две Кореје, али под условима које сам диктира.